u zabelešku o nekom božanstvu, čije se ime sačuvalo do danas u folkloru, ili sumnjati u neki obred ili običaj, koji se do danas održao u hrišćanskom ruhu, posve je neopravdano . kultusa imamo do danas sačuvane, nesumnjivo je da ga je bilo i onda, kada je dotični hroničar to božanstvo ili kultus zabeležio. Ali ako još uvek ima mesta kakvoj sumnji, to onda treba sumnjati u originalnost toga božanstva ili kultusa, ili čak i u originalnost Slovenske mitologije u opšte. Ova bi se sumnja mogla raščistiti upoređivanjem naše mitologije sa mitologijom naroda, za čiju se pozajmicu neko božanstvo i kultus smatra, ili, pod čijim se uticajem misli, da se naša

svakoj zabelešci starih hroničara. Svaka ona zabeleška, koju potvrđuje današnji folklor, crkveni obredi, narodna priča i nar. pesma, današnji jezik, ili etimologija njezine reči tačna je, i ne treba u nju sumnjati. Ako tragove nekoga božanstva ili kultusa imamo do danas sačuvane, nesumnjivo je da ga je bilo i onda, kada je dotični hroničar to božanstvo ili kultus zabeležio. Ali ako još uvek ima mesta kakvoj sumnji, to onda treba sumnjati u originalnost toga božanstva ili kultusa , ili čak i u originalnost Slovenske mitologije u opšte. Ova bi se sumnja mogla raščistiti upoređivanjem naše mitologije sa mitologijom naroda, za čiju se pozajmicu neko božanstvo i kultus smatra, ili, pod čijim se uticajem misli, da se naša mitologija razvila. Međutim, svi mi znamo, da su i Sloveni i Germani i Romani i mnogi drugi evropski narodi uopšte, članovi indoevropske grupe naroda, i da su prema tome, u svojoj pradomovini imali jednu zajedničku veru. Tragovi te

religija pojedinih evropskih naroda ne treba odmah smatrati kao neki uticaj, pozajmicu ili neoriginalnost . kultusa baltičkih Slovena i Severnih naroda ne treba poricati, ali isto tako ne treba sumnjati ni u originalnost Slovenske mitologije u celini. Jer napokon, ako ćemo da poverujemo, da je Slovenska mitologija, pod jakim uticajem Germanske mitologije, onda slobodno možemo da tvrdimo i obratno, jer tu onda pitanje autohtonosti Slovena ili Germana u Evropi rešava spor. Autohtonost ipak u Evropi po mnogima autorima pripada Slovenima. / Smolik: "Slovenskй hroby v Horném Bavarsku "

vera i jedna mitologija. O uticaju Varjaga može dakle biti govora samo onda, kad je reč o hramovima, idolima i sveštenicima slovenskih božanstava . kultusa . Vele da je naš Perun isto što i nemački Tor; Dažbog, Stribog, Veles da su transformacija Odina; Mokoša da je germanska Freja. Osim toga što se na ravan način može tvrditi i obratno, sama imena Peruna, Dažboga, Striboga, Volosa i njihova etimologija potvrđuju domaću koncepciju njihova postanka, kojoj su kasnije, kao što rekosmo, pridodate samo neke pojedinosti u kultusu .

Svetovida i Jarevita i to tako divne, da ih ni starogrčki majstori ne bi lepše izvajali . kultusa boga .

odgovaralo Ognjenoj Mariji zove "Agnis ", i značajno je to da Rig-veda prve po redu i najtoplije himne svoje upravlja i šalje bogu" Agnis-u ". kultusa .

nije isto onakvog karaktera, kao na primer Zevsovo kod Grka, ili Jupiterovo kod Rimljana. Moć Svetovidova osniva se na političkoj i ekonomskoj nadmoćnosti Rujna; na veštini i okretnosti njegovih sveštenika u iskorišćavanju proročišta njegova. Onoga časa, kad je danski kralj Valdemar uništio političku nadmoćnost Arkone, kad ju je opljačkao, i kad Arkona nije više, kao pre, bila trgovački centar Severa, nestalo je i moći Svetovidove . kultusu su mnogobrojni i opširni u hronikama stranih hroničara. Helmold, Saks Gramatik, pa Knitling Zaga i drugi spomenici potanko opisuju Svetovida, njegov hram, kultus, pa način proricanja pomoću belog konja, njemu posvećenog itd.

. On zavisi od sudbine, a kralj i narod zavise od njega. Katkada oni prinašahu na žrtvu i po kojeg hrišćanina, i tvrđahu, da se bogovima naročito dopada hrišćanska krv. Jedan deo zlata i srebra otetog od neprijatelja sipaše se u Svetovidovu riznicu. "/ Helmold: Chron. Slav. I 38. / kultusa , nego i po idolu, koji u sebi skrivaše .

