Moravsku dolinu sa Bosnom, Hercegovinom i obalom Jadranskog mora, prvenstveno Dubrovačkom republikom. Smeštena je na visokoj oštroj steni koja se strmo spušta u Đetinju koja je sa tri strane okružuje i onemogućava prilaz. Najpoznatija epizoda u njenoj istoriji odigrala se novembra 1373. godine kada su udružene snage kneza Lazara ( 1371 1389 ) i bana Tvrtka ( 1353 - 1391 ) potpomognute odredima kralja Mađarske Lajoša I ( 1342 1382 ) koje je predvodiomačvanski ban Nikola Gorjanski Stariji u njoj opsele velikog župana Nikolu Altomanovića ( 1366 1373 ). Posle kraće opsade, uz pomoć topova i opsadnih sprava, Nikola se predao i tu je po naredbi Stefana Musića ( uz Lazarevu prećutnu saglasnost ) oslepljen, a njegove zemlje su među sobom razdelili pobednici. Tvrđava je konačno napuštena krajem 1862. godine sa još 6 drugih kada ju je prema sporazumu sa knezom Mihajlom ( 1839 1842, 1860 1868 ) napustila osmanlijska vojna posada, posle čega je, shodno

1319. godine Karlo Robert je otpočeo svoju ofanzivu na kraljevinu Srbiju. Njegove snage su na juriš zauzele Beogradsku tvrđavu, koju je Milutin ojačavao za odbranu i spalile je, posle čega su zagospodarile Mačvom. Međutim njegove trupe su nakon toga suzbijene, tako da su u zimu 1320. godine obnovljena neprijateljstva koja su na kraju okončana trajnim mađarskim zauzimanjem Mačve i Beograda od čega je stvorena Mačvanska banovina, na čije čelo je postavljen Pavle Gorjanski . Pored vojnih napada, Karlo i papa su pokušali da prošire koaliciju katoličkih snaga ( pošto je Mladen II potučen, a Filip Tarentski zauzet svojim problemima ) pozivajući vladare Češke, Poljske, Nemačke i Koruške da se priključe ratu protiv raškog nevernika .

, a bio je oženjen Marijom Anžujskom, ćerkom i naslednicom Lajoša I ( 1342 1382 ) . Gorjanskog Mlađeg. Posle Kosovskog boja Žigmund je napao kneževinu Srbiju, ali su ga njeni vazalni odnosi sa Otomanskom imperijom sprečili u osvajanju njenih oblasti. Krajem XIV veka organizovao je krstaški pohod protiv Osmanlija sa ciljem njihovog proterivanja sa Balkanskog poluostrva, ali se on okončao katastrofalnim porazom Nikopolja 1396. godine u kome je jednu od presudnih uloga na osmanlijskoj strani odigrao knez Stefan Lazarević ( knez 1389 1402, despot 1402 1427 ) sa

tražio je, da se njemu isplaćuje čak svetodimitarski dohodak, koji se plaćao samo vladarima u Srbiji. Znači, da nije vodio računa ni o caru Urošu ni o kralju Vukašinu. Odbijanje Dubrovčana da to učine dalo mu je povoda, posle sklopljenog mira sa Tvrtkom, da pojača neprijateljstva protiv njih i da im u jesen 1370. god. nanese osetne štete. Kad su se Dubrovčani, u nevolji, obratili za pomoć kralju Lajošu, ovaj je naredio da se utiče na župana, ali je mačvanski ban Nikola Gorjanski , prijatelj Altomanovićev, to posredovanje izveo samo rečima .

vrhovnu vlast ugarskog kralja pa su shodno tome u mnogim situacijama oni od Ugarske mogli da traže i pomoć. Ono što Dubrovnik nije znao bilo je pitanje odnosa koji su imali Altomanović i Ugarska. Tačnije, pitanje je bilo da li bi Ugarska u slučaju da se Dubrovnik sukobi sa Altomanovićem, pružili gradu pomoć . Gorjanski . Ostaje otvoreno pitanje da li je Altomanović još za života kneza Vojislava dolazio u dodir sa ugarima, odnosno da li je odmah nakon kneževe smrti imao ugarsku pomoć kada je kretao u osvajanje kneževih teritorija. Nikola Gorjanski je bio među par najmoćnijih ugarskih velikaša, a u Mačvanskoj banovini je bio relativno nezavistan sa svojom vojskom, finansijama i samim time i velikom slobodom delovanja. Silina sa kojom je Altomanović udarao na teritorije koje je imala

Ugarska u slučaju da se Dubrovnik sukobi sa Altomanovićem, pružili gradu pomoć . Gorjanski je bio među par najmoćnijih ugarskih velikaša, a u Mačvanskoj banovini je bio relativno nezavistan sa svojom vojskom, finansijama i samim time i velikom slobodom delovanja. Silina sa kojom je Altomanović udarao na teritorije koje je imala kneginja kao da su govorili da negde sa strane dobija potrebna finansijska sredstva i odrede plaćenika koji su bili evidentni u njegovoj vojsci. To je moglo doći samo sa ugarske strane. Ipak, sve to nije bilo sigurno i ova pomoć ako je već

je za mnoge još uvek nejasna . Gorjanskog tada su sve žalbe na ugarskom dvoru bile bespredmetne. Moćni Gorjanski bi jednostavno blokirao sve dvorske puteve koji bi mogli da odvedu dubrovačku žalbu do kralja Ludviga I Velikog. To je bila velika prednost za Altomanovića, a sama tajanstvenost kojom je sakrivao svoje veze sa Ugarskom stvorila je takvu situaciju .

znao kako da odredi svoje ponašanje prema Altomanoviću. U slučaju da ugari stvarno pomažu Altomanovića tada bi značilo da i on ( Altomanović ) i Dubrovnik imaju zajedničkog gospodara ( ugarskog kralja ) i sukoba među njima već samim time ne bi trebalo da bude. Stoga je i sva njihova diplomatija prema njemu bila oprezna, a mnogo puta i podmukla. Osim toga, ako je Altomanović stvarno uživao zaštitu moćnog Gorjanskog tada su sve žalbe na ugarskom dvoru bile bespredmetne. Moćni Gorjanski bi jednostavno blokirao sve dvorske puteve koji bi mogli da odvedu dubrovačku žalbu do kralja Ludviga I Velikog. To je bila velika prednost za Altomanovića, a sama tajanstvenost kojom je sakrivao svoje veze sa Ugarskom stvorila je takvu situaciju .

koje je vodio Sanko ) na županove teritorije. To nisu bili samo pljačkaški napadi već smišljena osvajanja. Trebalo je ove naoružane čete zaustaviti, ali nakon Kosovskog poraza župan je ostao bez vojske, a gubitkom Rudnika i drugih teritorija i bez prihoda pomoću kojih bi sakupio novu vojsku. Trebalo je pronaći druge izvore i to sa strane. Srbija mu nije mogla u tome pomoći i stoga se on obratio ka Ugarskoj . Gorjanski ( stariji ), moguće najjači ugarski velikaš. I do toga momenta njihove su veze bile sumnjive i čini se da su županu Nikoli još od ranije iz toga pravca pristizali vojnici, novac i vojna oprema. Za većinu je to bila tajna tako da su i uvek dobro obavešteni Dubrovčani bili u nedoumici o prirodi odnosa koje je župan imao sa mačvanskim banom. Način na koji su njih dvojica uspostavili odnose i razlog što su ugari pomagali župana ( i to izdašno ) ostaje tajna. Kao mogućnost može se navesti

vojnici, novac i vojna oprema. Za većinu je to bila tajna tako da su i uvek dobro obavešteni Dubrovčani bili u nedoumici o prirodi odnosa koje je župan imao sa mačvanskim banom. Način na koji su njih dvojica uspostavili odnose i razlog što su ugari pomagali župana ( i to izdašno ) ostaje tajna. Kao mogućnost može se navesti to da je župan Nikola stupio u vezu sa katoličkom crkvom i da im je na teritorijama kojima je vladao omogućio neke privilegije, a da je crkva uticala na bana Gorjanskog da ovaj za uzvrat vojno pomaže župana. Sam župan Nikola ostao je do kraja svoga života pravoslavac u tolikoj meri da su ga Dubrovčani sa mržnjom nazivali "šizmatikom ", ali ga to očigledno nije nimalo omelo u tome da sarađuje sa katoličkom crkvom. S druge strane, katolička crkva se zadovoljila delovanjem na županovim teritorijama, a sam župan im je ostao nedostupan. Bila je tipična saradnja iz obostranog interesa, ali sa ugarske strane nije bio prisutan samo verski nego i

