nokakve prirodne predispozicije niti delatnosti vezane za geologiju. U vezi s tim, navodimo opis turskog putopisca Evlije Čelebije , prema kome južni Banat predstavlja ravnicu u kojoj nema kamena ni u veličini zrna pasulja.

za kralja, kuje se novac. Evlije Čelebije , koji opisuje lepu palanku Vutog. Zabeležio je i postojanje tvrđave pokraj Dunava u obliku četvorougla.

Bajazita II (1481 1512), potom Saadedina koji svoje delo piše krajem XVI veka i bazira ga na pređašnjim zapisima, kao i Evliju Čelebiju čiji se podroban opis dešavanja nastao početkom XVII veka graniči sa fantastikom, pošto iako on tvrdi da je sve to

se konoplja, kupus, lan i druge povrtarske kulure od kojih je najčuvenija bila proizvodnja dinja i lubenica, što je Evlija Čelebija zabeležio, da su prinosi toliko veliki pa su čitava kola bostana prodavana za jedan bešlik, ili 1 / 8 groša. Država je

sastanku u Manastiru Morači 1648.) da ide u Rim i traži pomoć. Pajsije je tada izdat, uhvaćen i umoren. Turski putopisac Evlija Čelebija , boraveći u Risnu, 1664. piše kako je okolno stanovništvo buntovno i kako su Turci tada priredili pohod da umire i kazne

večeri Evlija Čelebija , i tri veka ranije. O Tešnjaru pisali su sve najlepše naslovljavajuči ga kao Valjevo, jer drugog Valjeva zapravo nije

bosanske države i pomeranjem turske granice na sever, opustelo je i vojno utvrđenje na planini Rogozni. Opis Jeleča od Evlije Čelebije , turskog putopisca HVII veka, odnosi se na istoimeni grad u Bosni.

prema Turcima. Evlija Čelebija , u vatri čula bez ostatka zagledan u Grkinju. Tako su kmetovske opore reči srećno zaobišle Evlijinu putopisnu

- hatib, imam i mujezin, što svedoči o postojanju veće džamije u samom gradu.Po znatno kasnijem svedočanstvu Evlije Čelebije , džamija je bila posvećena sultanu Mehmedu II. O popravljanju i održavanju tvr ave staralo se hrićansko stanovništvo

došlo je, besumlje, zbog porasta hajdučije, posebno na ovom područiju. Obaveštenja turskog svetskog putnika Evlije Čelebije , zvuče autentično kada je reč o veličini posade. On navodi da se u ovom gradu, budući da je u unutrašnjosti zemlje,

, i Ali hodže, imama. Turski geograf prve polovine XVII veka Hadži Kalfa zapisaće samo da je Ižice velika kasaba. Evlija Čelebija naziva Užice šeherom i nalazi u njemu 4 8000 muslimanskih kuća, tri mahale hrišćanske raje i jednu jevrejsku mahalu.

12 ili 6 meseci, plaćalo se 30, odnosno 25 akči, a za stupu redovno 15 akči godišnje. U ovoj Varoši na etinji - zabeležio je Evlija Čelebija - - postoje raznovrsni umjetnički izra eni mlinovi s kolom i raznobojnim mlinskim kameljem od granita, tako da takvih

onih stopedeset godina kada je ovaj kraj pripadao turskoj provinciji zvanoj Segedinski pašaluk. Turski putopisac Evlija Čelebija (obišao i Suboticu), zapisao je tada (17. vek) da je samo u Istanbulu bilo 300 radnji za proizvodnju i prodaju ovog pića.

manastir posvećen Milošu Obiliću, manastir koji narod svakodnevno posećuje donoseći mnoge darove, a o čemu priča Evlija Čelebija u svom putopisu? Ovaj spis Ruđerovog oca Nikole svedoči nam "u kojim je oblicima svest o našoj prošlosti živjela na

očuvan je jedan veoma zanimljiv i bogat podacima izveštaj o stanju u Turskom Carstvu, koji potiče od turskog putopisca Evlije Čelebije , savremenika svih ovih događaja. Čelebija je prošao svu prostranu Tursku Carevinu i video je, i čuo, i zapisao mnogo