trebalo proslediti direktno Rusima, pa bi oni znali na cemu su. A jos kad bi ste naucili razliku izmedju dativa i akuzativa mislim da bi mail u najmanju ruku mogli da razumeju i Srbi.

i razni potrosni materijali. Ali, zato smo za sve pare dobili i vaspitacicu koja nikako da napravi razliku izmedju akuzativa i lokativa.

se takođe u gornjolužičkim dijalektima. Tako se upotreba imenica muškog roda (sa identičnim oblicima genitiva i akuzativa ) koje označavaju životinje u dvojini, tipična za donjolužički književni jezik, ispoljava i u gornjolužičkim

jedan slog više: akuzativa , pa je konstrukcija tranzitivnog glagola s objektom u genitivu postala jedno od obilježja usmenog stila:

u mnogim slučajevima i sa drugim slovenskim jezicima). Na primer, u oba jezika animatnost (kao oblička izjednačenost akuzativa sa genitivom kada imenica znači živo ili nešto slično živom) ograničena je na imenice muškog roda u jednini; negacija

njime označene radnje na neki predmet objekat), a sintaksički je izražena upotrebom direktnog objekta u obliku akuzativa bez predloga ili njegovih funkcionalnih ekvivalenata.

izražen drugim padežima. Određenu nepreciznost ovakve konstatacije treba dopuniti objektivnim karakteristikama akuzativa kao padeža objekta:

konstatacije treba dopuniti objektivnim karakteristikama akuzativa kao padeža objekta: akuzativa je upravo funkcija izražvanja objekta na koji je usmerena radnja prelaznog glagola. U svojoj klasifikaciji padeža i

osobenost, ključnu za izražvanje subjekatsko-predikatsko-objekatskih odnosa u okviru FSP dijateze. akuzativa i glagola je organska i uzajamna: akuzativ ne funkcioniše van veze sa glagolom, a sam glagol zahteva akuzativ da bi

pri tom, s obzirom na ograničen obim rada, na iscrpan opis i analizu faktora koji utiču na njihovu realizaciju na mestu akuzativa bez predloga.

glagolski akuzativ / substantivni genitiv: pri supstantivnoj transformaciji prelaznih glagola dolazi do zamene akuzativa genitivom: pisati knjigu pisanje knjige, napisati knižku - napisannя knižki. Iako ova korelacija predstavlja

[ 6 ]: pojava tzv. slovenskog genitiva upotrebe genitiva direktnog objekta u konstrukcijama sa negacijom na mestu akuzativa u afirmativnim konstrukcijama zapaža se kako u ukrajinskom, tako i u srpskom jeziku. Ovo je, međutim, oblast gde su

jeziku korelacija akuzativ / genitiv karakteristična je za glagol imati, pri čemu naše statistike govore u korist akuzativa (oko 80 % primera; od primera sa genitivom 30 % čine ustaljeni izrazi).

glagole, pri čemu je, zapravo povezan sa celom rečenicom i funkcionalno ekvivalentan prilozima. Osim toga u obliku akuzativa direktnog objekta može stajati praktično bilo koja imenica, dok je upotreba imenica u odredbenom akuzativu često