pričom Za Esme, s ljubavlju i gorčinom. Ovo potonje dokazuju i padeži. Sarajka (?) Esma u naslovu figurira u akuzativu (Esmu), a u refrenu isključivo u genitivu (Esme), kao kod Selindžera.

. Pripada grupi zavisnih rečeničnih članova. akuzativu bez predloga ili partitativnom genitivu. Upotrebljava se uz prelazne glagole i radnja direktno prelazi na njega.

direktno prelazi na njega. Dobija se na pitanja: koga? šta? čega? akuzativu sa predlogom, instrumentalu i lokativu. Upotrebljava se uz neprelazne i povratne glagole. Dobija se na pitanja: kome

ga naziva "majkom" (μητέρα) ostalih dobara. Doduše, odmah posle toga on naziva post i učiteljem vrlina (διδάσκαλος, u akuzativu - διδάσκαλον što je očigledno masculinum) ali iz prostog razloga što u to doba skoro da nisu postojale "učiteljice" tj.

obrazac za usmeni stil predstavlja shema koja se ostvaruje u drugom polustihu: imenica u dativu prijedlog imenica u akuzativu , pri čemu prijedloški akuzativ predstavlja adverbijalnu dopunu glagolu iz prvog polustiha:

dopuna glagolu kretanja, a dijelom kao nekongruentni atribut u odnosu na izraz s prijedlogom i imenicom u akuzativu . Znatno su rjeđi primjeri gdje glagol iz prvog polustiha traži adverbijalnu dopunu u lokativu pa se u drugom polustihu

reći, kazati, saopštiti, javiti, pričati). Takvi glagoli se dopunjuju nepravim objektom u dativu i pravim objektom u akuzativu . Javiti Milici lošu vest. Poslati roditeljima poklon za godišnjicu braka. Uručiti učenicima diplome.

završenu na formalnom i semantičko-sintaksičkom planu (Vihovanec 1987: 68). akuzativu bez predloga je potencijalno svojstvo glagola. U određenim uslovima ovo svojstvo se može ne realizovati bilo tako što

glagola. U određenim uslovima ovo svojstvo se može ne realizovati bilo tako što će glagol umesto direktnog objekta u akuzativu bez predloga upravljati nekim drugim padežom, bilo tako što će objekat biti izražen nulom. Prelaznost glagola tako

, 12); leksička klasa kojoj pripada imenica: apstraktne imenice češće se upotrebljavaju u genitivu, konkretne u akuzativu , up: Na Milinku ova spektakularna pogibija nije ostavila štetnog traga /... / (Tišma, 121) i Opet, nešto kasnije, /...

prikidaєtesь, radяnsьku vladu ne pіdtrimuєte. (Golovko, 134), rod: imenice ženskog roda češće se upotrebljavaju u akuzativu : Kosu і žіnku ne vgadaєš (Samčuk, 176) itd.), samo što u srpskom jeziku genitiv funkcioniše kao markirana forma, a u

treba istaći i sledeće: vrsta reči kojom je izražen objekat zamenice se, po pravilu, u srpskom jeziku upotrebljavaju u akuzativu : Ali to nije učinio (Gatalica), Ne, Novače, ne znam zaista ništa o filmovima (Petrović), dok statistički podaci do

, pri čemu se odrične zamenice upotrebljavaju isključivo u genitivu, pokazne češće u genitivu, a određene u akuzativu up: Я zasvіdčila fakt, a z faktami nіčogo ne vdієš (Ševčuk) Čomu ne vivіšuє vse dotla /... / (Samčuk, 293). U ukrajinskom

u obliku akuzativa direktnog objekta može stajati praktično bilo koja imenica, dok je upotreba imenica u odredbenom akuzativu često ograničena odgovarajućim semantičkim poljem npr. temporalnosti, lokativnosti i sl. (Norman 1972: 7 - 8).