preduzimati kakav rat, sveštenici nameste ispred hrama trostruki red kopalja. Zatim vežu dva koplja koso sa šiljcima dole. Sad kad hoće da se krenu u rat, najpre obave svečane molitve, i sveštenik dovede konja, da pređe preko kopalja. Pođe li on sad pri preskakanju desnom nogom, onda je srećan znak za ishod rata; ako pođe levom nogom, odmah se okane polaska. Isto tako rade i sa pohodima na more i svima ostalim preduzećima. " kultusa Svetovidova i našeg običaja na Badnjak. Kao god što se i Perunu i Svetovidu palila žrtvena vatra od hrastovih drva, tako mi još i danas palimo dan pre Božića hrastov panj, badnjak. Na badnjak se sipa zrno žita ili kukuruza, a na njega se meće voće ( jabuke ) pa se sve to pali, kao da se nekome žrtvuje. U isti mah biće nam jasno otkud nam je običaj da se mese božićni kolači, i slavski kolači uopšte. Pa i koledarska pesma: "Da okupam koledo mladog boga koledo i

za idol Triglavov veli da je bio vrlo malen i sav posrebren ( sar. 106. ) kultusu idola, i ako se čitav grad pokrstio. Oni se povukoše u sela: "I kako / Ebbo II 13. / je Oton bio razorio hramove i uništio kipove bogovske, oni odneše van ove oblasti jedan zlatan kip Triglava, koji bejaše njihov glavni bog. Povere ga čuvanju jedne udovice, koja življaše u jednom seocetu, gde se ovo dragoceno blago teško mogaše pronaći. Udovica uvije idol u haljine, izvrati rupu u stablu jednoga vrlo debeloga drveta, i tu sakri ovu svetinju tako, da se nije mogla ni videti ni

sa hrišćanskim popovima; priča ( III, 60 ) da je u ovom istom gradu Retri i vladika Jovan bio prinesen na žrtvu bogu Radgostu. [ 24 ] Dokazuje nam da su stanovnici Rujna bili više odani kultusu zlih božanstava nego ostali Sloveni ( Descriptio insularum, 18 ). Nabraja u nekoliko mahova mučenja, koja su iskusili hrišćani od nekrštenih Slovena, ili onih, koji su se iz hrišćanstva povratili u svoju staru veru. Na žalost ni na pamet mu nije palo, da nam i o idolima slovenskim i njihovom kultusu da onako potpunih pojedinosti, kao što je dao ( glave: XXVI, XXVII, XXVIII ) o skandinavskim božanstvima: Toru, Vodanu i Frigi ( Fricco ). Veruje u izvesno srodstvo sujeverja Saksonaca, Slovena i Šveđana ( I, 8 ). [ 25 ] Njegova mržnja na paganizam ne smeta mu, da istakne i dobre osobine neznabožačkih Slovena ( II, 19 ). Često citira izveštaje očevidaca. Njegovo se uverenje ne koleba. I mi imamo samo žaliti, što nam je dao tako malo podataka .

prvi put su objavljeni u Archiv fur Antropologie 1894. [ 49 ] I njihovi snimci su na kraju ove knjige. Ako su ovi spomenici slovenski, kao što se može pretpostaviti, oni ni najmanje ne odgovaraju opisima onih tekstova iz srednjega veka. Oni nemaju ničega zajedničkoga sa nestalim idolima, koje nam Titmar rado predstavlja kao primerke izvanredne veštine. [ 50 ] Jedan moj učenik proputovao je skoro Nemačku. Molio sam ga, da potraži u nekom muzeju kakve bilo ostatke slovenskoga kultusa . No on nije ništa našao .

da bi se otkupili, pristanu na sve što je tražio. On naredi, da mu se donese jedan vrlo stari idol Svetovida, koga su obožavali svi Sloveni; pa zapovedi, da mu se oko vrata veže konopac, da se iseče na komade, i da se baci u vatru. On razori i njegov hram, uništi mu kultus, i opljačka sve njegovo blago ... Malo dalje, Helmold, koji, kao što ćemo malo posle videti, identifikuje Svetovida sa Svetim Vidom ili Gijem ( Guy ), uznosi još važnost Svetovidovog kultusa : "On je bio prvi među svim slovenskim bogovima, onaj koji je davao najslavnije pobede, koji je proricao najizvesnija proricanja. Tako su viđali još u naše vreme ne samo Vagrince, već i sve slovenske oblasti, kako svake godine šalju darove na Rujan, izvikujući Svetovida bogom nad bogovima. Kod njih je kralj prema svešteniku u malom poštovanju. Jer sveštenik tumači proricanja, čita sudbinu. On zavisi od sudbinv, a kralj i narod zavise do njega. [ 116 ] Katkada oni prinašahu

u čast našeg Gospoda Isusa Hrista i sv. Vida, zaštitnika Korveja. No naskoro Rujani prognaše sveštenike, i vratiše se svojoj veri. Jer tog sv. Vida, koga mi ispovedamo kao mučenika, slugu Hristovoga, oni ga poštovahu kao boga, pretpostavljajući stvorenje tvorcu. I nema pod nebom varvara, koji bi gore mrzeli hrišćane i sveštenike kao ovi ljudi. Oni se ponose i slave samo imenom sv. Vida, kome su oni posvetili čak i hram i jednog idola, predmet jednog vrlo brižljivoga kultusa , i koga oni priznavahu kao prvoga između sviju svojih bogova. Ovde dolaze radi pitanja proroštva iz sviju slovenskih krajeva, pa tada i žrtve prinose. Stanovnici poštuju sveštenika ( žreca ) ne manje od kralja. Od vremena kada su se prvi put odrekli vere hrišćanske ovo praznoverje je ostalo kod Rujana sve do naših dana. "[ 129 ]

. str. 508: servitutem superstitione mutarunt instituto domi simulacro, quod sancti viti vocabulo censuerunt ) . kultusa sv. Vida, i o njegovom preobraćanju u neznabožačkoga boga. Po Velkelu ( Voelkel ) [ 133 ] obe ove priče bile bi izmišljene u XII veku, i ako se Helmold poziva na veterum antiqua relatio. Jer korvejskih kaluđeri su i mnogo štošta drugog malo opravdanoga izmišljali i tražili da im lakoverni svet veruje .