Vojislava u blizini ugarske granice boravio župan Nikola to njihovi odnosi verovatno datiraju od tada. Samo se ugarskom pomoću može objasniti onako nagli županov uspeh koji jedva da je bio punoletan, a uspeo je da pod svoju kontrolu stavi skoro celokupnu teritoriju koju je godinama sakupljao knez Vojislav . Gorjanski je i te kako bio zainteresovan za to da mu granica prema Srbiji bude sigurna i stoga ne iznenađuje to što je županu pomogao da se oporavi. Od strane ugarskog dvora nekih velikih smetnji Gorjanski nije mogao imati jer se to uklapalo u njihovu politiku. Uz to župan Altomanović je na svojim teritorijama katoličkoj crkvi dao velike privilegije što je osiguralo podršku i sa te strane. Osim toga, sva svoja dejstva župan je usmeravao ka unutrašnjosti Srbije ni ne razmišljajući o tome

, a uspeo je da pod svoju kontrolu stavi skoro celokupnu teritoriju koju je godinama sakupljao knez Vojislav . Gorjanski nije mogao imati jer se to uklapalo u njihovu politiku. Uz to župan Altomanović je na svojim teritorijama katoličkoj crkvi dao velike privilegije što je osiguralo podršku i sa te strane. Osim toga, sva svoja dejstva župan je usmeravao ka unutrašnjosti Srbije ni ne razmišljajući o tome da krene ka severu gde su bile ugarske granice. Time je on slabio Srbiju i olakšavao mogući pohod Ugarske na Srbiju. Dakle, nikakvog razloga nije bilo da Gorjanski ne omogući županu da vojni

dvora nekih velikih smetnji Gorjanski nije mogao imati jer se to uklapalo u njihovu politiku. Uz to župan Altomanović je na svojim teritorijama katoličkoj crkvi dao velike privilegije što je osiguralo podršku i sa te strane. Osim toga, sva svoja dejstva župan je usmeravao ka unutrašnjosti Srbije ni ne razmišljajući o tome da krene ka severu gde su bile ugarske granice. Time je on slabio Srbiju i olakšavao mogući pohod Ugarske na Srbiju. Dakle, nikakvog razloga nije bilo da Gorjanski ne omogući županu da vojni poraz na Kosovu ne postane i politički. Kraće, ban Gorjanski je direktno pomogao županu da sve nedaće preživi .

. Uz to župan Altomanović je na svojim teritorijama katoličkoj crkvi dao velike privilegije što je osiguralo podršku i sa te strane. Osim toga, sva svoja dejstva župan je usmeravao ka unutrašnjosti Srbije ni ne razmišljajući o tome da krene ka severu gde su bile ugarske granice. Time je on slabio Srbiju i olakšavao mogući pohod Ugarske na Srbiju. Dakle, nikakvog razloga nije bilo da Gorjanski ne omogući županu da vojni poraz na Kosovu ne postane i politički. Kraće, ban Gorjanski je direktno pomogao županu da sve nedaće preživi .

su kralju na diplomatski način skrenuli pažnju i na tu okolnost. Za kralja Ludviga I su ti događaji oko Dubrovnika bili manje interesantni i verovatno da on nije ni shvatao suštinu tih sukoba. Osim toga njega su Dubrovčani nervirali sa stalnim isticanjem svojih privilegija koje su smanjivale njegovu vlast nad gradom. Stoga je pomalo zlurado slušao kako ponosni grad trpi županove udare i kod njega sada moli za pomoć. Međutim ne želeći da oneraspoloži Dubrovčane naredi banu Gorjanskom da i on kod župana pošalje svoga čoveka koji će ovome da detaljnije objasni šta se od njega očekuje. Time je bana učinio odgovornim za sprovođenje svoje naredbe. Barem je to tako izgledalo spolja .

gorjanski

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov