svemira, već slobodan i sposoban da izabere vlastitu sudbinu. Čuveni sofista Pitagora je izjavio: Čovek je merilo svih stvari. Pitagorina ideja

pažnju svih mišljenju sklonih ljudi. U kritičkom razgovoru Sokrata i sofista prevrednovala se hesiodovsko-homerska misona matrica života starih

morala od ethosa ka hexisu i ka ethosu, odnosno od Hesioda i Homera preko sofista i Sokrata ka Platonu i Aristotelu sa htenjem moralnog posredovanja

jedno od drugog? Zašto vreme teče samo u jednom smeru? Antifon, sofista smatra da vreme nije stvarno nego koncept ili mera (metron).

Herakle, na primer, predstavlja neobavezni uvod sastavljen za smotru sofista . Podela Lukijanovih radova na monološke i dijaloške površna je i ne

oni i kod Ksenofana, Parmenida, Heraklita, Platona, akademičara i sofista . Protagora je tvrdio da se o svakoj stvari mogu izreći dva suprotna

postavilo vreme. sofista ? Jer oni su bili poznati po relativizaciji morala i kao prosvetitelji.

Šta se desilo sa njegovim i Platonovim naporom da pokažu da je mišljenje sofista u ovoj tački pogrešno ili barem da nije jedino? Da ne govorimo o tome da su

odvratiti od opklade za Nađu, kao bezuslovne opklade, on ga, kao pravi " sofista " (F, 3183), upućuje: "Ako već hoće, posle toliko godina da, opet, počne

. To je bilo poznato i dobu pre hrišćanstva. Na primer, sukob Platona i Sofista . Sofisti su govorili da nema vrline u prirodi, i da zato moramo da učimo.

sledi, argumenti kojima se Kreont brani imaju tipičnu aromu govora sofista : KREONT:... Ja sam rad onako da te pitam ko ti mene sad. EDIP: Pa pitaj

, mi bi danas rekli obrazovanih i imućnih roditelja. Još od perioda sofista poznato je da su deca imućnih roditelja imala privatno obrazovanje i to

bi za novac i interes prodali i rođenu majku. To su bili idealni učenici sofista poput Madlen Obrajt, Bila Klintona, Džordža Buša, Toni Blera i sličnih

(1) da ova argumentacija skoro u dlaku ponavlja stavove grčkih sofista iz 5. veka pre nove ere. Ali, dok oni mogu u svoju odbranu da navedu da oni

pobedom Francuske revolucije, nakon koje nastupa vlast račundžija, sofista i ekonomista, vreme bez slave, istorije i viteških vrlina. (U ovoj