veznik. Njime se izriče uzrok onoga što je rečeno u glavnoj rečenici. Isto značenje ima i predlog zbog (predlog s genitivom kojim se kazuje uzrok) i prilog zato (što) iza kojeg navodimo razlog.

mi je od strane šefa). Razume se, sintagma od strane jeste glomazna, stilski neprikladna, ali se sam predlog od s genitivom u spoju s trpnim pridevom, niti pak trpni pridev s instrumentalom, ne mora i ne može obavezno izbegavati (npr. Uništene

se može izraziti jezički nedvosmisleno. Drugo, Apostol Pavle nigde u svojim poslanicama ne koristi predlog ὑπέρ sa genitivom kada se radi o ispovedanjima vere. On ovakvu konstrukciju koristi onda kada želi da izrazi delovanje koje se vrši radi

> kuli niz pendžere (18) i za njom trču dve ćere djevojke > za njom trču dvi ćere divojke (19), a osobito konstrukcija sa genitivom (kule niz pendžere) umjesto dativne posesivne formule (kuli niz pendžere), koja je uobičajena za narodnu poeziju,

, samo su neki od pravaca koji će biti zastupljeni te večeri. U goste nam dolazi Skal iz Novog sada. genitivom ) dobra je i potrebna reč.

telefon. "Pomozite mi, dajte da siđem. Pogrešno sam procijenio visinu drvoa, dajte neku pomoć ", našalio sam se sa genitivom . "Ne mogu, ne mogu. Nije to moj posao, nisam plaćen za to. Ja samo sebe gledam, samo sebe gledam. Što si se penjao, ko te

i sa drugim slovenskim jezicima). Na primer, u oba jezika animatnost (kao oblička izjednačenost akuzativa sa genitivom kada imenica znači živo ili nešto slično živom) ograničena je na imenice muškog roda u jednini; negacija ne isključuje

akuzativ / substantivni genitiv: pri supstantivnoj transformaciji prelaznih glagola dolazi do zamene akuzativa genitivom : pisati knjigu pisanje knjige, napisati knižku - napisannя knižki. Iako ova korelacija predstavlja tipično

i uglavnom karakteristična za ustaljene izraze tipa ne dati mira, ne skidati oka (čak 32,4 % svih primera sa slovenskim genitivom čine upravo ustaljeni izrazi).

do kojih smo došli za ukrajinski ukazuju na procentualno nešto veće učešće zamenica u konstrukcijama sa slovenskim genitivom 20,1 % prema 13,8 % u konstrukcijama sa akuzativom, pri čemu se odrične zamenice upotrebljavaju isključivo u genitivu

яk ne... preovlađuje akuzativ (16,1 % od svih negativnih konstrukcija sa akuzativom direktnog objekta, prema 0,5 % sa genitivom ): Troє sutok deržali, až poki štraf ne zaplativ (Golovko, 185).

i kod konstrukcija sa ostalim glagolima, s tim što se zapaža i upotreba zamenica (u našim primerima samo odričnih) sa genitivom : /... / jer više ničeg nema sem parčeta sapuna tutnutog joj u ruku (Tišma, 134).

karakteristična je za glagol imati, pri čemu naše statistike govore u korist akuzativa (oko 80 % primera; od primera sa genitivom 30 % čine ustaljeni izrazi).

% primera; od primera sa genitivom 30 % čine ustaljeni izrazi). genitivom objekta u oba jezika. Reč je o glagolima sa prefiksom na - (u srpskom na - i po -) sa značenjem kumulativne radnje tipa

istraživači zato, osim pomenutih glagola u prelazne svrstavaju i pojedine povratne glagole koji upravljaju genitivom tipa setiti se, dotaći se (prema dotaći), prihvatiti se (prema prihvatiti). Upotreba genitiva nije uslovljena ovde

genitivom

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov