anđela Božjeg koji ga izvesti da molitve njegove i milostinje iziđoše pred Boga. I anđeo mu naredi da pošlje u Jopu [ 8 ] po Simona, zvanog Petra, i uradi ono što mu on bude rekao. Kornilije odmah posla sa molbom da pozovu Petra. A kada poslanici putovahu ka Jopi, Petar uziđe u gornju sobu da se pomoli Bogu u podne. I ogladne; i vide viđenje koje ga svetovaše da se ne gnuša ići k neobrezanom inoplemeniku, jer se Jevreji ne družahu sa neznabošcima, i gnušahu ih se. A viđenje koje Petar vide beše

pokajao se i osudio sam sebe, prvo, da tri godine ide četvoronoške i jede sa psima, i drugo, da dvanaest godina živi u šumi, bez odela, bez krova, i bez ikakve hrane osim trave i lišća. Dobi izvešće od angela, da su mu gresi oprošteni. Putovahu trgovci kroz šumu, pa videvši izdaleka Varvara, pomisliše da je zver a ne čovek, naperiše strele i ustreliše ga. Umirući on ih zamoli, da jave obližnjem svešteniku o njemu. Sveštenik dođe, i česno ga sahrani. I iz njegovog tela poteče

se oda većim usamljeničkim, molitveno-tihovalnim podvizima, ali to ne mogaše da učini zbog sestre svoje. Zato se u srcu reši da Boga radi ostavi sestru i tajno se od nje udalji. No kada on to pokuša sestra ga primeti i brzo ga sustiže. Tako oni putovahu zajedno i dođoše do gore visoke iznad grada Prizrena, povrh sela koje se zvaše Koriša (danas Kabaš). Behu se oboje umorili i zastadoše da se odmore. Od silnog umora sestra odmah zaspa i spavaše tvrdim snom. Tad se prepodobni pomoli Bogu i

što se more ne povlači i mošti tako velikog ugodnika Božjeg, pokrivene vodom, nalaze se kao pod spudom. U dane njegovog episkopovanja dođoše u Herson dva hrišćanska učitelja Metodije i Konstantin Filosof, kasnije nazvan Kirilo. [ 15 ] Oni putovahu na propoved ka Hozarima, [ 16 ] i putem se raspitivahu za mošti svetoga Klimenta; i doznavši da se one nalaze u moru, oni stadoše podsticati episkopa Georgija, da se potrudi pronaći tu duhovnu riznicu - mošti sveštenomučenikove.

Foke na mnogim lađama koje plovljahu po Crnom Moru, i po Jadranskom, i po okeanu; umesto običnih pesama svojih mornari stadoše pevati pohvalne pesme u čast svetog Foke, tako da ime njegovo svaki čas beše u ustima ljudi koji poslovima svojim putovahu po morima. No oni spominjahu svetog Foku ne samo u nevoljama nego i u radostima. U njih bejaše ovakav običaj: kada seđahu za trpezom ili na kakvoj gozbi, oni odvajahu deo hrane ili pića u čast svetog Foke. Neko od onih za trpezom kupovao je taj

bogatstva svoga širokog hercegovačkog poleđa, alii odvažnim zadiranjem u predmete monopola trgovačkih središta svoga susjedstva krijumčarenjem soli, na primjer, te skidanjem ponekog tovara sa dubrovačkih karavana koji putovahu daleko, ka Srbiji i Bosni.

nizu srpskih pokušaja sakupljanja razdijeljenog Srpstva. Manastir trebinjski Tvrdoš uznijeće se do središta otpora srpske Hercegovine. U 1597. akciji će se pridružiti patrijarh Jovan. Tvrdoški kaluđeri Damjan Ljubibratić i Pavao, putovahu u Rim da traže potporu pape i da mu pokažu ćirilsku spomenicu. Predlagano je da se glavari okupe u Novome: "... tu je blizu Novoga i župa Dračevica i za njomsu Zupci i tu je glava Rade Vukašinović i preko njih Riđani i Onogošt i tu je glava Grdan

mu kao sluzi: Stani tako naređuje tebi Gospodar svega sveta, da ja pređem i spase se čovek radi kojega žurim. - Čim on to reče, potok tog trenutka stade, zaustavivši tečenje vode, i otvori suvi put ne samo svetitelju nego i ostalima koji putovahu s njim. Svedoci čuda pohitaše k sudiji i izvestiše ga o dolasku svetitelja i o čudu koje učini putem. Čuvši to, sudija odmah oslobodi osuđenoga i predade ga svetitelju zdrava. Prozorljivim očima svojim prepodobni viđaše i tajne grehe

kao veslima isplivaše na drugu obalu. A meso što behu poneli za put, pošto se okvasi, popada im u reku, samo im nešto malo ostade, koliko za dva - tri dana. Na reci se dobro napiše vode, pripremajući se za žeđovanje koje im je pretstojalo. I putovahu žurno, i to više noću nego danju, jedno iz straha od Saracena, a drugo zbog silne žege preko dana. Ali ponekad putovahu i danju, često se osvrćući, bojeći se da ih ne goni njihov gospodar. No trećeg dana putovanja, osvrćući se, oni jednom

malo ostade, koliko za dva - tri dana. Na reci se dobro napiše vode, pripremajući se za žeđovanje koje im je pretstojalo. I putovahu žurno, i to više noću nego danju, jedno iz straha od Saracena, a drugo zbog silne žege preko dana. Ali ponekad putovahu i danju, često se osvrćući, bojeći se da ih ne goni njihov gospodar. No trećeg dana putovanja, osvrćući se, oni jednom ugledaše izdaleka dva Saracena na dvema kamilama kako jure za njima. I odmah im bi jasno da ih to njihov gospodar goni po

lekari lečahu, ali je ne mogoše izlečiti. Tu ženu dovedoše k svetom Simeonu. Blaženi reče: "Napojte je ovdašnjom vodom ". Kad se žena napi te vode, iz nje iziđe velika zmija, koja dopuzi do stuba, i tu odmah prepuče. Neki ljudi koji izdaleka putovahu k prepodobnome, sklanjajući se od žege, skrenuše s puta pod drvo da se malo odmore. Dok tamo seđahu oni ugledaše gde prolazi bremenita košuta i povikaše k njoj govoreći: "Molitvama svetog Simeona zaklinjemo te, zastani malo" I gle čuda

Bogu, ovako govoreći: Sine Božji, Ti budi s nama, i kaži nam put kojim da idemo, jer ljubavi tvoje radi ostavljamo dom i sve s njim. I volimo da se potucamo i mučimo, Tebe želeći i Tebe ištući. I tako napustivši dom, i pomolivši se sa suzama, one putovahu plačući i radujući se. A usput govoraše sveta Evsevija sluškinjama svojim: Vi ćete otsada biti sestre moje i gospođe moje. I ja ću vam služiti u sve dane života svoga. Samo, o gospođe moje prezrimo sve radi Boga, i ne tražimo ništa na zemlji

mesto, pokriše zlatotkanim pokrivačem, i do svanuća provedoše u molitvi. A kada se razdani, oni zablagodariše onoj česnoj ženi, oprostiše se sa njom i, obdarivši nište milostinjom, krenuše na put. Vraćajući se u svoju postojbinu, oni putovahu žurno sa neiskazanom radošću. Stigavši u Carigrad, oni isprva nikome ne pričahu o donesenoj rizi Presvete Bogorodice, želeći da kod sebe sakriju to svedragoceno blago. U tom cilju oni u svom domu načiniše malu crkvu u ime svetih apostola

mesto za brata Jovana, jer on dolazi k nama ". - Kada svanu, sveti Zlatoust moli vojnike da ostanu u Komanu u crkvi svetog Vasiliska do jedanaest sati, ali oni ne pristadoše nego produžiše put, starajući se da putuju što je moguće brže. A putovahu sada lađom; i lađa plovljaše brzo, kao ptica; i za kratko vreme otploviše od grada trideset stadija. Međutim, po promislu Božjem, oni se ponovo obretoše kraj obale kod crkve svetog Vasiliska, čemu se veoma čuđahu. Sveti Jovan opet stade

je govorio: "Ne misli da je bolest teška; težak je samo greh. Bolest nas prati samo do groba, a greh sleduje za grešnikom i posle groba ". putovahu i propovedahu Hrista, i mnoge obratiše u veru Hristovu i krstiše. Zato biše uhvaćeni od idolopoklonika neznabožaca i privedeni načelniku Italije. Ali i pored svih laskanja i obećanja njegovih oni ne popustiše u veri, nego, naprotiv, još

putovahu

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov