PRUSKOG pokajavši se za svoj strašni pad, on otide pravo pred sudiju i pred njim baci na zemlju turski fes, naruži lažnu muslimansku veru i ispovedi Hrista Boga i Spasitelja. Misleći da je pijan kada to govori, sudija ga odmah uhvati i vrže u tamnicu 25. maja. U tamnici se sveti mučenik još više kajaše sa suzama i moljaše Bogu, a i hrišćani koji za to doznadoše čitahu i služahu moleban u crkvi za njega. Sutradan ga age izvedoše iz tamnice i stadoše ga ubeđivati, ali mučenik ostade nepokolebljiv i

, Sv. arhiepiskop Danilo, 1 koji i opisa živote i dela kralja Srbskog Uroša Prvog, njegove supruge Svete Jelene, i svetih sinova njihovih Milutina i Dragugina.2 pokajavši se pozvao svoga brata Milutina i na saboru u Deževu 1282. godine predao mu vlast i kraljevstvo u Srbskoj zemlji. Sam pak on povuče se u severne krajeve svoje otadžbine, gde vladaše sa svojom suprugom i sinovima, sa prestonicom u Debrcu na reci Savi, dobivši pritom od svoje mađarske tazbine i neke oblasti u Sremu, Mačvi i Bosni .

, i to kada mu beše sedamdeset godina. [ 6 ] U čas pak njegovog prestavljenja sabra se maltene sav grad, i svaki s usrđem pristupaše k česnom telu njegovom, a bolesnici dobijahu isceljenje. Hristova pak ovčica Marija, posle prestavljenja svoga strica, požive pet godina U velikom uzdržanju, dan i noć moleći Boga sa suzama. I žitelji tamošnji, prolazeći tuda noću, mnogo puta čujahu njen plač i bezmerno ridanje, i zaustavljajući se divljahu se i proslavljahu Boga. Na taj način pokajavši se istinski, i ugodivši Bogu, blažena se Marija prestavi u miru. I sada, posle usrdnih plakanja, ona se sa svetima radosno veseli o Gospodu, kome slava vavek. Amin .

sa velikim strahopoštovanjem i uvažavanjem. No, istina o Mesiji još više je razgnevila svešteničke i narodne polavare. U tom uzavrelom trenutku, Arhiđakon Stefan pogleda u nebo i to što je ugledao objavi svima prisutnima: Evo, vidim nebesa otvorena i sina čovečjeg gde stoji s desne strane Boga. "To je razjarilo sve njegove sudije te Arhiđakona Stefana izvedoše iz grada i ubiše kamenjem . pokajavši , spoznao istinu o Gospodu Isusu Hristu, primio njegovo učenje i sveto krštenje, i ostatak zemaljskog života proveo propovedajući, kao apostol Pavle, jevanđeljsku istinu, šireći Hristovu reč i osnivajući crkvene zajednice .

Njeni roditelji gorko plakahu i prizivahu u pomoć prepodobne oce, Zosimu i Savatija. Iduće noći prepodobni se javiše njoj u snu i, dajući joj sud pun neke masti, rekoše joj: "Namaži svoje rane, jer zbog suza tvoga oca i matere koji vapiju k nama, mi dođosmo da te iscelimo ". Ona, činjaše joj se u snu, namaza tom mašću rane svoje, i trže se iz sna, i posle tri dana potpuno joj zarastoše velike i smrtonosne rane, i ona savršeno ozdravi. Neki razbojnik Vasilije , pokajavši se, dođe u Solovecki manastir i primi monaški čin, Ali, posle nekog vremena, vučen đavolom u prvobitni način života, on namisli da pobegne iz manastira. Spremivši čamac, on ukrade neke manastirske knjige, odežde i sasude, odnese ih u čamac, i noću pobeže sa čamcem. Ploveći tako, on pristade čamcem uz ostrvo Anzersko, udaljeno petnaestak kilometara od Soloveckog Ostrva. Tu ga spopade neki neodoljivi san, i on, privezavši dobro čamac za obalu, izađe iz čamca, pa leže na

podnosi pećinu; Anđeli sa pastirima slavoslove, a mudraci putuju sa zvezdom: jer se nas radi Prevečni Bog rodi kao dete. [ 30 ] Svi koji ovo gledahu i slušahu, udiviše se, i sa slašću uživahu u pojanju, udubljujući se u smisao pevanih reči. A kada sveti Roman završi pesmu, patrijarh ga upita, otkuda mu takva mudrost. On ne sakri čudo Presvete Bogorodice, nego objavi njenu blagodat i proslavi Nebesku Učiteljicu koja ga umudri. Klirici pak koji ga behu uvredili postideše se, i pokajavši se padoše k nogama Romanovim moleći ga za oproštaj. A patrijarh odmah postavi svetog Romana za đakona, i iz usta njegovih tecijaše mudrost kao reka. Oni pak koji ga ranije vređahu zbog prostote i neznanja, stadoše se učiti u njega. Sveti Roman sastavi mnoštvo kondaka [ 31 ] za praznike Gospodnje, Bogorodičine i znamenitih Svetitelja, tako da njegovih kondaka ima preko hiljadu. [ 32 ] I on beše od sviju veoma voljen i poštavan. Provevši vreme svoga života bogougodno i pravedno

koje su završene 3. septembra 1570. godine. Zalaganjem patrijarha Pajsija crkva je prekrivena olovom, a za ikonostas je 1620. godine urađen krst sa Hristovim raspećem. Manastir Gračanica je stradao krajem XVII veka u vreme Velike seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem. Istu sudbinu doživeo je ovaj manastir i sredinom XVIII veka. Nešto kasnije, Jegen-paša skida olovni krst, vadi podne ploče i sve to odnosi u Prištinu. Kasnije, 1800 godine, ovaj nasilnik je , pokajavši se za učinjeno zlodelo, vratio olovni prekrivač i poklonio manastiru komad zemlje .

i današnji dan upravo je posvećen njima . pokajavši se bi prihvaćen u okrilje ljubavi Božije. Pored svoje neobrazovanosti, ispunjen Duhom Svetim, privede mnoge hrišćanstvu, kako i one judejstvujuće, tako i mnogobožce. Njime, Petrom, bi ispunjene reči Spasiteljeve da će biti lovac na ljude, svakako u onom smislu upućivanja vernika ka Onom koji je Put, Istina i Život. Sa druge strane, učeni Pavle, jedan od velikih progonitelja, lovaca, Crkve Hristove, na putu za Damask gde mu se javi Vaskrsli Hristos, bi iz korena

bolom pokaje, Dobri Bog ne dopušta da on u sadašnjem životu zauzvrat kao pravednu kaznu primi ranjavanje nožem, jer je srce čoveka koji se kaje probodeno njegovom sopstvenom savešću koja ga muči i zbog koje on mnogo strada. Tada Bog kao Otac koji ljubi umesto noža daruje balsam Svoje Božanske utehe takvom ožalošćenom srcu . pokajavši se, već bio izbavljen od dejstva duhovnih zakona, onda Bog uslišava molitvu koja se rađa iz njegovog "filotimo" u isto vreme pripremajući mu nepropadljive vence slave .

bezakoni postupak, neka taj episkop bude proklet. Sa ovim papinim sudom saglasi se sav sabor. A žena, koja beše oklevetala svetitelja, pade ničice na zemlju, i s plačem vapijaše k episkopima: Smilujte se na mene, oci sveti, i dajte me u ženski manastir, jer se više neću vratiti u grad svoj - Njena molba bi ispunjena: ona bi data u manastir svete mučenice Kikilije i obučena u angelski lik, u kome ona provede dvadeset dve godine podvizavajući se revnosno, i prestavi se istinski se pokajavši za sve grehe svoje. Opravdanje Grigorijevo izazva sveopštu radost. Međutim nastupi deveti čas dana, i papa naredi svetom Grigoriju da odsluži Božanstvenu liturgiju. I kada sveti liturgisaše, mnogi od episkopa, oni najdostojniji, videše blagodat Svetoga Duha koja ozaravaše Grigorija. Po završetku pak svete liturgije papa predloži svima obilnu trapezu, i svi jedoše i piše u slavu Božiju. U to vreme dogodi se u Rimu sledeće čudo. Deset ogromnih prekrasnih drveta ,

, sa carevom gramatom ovakve sadržine: "Maksimijan, večni car, Antiohu, igemonu Istočnih pokrajina. Raduj se Bogovi naši ne dopuštaju nijednom čoveku, a naročito pobornicima i slugama našega carstva, da budu nepobožni i ne učestvuju u prinošenju žrtava. Sa tog razloga mi osudismo Sergija i Vakha, sledbenike bezbožne vere hrišćanske, smatrajući da oni zaslužuju smrtnu kaznu. Ali pošto su oni nedostojni da ih sam car istjazava, mi ih šaljemo tvojoj dobroti. Ako oni , pokajavši se, poslušaju nas i prinesu bogovima žrtvu, ti ih udostoj svoje snishodljivosti i oslobodi ih određenih im muka; pri tome obećaj im i našu milost, jer će i jedan i drugi biti vraćeni na svoj pređašnji položaj i biće obasuti našom blagonaklonošću više nego ranije. Ako se pak oni ne pokore i ostanu u bezbožnoj veri, ti ih podvrgni zasluženim mukama, pa ih pogubi mačem. Sa nadom u dug život, budi zdrav ". Pročitavši ovo carevo pismo, Antioh naredi da Sergija i Vakha čuvaju pod

. Patrijarh Antiohijski. Kao monah Sinajske gore bude izabran za patrijarha Antiohijskog u vreme cara Justinijana. Na taj položaj uzdigla ga je njegova dobrodetelj, čistota života, velika duhovna učenost i tvrda vera. No car Justinijan pade u jeres doketsku, protiv koje oštro ustajahu patrijarh Carigradski Evtihije i ovaj blaženi Anastasije. Car progna Evtihija, i htede prognati i Anastasija, no ne može naći ovome nikakve zamerke u životu. Kada pak Justinijan umre , pokajavši se prethodno i povrativši Evtihija na presto, tada Justin, naslednik njegov, uspe da progna Anastasija na osnovu nekakvih kleveta. Provede Anastasije 23 godine u progonstvu, i ponovo bi vraćen na presto Antiohijski za vreme cara Mavrikija. Još 6 godina upravljaše crkvom Božjom i skonča zemno putovanje svoje 599 god.

u trećem pevanju. Njeni su glavni protagonisti: Bog, Satana i Adam; bog kao apsolutni gospodar kosmičke države svetlosti i neumorni stvaralac novih svetova ( on je, kako Njegoš kaže, "tvoriteljnom zanjata poezijom" ), Satana kao oličenje zla, koji u svojoj pobuni izražava psihologiju nezadovoljna feudalca ili plemenskog glavara koji ne priznaje centralnu vlast, i Adam, čovek, kao ličnost između, koja je u početku stala na stranu pobunjenika da bi ih, u odlučnom času , pokajavši se, napustila i tako doprinela njihovom slomu .

od njih. Kao potomak cara Klaudija Gotskog i dinastije drugih Flavijevaca, u Naisusu ( Niš ) se rodio car Konstantih I Veliki ( 306 - 337 ). O njegovim dobrim i lošim delima napisane su mnoge knjige, tako da ćemo pomenuti samo one najznačajnije. U dobra dela pripadaju odluke o izjednačavanju hrišćanske vere sa paganskom posredstvom Milanskog edikta i izgradnja nove prestonice - Konstantinopolja. U loša dela spada ubistvo supruge Fauste i sina Krispa kojem je kasnije , pokajavši se, podigao spomenik na konstantinopoljskom hipodromu, od zlata, u prirodnoj velični, sa natpisom: Mom sinu, kojeg sam nepravedno pogubio .

neće imati šta da primi osim - osude. Kad je Gospod Isus bez ijednog Svoga greha onako užasno stradao i namučen bio, kako da ne strada i svako od nas grešnih, koga Bog koliko toliko voli? A ko mnogo greši a nimalo ne strada nije ni najmanje sličan Hristu, te neće ni imati nikakva udela s Njim u Carstvu Božjem. Strahujmo, ako je sav naš život protekao bez muke i stradanja a sa mnogim neiskajanim gresima. A radujmo se, ako smo izdržali mnogo muka i stradanja, i ovim se koristili pokajavši se pred Bogom i popravivši puteve svoje. Neka niko ne kaže i ne pomisli: mogu odložiti pokajanje pošto je Bog tako strpljiv. I kad je tako dugo trpeo Jevreje, potrpeće i mene još koju godinu da se ne prevarimo; može Bog prema Svom Promislu i potrpeti nas još koju godinu bez pokajanja, a može On spustiti Svoju tešku ruku na nas kroz koji sat ili minut. Odlaganje pokajanja čini pokajanje sve težim i težim, pošto navika grešenja sve jače i jače utvrđuje korene greha u nama, sve većma i

pokajavši

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov