u ovu prostranu pustinju sveta ". [ 64 ] To osećanje je još dublje izraženo kod jednog drugog velikog poklonika prirode, panteistički nastrojenog. Radi se o Geteu. On kroz usta svog junaka Vertera (koji se nekad hranio "iz prepunog pehara beskrajnosti "

ovom svetu, pored kreiranja "senke" jednog lažnog božanstva, jednog arijanskog, revolucionarnog, humanističkog, panteističkog , progresističkog, ekumenističkog ili liberalnog "hrista ", ostavljaju i nekoliko" teoloških vratanaca ", kroz

koji je pljuvao na sve sveto i čestito. Za njega ne postoji Lični i Ljubveobilni Bog Crkve. Bog je, po Tolstoju, neki panteistički " okean blaženstva ", svet koji je oživeo, dok su ljudi "delovi tog sveta ". Čovek je, kao" delić Boga ", po prirodi, "bog "

odstupanje. [ 1 ] Filozof i mistik su, naročito na Zapadu, bili u raskoraku sa dogmama i zbog svojih shvatanja božanstva panteističkih ili apersonalnih (ideja apsoluta, apsolutni duh itd.)

ostvarene sreće. Postajanje ukazuje na stalnu promenu, ali nije usmereno eshatološki. Naprotiv, sasvim u panteističkom duhu, ono se može zamisliti kao beskrajno, a na svome cilju je uvek kad iznedri srećnog čoveka. Postizanje tog cilja

od tog sveta, on je prosto indiferentan u odnosu na taj svet. Pored toga, taj deistički koncept se razlikuje od panteističkog koncepta (da je bog inkorporisan u svet).

vjekova u čijem je korijenu kolijevka slovenskog bratstva... panteističko poimanje "rodne grude ", koju ljudi od gornevolje napuštaju, odlaze u tuđi nemilosrdni svijet, da budu hizmećari,

slika? Zar nije ono što je bitno sam estetski doživljaj koji svako pojedinačno delo čini delićem jedinstvenog, panteističkog Dela?

opiše takvog kakav je.. Grafika Irene Durlević je scena sa brojnim efektima lirskih zapisa, metonimijskim opisima panteističke veze između čoveka i, Irena je osmislila magijskim uverenjem, stvarajući poetski organizam. Evidentan je taj

u periodu boravka Judeja u Vavilonu, gde su oni bili u tesnim vezama sa haldejskim žrecima, tako što su od njih uzeli panteistički pogled na svet koji je sjedinjavao božanstvo sa prirodom i koji je na božanstvo prenosio sve zakone prirode.

pokreta koji pretenduju na univerzalni karakter i razvijanje nove sveobuhvatne svesti. Prihvatajući delom panteističku , delom politeističku viziju stvarnosti, zasnovanu na učenju o inkarnacijama božanstva (božanstava) i

, svega što postoji. panteističkog tipa, iako se ima utisak da je ono pod velikim uticajem judeohrišćanske monoteističke tradicije. Kao nekad u

traže Duha i utehe i radosti spasenja u još uvek punoj neisceljene tuge i magije, makar ona bila i bela, mnogobožačkoj i panteističkoj Indiji? Evo šta se dogodilo: otuđila se ona od Života, time što je prestala da ispoveda Hrista kao jedinog Boga i

životodavnim duhom (mi bi smo rekli: vitalnom silom), a sve to u celini, uključujući i čoveka, jeste paradigmatična panteistička predstava boga svojstvena prosvetljenom čoveku renesanse.

and Make believe, London 1972.) panteističkom ) misticizmu davati drugorazredno mesto. No, to je manja greška od psihoanalitičke greške po kojoj sve to spada u