: jednom zbog dubrovačke književnosti, drugi put zbog latiničkih simbola u fizici, hemiji i matematici, treći put kaže da je dvoazbučje naša sudbina, četvrto je napisao u pravopisu - da je nama latinica ostala iz srpskohrvatskog jezičkog zajedništva i sl. jednoazbučje , ali u latinici .

pružajući čitaocima katarzu kroz smijeh. Prisutni su toplo reagovali na pjesme, autor je uspio da ih nasmije, ali i zamisli . jednoazbučje u srpskome jeziku. Ne samo da se nadam, nego sam i ubeđen da u ovom našem, Srpskom Udruženju Ćirilica neće nikada zavladati kao kod nekih Zavist, Laž i Prevara, već samo Razum ( čestitost i mudrost ), Čast i Sloboda ( mogućnost da se postupa po svojoj volji, bez ugrožavanja prava drugih ), kao što je to lepo opisao dvanaestogodišnji dečak Nikola Borovčnin iz Beograda u svom radu Bajka o Časti. Oni koji ne žele dobro srpskom narodu, koji i dalje istrajavaju na dvoazbučju samo za

kod vajnih profesora? Zar su ih tome učili njihovi brozovski učitelji. Zašto se u ovim slučejevima primenjuje evropski i svetski standardi za jedan jezik, jedno pismo. Zar mislite da narod ne vidi šta nam radite, da samo za Srbe ne važi jednoazbučnost. Verovatno će i Srbi dobiti za jedan jezik jedno pismo, kako reče na RTS-u vaš kolega i glavni recezent Pravopisa srpskog jezika inače predsednik Instituta za srpski jezik pri Srpskoj akademiji, akademik dr Ivan Klajn: Biće jednoazbučje i u srpskom jeziku latinica. Ako takvi i slični njima budu i dalje vodili i školovali kadrove kao što su oni onda nam je jasna perspektiva. Biće, kako Kla ( j ) n kaže. Zato naše Srpsko Udruženje Ćirilica iz Beograda, mora se i dalje boriti sa raznim vetrenjačama, zatim da se sprovode i dalje slične akcije kao što je Peticija za povlačenje Pravopisa srpskoga jezika Matice srpske iz Vaspitno - obrazovanog procesa i daljnje prodaje i smena glavnih krivaca za ovakvo stanje. Sve ovo

, zatim da se sprovode i dalje slične akcije kao što je Peticija za povlačenje Pravopisa srpskoga jezika Matice srpske iz Vaspitno - obrazovanog procesa i daljnje prodaje i smena glavnih krivaca za ovakvo stanje. Sve ovo moraćemo na ovaj način raditi, dok se jednog dana vlast ne seti šta je njen zadatak. Gospodo trebali da vas podsećamo, da ste dužni da poštujte i sprovodite odluku naroda sa referenduma, a to je usvojeni Ustav Republike Srbije i njen član 10. koji se odnosi na jednoazbučje u srpskom jeziku .

čak učinili i takav falsifikat po kome je Vuk tvorac latinice za katoličke korisnike srpskog jezika.Vuk to nije učino . jednoazbučje kakvo je rešenje pitanja pisma u svim prestižnim jezicima sveta, moramo preći na latiničko jdnoazbučje, jer je po njemu ćirilica nesposobna da bude samostalno pismo srpskoga jezika i naroda. A mogla je da bude svih desetak vekova, sve dok nije dat nalog da se srpska azbuka zameni hrvatskom abecedom 1954. godine na Novosadskom dogovoru. Meni se više puta akademik Klajn pokazao vrlo kulturnim čovekom i pravim ličnim prijateljem, ali mi je istina o srpskom jeziku i progonu

uslovi, zapravo eufemizam za ucenu . jednoazbučja ne bi bili potrebni ni članci, knjige, televizijske emisije i drugi oblici kulturnog angažovanja u prilog ovog ili onog pisma .

ni glagoljice u istorijskom smislu ( niti njih kao potencijalnih Srba ), međutim nijedno od tih pisama nije bilo nacionalno pismo niti je povezano sa autentičnom srpskom tradicijom, kulturom i državom. Uvođenje gajevice ( ne latinice, jer gajevica je samo mali, neznatni deo latiničnih pisama ) je bio ustupak jugoslavistima, zbog navodnog poštovanja Hrvata i drugih narodnosti, sada Jugoslavije nema niti razloga za ustupke: gajevica nam nije potrebna i vraćanje na jednoazbučje i ćirilicu je toliko prirodno i normalno kao dobar dan .

i svetsku praksu bagatelisali su već na 17. strani i odredili da se Srbi i dalje čereče jedini na svetu na dva pisma sve dok se i ovi ostaci ćirilice ne zatru. To su srpska ćirilica i, već sedamdeserak godina nasilno u životu i opštoj upotrebi favorizovanao "latiničko pismo iz vremena srpsko-hrvatskog jezičkog zajedništva" ( str. 17. Pravopisa ). Za razliku od srpskih stručnjaka serbokroartista, hrvatski jezikoslovci se striktno drže svog Ustava i opšte svetske prakse ( jednoazbučje za pojedinačan jezik ) na ovaj način: "Hrvatski jezik danas se piše latinicom." U jednboj od tačaka za svaki slučaj jažu: "Sve što je do sada objavljeno na ćirilici a na hrvatskom jeziku takođe pripada hrvatskoj kultunoj baštini. Zato danas Hrvati nemaju srpski primer problema s nestajanjem svoga pisma .

" na ispravan način ( u skladu sa svetom ) i da joj se zatraži sačinjavanje Srpskog pravopisa ( bolje ga je tako zvati nego Pravopis srpskoga jezika, zato što mnogi stručnjaci danas još ne znaju šta je to srpski jezik ) baš kao što je to učinjeno s pravopisom u Hrvatskoj. dakle, put je najbrži i najlakši i jedino ispravan da se struka ugleda u rešenju pitanja pisma p0o svetskom uzoru ( jedan jezik - - narod - - jedno pismo ). Tp nije ni politika ni struka, nego je priroda. Samo je jednoazbučje i lingvitičko, dakle, stručno i prirodno rešenje .

Matice srpske gosp. akademiku Čedomiru Popovu, kao i članovima Odbora za srpski jezik i književnost, na razumevanju i što su nam omogućili sastanak u ovom sastavu. Nadam se da ćemo uz uzajamno poštovanje i razumevanje stremeći ka istom cilju, a to je usaglašavanje oko izrade Pravopisa srpskog jezika i njegovog pisma, ćirilice, tako što ćemo konačno napustiti dvoazbučje, samo za Srbe. Ispoštovati Ustav Srbije i njen član 10. i time kao i svi ostali narodi u Evropi uvesti jednoazbučje i za srpski jezik ( i novonastali jezici iz srpskog kao što su: makedonski, hrvatski, muslimanski i crnogorski, jednoazbučje su uveli ). Podsetimo se šta je Laza M. Kostić rekao za srpsku ćirilicu; Sa pojavom ćirilice Srbi su kulturno nastali, a sa njenim odricanjem oni bi kulturno nestali. Prestali bi da egzistiraju kao samostalna nacija .

su nam omogućili sastanak u ovom sastavu. Nadam se da ćemo uz uzajamno poštovanje i razumevanje stremeći ka istom cilju, a to je usaglašavanje oko izrade Pravopisa srpskog jezika i njegovog pisma, ćirilice, tako što ćemo konačno napustiti dvoazbučje, samo za Srbe. Ispoštovati Ustav Srbije i njen član 10. i time kao i svi ostali narodi u Evropi uvesti jednoazbučje i za srpski jezik ( i novonastali jezici iz srpskog kao što su: makedonski, hrvatski, muslimanski i crnogorski , jednoazbučje su uveli ). Podsetimo se šta je Laza M. Kostić rekao za srpsku ćirilicu; Sa pojavom ćirilice Srbi su kulturno nastali, a sa njenim odricanjem oni bi kulturno nestali. Prestali bi da egzistiraju kao samostalna nacija .

ćirilice u masovnu upotrebu u srpskom narodu. Ne izjašnjavaju se o novoj jezičkoj politici koja mora imati za cilj potiranje poražavajućih posledica komunističke jezičke politike na srpsku kulturu i takođe, sigurno, i na duhovno stanje srpskog naroda . jednoazbučju u srpskom jeziku, a nikako da smognu hrabrosti da ono stidljivo obaveštenje upućeno JP Zavod za udžbenike iznesu na nekom međunarodnom skupu ili pošalju JAZU .

i ja kao članovi Udruženja za zaštitu ćirilice srpskog jezika Ćirilica, nažalost ne mogu reći često, već retko, gostovali smo u nekim televizijskim kućama, naravno ne i u državnoj televiziji RTS, jer bi to bilo veoma opasno da šira srpska javnost čuje istinu o srpskoj ćirilici, šta misle i kakva rešenja predlažu ljudi iz našeg udruženja. Na gostovanjima, a naročito u emisijama koje su imale karakter kontakt emisije, narod apsolutno podržava osnovnu ideju našeg udruženja jednoazbučje u srpskom jeziku, kao što imaju i svi drugi narodi u Evropi za svoj jezik. Na tim gostovanjima često su gledaoci i veoma burno reagovali, zahtevajući da postojeća televizijska kuća pređe na pismo srpsku ćirilicu. Kada razgovarate sa običnim ljudima i pitate ih da li im je lakše da čitaju ćirilicom ili latinicom, kažu da im je svejedno, ali više im odgovara srpska ćirilica. Pa naravno, jer ta jednostavnost i savršenstvo u jednom pismu ne postoji ni u jednom narodu na svetu. Gde

nasilje nad srpskim nacionalnim identitetom koji je određen prvenstveno pravoslavljem s našom osobenošću proslavljanja krsnog imena, kulturno-istorijiskim nasleđem, srpskim jezikom i ćirilicom kao pismom. Odredbom Člana 10. stava 1. Ustava Srbije iz 2006. godine, kojom je utvrđeno U Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćiriličko pismo izvršena je svojevrsna restitucija u srpskom jeziku našem jeziku je vraćen naziv srpski i vraćeno je prirodno jednoazbučje sa ćirilicom kao pismom u skladu s praksom u rešavanju pitanja pisma za svaki pojedinačni jezik kroz jednoazbučje u celoj Evropi, bez izuzetka. Tom ustavnom odredbom pravno su poništeni efekti nasilnog latinčenja Srba u vreme Brozove komunističke diktature. Srpski narod ima pravo na ovu restituciju u srpskom jeziku pa i u srpskoj kulturi isto onako kao što svaki pojedinac ima pravo na povrat imovine koju su mu komunisti nasiljem oteli posle drugog svetskog rata. Obaveza

krsnog imena, kulturno-istorijiskim nasleđem, srpskim jezikom i ćirilicom kao pismom. Odredbom Člana 10. stava 1. Ustava Srbije iz 2006. godine, kojom je utvrđeno U Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćiriličko pismo izvršena je svojevrsna restitucija u srpskom jeziku našem jeziku je vraćen naziv srpski i vraćeno je prirodno jednoazbučje sa ćirilicom kao pismom u skladu s praksom u rešavanju pitanja pisma za svaki pojedinačni jezik kroz jednoazbučje u celoj Evropi, bez izuzetka. Tom ustavnom odredbom pravno su poništeni efekti nasilnog latinčenja Srba u vreme Brozove komunističke diktature. Srpski narod ima pravo na ovu restituciju u srpskom jeziku pa i u srpskoj kulturi isto onako kao što svaki pojedinac ima pravo na povrat imovine koju su mu komunisti nasiljem oteli posle drugog svetskog rata. Obaveza je države, tačnije vladajuće političke većine, da ovu restituciju sprovede. Primena člana 10. stava 1. Ustava