slični izrazi i sinonimi u savremenom srpskom, hrvatskom i slovenskom
Sličnost reči ili fraza u rezultatima zavisi od toga, koliko puta se reč ili fraza
pojavlja u sličnom kontekstu kao "lekaruša".
Slični izrazi i sinonimi za
Kliknite za traženje
Primeri iz opštega korpusa
Korpus srWac
srWaC je korpus srpskog jezika (Clarin.si)
; dete bi moralo da ostane u krugu dok sve dlake ne izgore (Divljanović i dr. 1980: 157 - 158). Po jednoj staroj kajkavskoj lekaruši protiv padavice (" velikog betega ") vredelo je nositi pojas od vučje kože (ZNŽO 42 / 1964: 491). Sem opšte asocijacije
Svrljigu (EZS: 302). U vezi sa vertikalnom simbolikom veriga up. još zapis za olakšanje porođaja iz jedne stare srpske lekaruše : "Otverzi dveri nebesnia otverzošasa iti otroča iziđi zove te Hristos?; izidi otroče zove te prečistaia i čista est" (
, pretpostavlja se da su isti u Srbiju došli preko Kotora, koji je u to doba predstavljao glavnu luku. lekaruše su se obligatno koristile u svim manastirima u kojima je postojala bolnica ili stranoprijemnica. Svojim praktičnim
postupaka po manastirima. Kako je stručna i naučna medicina tokom turske vladavine bila nedostupna to su popularne lekaruše bile jedini izvor medicinsko-terapijskih postupaka. Izvori informacija za pojedine lekaruše su bili vizantijski
Saledrnitnum kojii je kao prepis dominirao u katoličkim samostanima širom zapadnog Balkana. Analizom različitih lekaruša dobijaju se vrlo interesantni podaci o prilagođavanju farmakopeja (uticaj turske / arapske medicine), ali i uticaj
), ali i uticaj evropskih farmakoterapijskih shvatanja čime se originalnost izvornog prepisa postepeno gubi. Lekaruše su značajan izvor informacija za patologiju bolesti srednjovekovnih etničkih prostora, rasprostranjenost
za proučavanje socijalnih, higijenskih i humanitarnih prilika na srpskim prostorima toga doba. lekaruša su nepoznati. Izvorni tekstovi koje su u početku predstavljale materijal za postojanje praktičnih lekaruša su bili
, autori lekaruša su nepoznati. Izvorni tekstovi koje su u početku predstavljale materijal za postojanje praktičnih lekaruša su bili tekstovi vizantijskog lekara Teofana Nososa koji je u X veku sastavio čitavu enciklopediju sveukupnog
tadašnjeg medicinskog znanja. Bio je lični lekar Konstantina Porfirogenita (905 958) (26). lekaruše sve više poprimaju medicinsku informaciju nastalu iz srpske narodne medicine koja je zapisivana od strane pismenih
medicinsku informaciju nastalu iz srpske narodne medicine koja je zapisivana od strane pismenih kaluđera. Brojne lekaruše sadrže ne samo sastave lekova već i načine za njihovo spravljanje. Pored toga postoje obilje praktičnih saveta za negu
spravljanje. Pored toga postoje obilje praktičnih saveta za negu bolesnika i uputstava za lečenje. Uz to ne mali broj lekaruša sadrži savete za negu i lečenje stoke, gajenje pčela, održavanje šuma, pravljenje vina, o podrumarstvu i sl. Kako su
savete za negu i lečenje stoke, gajenje pčela, održavanje šuma, pravljenje vina, o podrumarstvu i sl. Kako su mnoge ove lekaruše pisali narodni lekari to one predstavljaju pisanu dokumentaciju njihove lekarske prakse. Ne retko se u lekarušama
ove lekaruše pisali narodni lekari to one predstavljaju pisanu dokumentaciju njihove lekarske prakse. Ne retko se u lekarušama može naići na tvrdnju... probatum est što znači da je iskustveno potvrđena delotvornost primenjenog leka. Sa druge
se i da neki lek nije delotvoran te se pobija njegova lekovitost. lekaruša , pa Kuveždonska lekaruša iz XVI veka, pa još kasnije su poznate Čekićeva lekaruša (iz 1814.), pa lekaruša Avrama
te se pobija njegova lekovitost. lekaruša iz XVI veka, pa još kasnije su poznate Čekićeva lekaruša (iz 1814.), pa lekaruša Avrama Brankoviča (kraj XVIII veka iz