Protekcija, Gospođa ministarka, Običan čovek, Svet, Mister Dolar, Beograd nekad i sad, Ožalošćena porodica, Pokojnik, Ujež, Dr, Put oko sveta, Vlast ( nedovršena, završio je Mile Stanković ); kraći komadi: Analfabeta, Šopenhauer, Naša deca, Kirija, Muva, Miš, Kijavica, Svetski rat, Svinja; drame: Tako je moralo biti, Knez Ivo od Semberije, Nahod, Kneginja od Tribala, Hadži Loja, Tuđinče, Iza božjih leđa, Žena bez srca, Pučina, Jesenja kiša , Tomaida , Danak u krvi, Rastko Nemanjić, Opasna igra, Velika nedelja; proza: Pripovetke jednog kaplara, Listići, Ramazanske večeri, Tašula, Opštinsko dete, Ben Akiba I, II, III, Devetstopetnaesta; Pripovetke I, II; Autobiografija, Hajduci; putopisi: S Kosova na sinje more, Kraj obala Ohridskog jezera, Kosovo .

, da i zemlju okvasi suzama svojim; jer ona, neznaboškinja po veri, nikada ne beše čula takve dušekorisne pouke. A kada se razdani, igumanija Vriena jedva ubedi Jeriju da ide kući k roditeljima svojim. Sa suzama poljubivši Fevroniju i igumaniju, Jerija ode kući svojoj. Fevronija pak upita pomoćnicu igumanije Tomaidu: Molim te, gospođo mati moja, kaži mi, koja je ta strana monahinja što tolike suze proli, kao da nikada slušala nije božanske reči Svetoga Pisma. - Na to joj Tomaida reče: Zar ti ne znaš s kim si razgovarala? - Fevronija odgovori: Kako mogu znati stranu monahinju, koju nikada videla nisam. - Tada joj Tomaida kaza: To je bojarka Jerija. - Zašto mi to ne kazaste ranije, primeti Fevronija, ja sam razgovarala s njom kao sa sestrom. - Tako je bila naredila gospođa naša igumanija, odgovori Tomaida. Posle takog odgovora Fevronija ućuta; i stade se tajno u srcu svom moliti Bogu za Jeriju, da je Bog obrati na put istine i uvrsti u Svoje izbrano stado

Vriena jedva ubedi Jeriju da ide kući k roditeljima svojim. Sa suzama poljubivši Fevroniju i igumaniju, Jerija ode kući svojoj. Fevronija pak upita pomoćnicu igumanije Tomaidu: Molim te, gospođo mati moja, kaži mi, koja je ta strana monahinja što tolike suze proli, kao da nikada slušala nije božanske reči Svetoga Pisma. - Na to joj Tomaida reče: Zar ti ne znaš s kim si razgovarala? - Fevronija odgovori: Kako mogu znati stranu monahinju, koju nikada videla nisam. - Tada joj Tomaida kaza: To je bojarka Jerija. - Zašto mi to ne kazaste ranije, primeti Fevronija, ja sam razgovarala s njom kao sa sestrom. - Tako je bila naredila gospođa naša igumanija, odgovori Tomaida. Posle takog odgovora Fevronija ućuta; i stade se tajno u srcu svom moliti Bogu za Jeriju, da je Bog obrati na put istine i uvrsti u Svoje izbrano stado. A Jerija, došavši doma, ispriča sve što ču od Fevronije, i stade ubeđivati svoje roditelje da ostave neznabožačku zabludu i poznadu jedinog

, gospođo mati moja, kaži mi, koja je ta strana monahinja što tolike suze proli, kao da nikada slušala nije božanske reči Svetoga Pisma. - Na to joj Tomaida reče: Zar ti ne znaš s kim si razgovarala? - Fevronija odgovori: Kako mogu znati stranu monahinju, koju nikada videla nisam. - Tada joj Tomaida kaza: To je bojarka Jerija. - Zašto mi to ne kazaste ranije, primeti Fevronija, ja sam razgovarala s njom kao sa sestrom. - Tako je bila naredila gospođa naša igumanija, odgovori Tomaida . Posle takog odgovora Fevronija ućuta; i stade se tajno u srcu svom moliti Bogu za Jeriju, da je Bog obrati na put istine i uvrsti u Svoje izbrano stado. A Jerija, došavši doma, ispriča sve što ču od Fevronije, i stade ubeđivati svoje roditelje da ostave neznabožačku zabludu i poznadu jedinog istinitog Boga - Isusa Hrista. Oni poslušaše dušespasonosni savet svoje blagorazumne kćeri, poverovaše u Hrista, i primiše sveto krštenje sa svim domom svojim. Tako uticaše na

manastira, govoraše joj: Poboj se Boga, sestro moja Proklo, bar nas ti ne ostavljaj Ti vidiš, ja sam teško bolesna i skoro ću umreti, a mati naša Vriena neće me moći sama pogrepsti. Stoga ostani ovde, da bi poslužila pogrebu mome. - Na to joj Prokla odgovori: Neću te ostaviti, sestro moja; ostaću ovde po tvojoj želji. - No kada se spusti noć, Prokla ne održa svoju reč, i krišom ode iz manastira. Sa Fevronijom ostade u manastiru samo igumanija Vriena i njena pomoćnica Tomaida . Igumanija Vriena, videvši opusteli manastir, sa tugom uđe u crkvu i pade na zemlju, plačući i ridajući gorko. Tomaida je tešaše, govoreći: Prestani, gospođo i mati moja, jer je Bog moćan da sa tugom i iskušenjem učini kraj ( sr. 1 Kor. 10, 13 ), i da nam pomogne da podnesemo nailazeće bede ( Sirah. 2, 10 ). Opomeni se: ko verova Gospodu, i bi postiđen? ko boravi u strahu Njegovom, i bi ostavljen od Njega? - Vriena odgovori

bolesna i skoro ću umreti, a mati naša Vriena neće me moći sama pogrepsti. Stoga ostani ovde, da bi poslužila pogrebu mome. - Na to joj Prokla odgovori: Neću te ostaviti, sestro moja; ostaću ovde po tvojoj želji. - No kada se spusti noć, Prokla ne održa svoju reč, i krišom ode iz manastira. Sa Fevronijom ostade u manastiru samo igumanija Vriena i njena pomoćnica Tomaida. Igumanija Vriena, videvši opusteli manastir, sa tugom uđe u crkvu i pade na zemlju, plačući i ridajući gorko . Tomaida je tešaše, govoreći: Prestani, gospođo i mati moja, jer je Bog moćan da sa tugom i iskušenjem učini kraj ( sr. 1 Kor. 10, 13 ), i da nam pomogne da podnesemo nailazeće bede ( Sirah. 2, 10 ). Opomeni se: ko verova Gospodu, i bi postiđen? ko boravi u strahu Njegovom, i bi ostavljen od Njega? - Vriena odgovori: Da, gospođo moja Tomaido, tako je; no šta da radim s Fevronijom? gde da je sakrijem i sačuvam ?

da sa tugom i iskušenjem učini kraj ( sr. 1 Kor. 10, 13 ), i da nam pomogne da podnesemo nailazeće bede ( Sirah. 2, 10 ). Opomeni se: ko verova Gospodu, i bi postiđen? ko boravi u strahu Njegovom, i bi ostavljen od Njega? - Vriena odgovori: Da, gospođo moja Tomaido, tako je; no šta da radim s Fevronijom? gde da je sakrijem i sačuvam? Kojim ću očima gledati, kada je varvari povedu kao robinjicu? - Na to joj Tomaida reče: Gospod, koji mrtve vaskrsava, moćan je i Fevroniju okrepiti i sačuvati je nepovređenom od varvara. Stoga te molim, gospođo i mati moja, prestani sa plačem i ridanjem, pa hajdmo k bolesnoj Fevroniji da je potkrepimo i utešimo. Kada dođoše kod Fevronije, Vriena opet gorko zarida. Fevronija, pogledavši u Tomaidu, upita je: Zbog čega mati naša Vriena tako rida? Tomaida joj odgovori: Zbog tebe ona materinski rida, jer si mlada i lepa, a naići će mučitelji i naneti nam muke :

? gde da je sakrijem i sačuvam? Kojim ću očima gledati, kada je varvari povedu kao robinjicu? - Na to joj Tomaida reče: Gospod, koji mrtve vaskrsava, moćan je i Fevroniju okrepiti i sačuvati je nepovređenom od varvara. Stoga te molim, gospođo i mati moja, prestani sa plačem i ridanjem, pa hajdmo k bolesnoj Fevroniji da je potkrepimo i utešimo. Kada dođoše kod Fevronije, Vriena opet gorko zarida. Fevronija, pogledavši u Tomaidu, upita je: Zbog čega mati naša Vriena tako rida ? Tomaida joj odgovori: Zbog tebe ona materinski rida, jer si mlada i lepa, a naići će mučitelji i naneti nam muke: nas će stare odmah ubiti, a tebe će, mladu i lepu, sačuvati, da bi te prelastili sablaznima sveta. I mi se bojimo da laskama ili nasiljem oni ne upropaste devstvo tvoje i liše te palate Nebeskog Ženika. Tada Fevronija reče: Molim vas, pomolite se za mene Gospodu, da On pogleda na smirenje moje, i ukrepi nemoć moju, i podari mi trpljenje, kao i svima

, a naići će mučitelji i naneti nam muke: nas će stare odmah ubiti, a tebe će, mladu i lepu, sačuvati, da bi te prelastili sablaznima sveta. I mi se bojimo da laskama ili nasiljem oni ne upropaste devstvo tvoje i liše te palate Nebeskog Ženika. Tada Fevronija reče: Molim vas, pomolite se za mene Gospodu, da On pogleda na smirenje moje, i ukrepi nemoć moju, i podari mi trpljenje, kao i svima slugama Svojim koji su Ga zavoleli svim srcem. - Na to joj odgovori Tomaida : Čedo moje Fevronija evo nastupa vreme podviga. Ako te bezbožni mučitelji stanu mamiti laskavim rečima, zlatom, srebrom, skupocenim haljinama, ili ma kakvim čarima ovoga sveta, pazi da se ne sablazniš, i tako izgubiš nagradu od Gospoda za pređašnje trudove svoje. Pazi da te đavo ne ismeje, i ti postaneš igralište idola. Pazi, jer ništa nije dragocenije od devstva, i velika nagrada očekuje devstvenice. Jer je Ženik devstvenica besmrtan, i svima koji Ga ljube daje

u gradu, da sutra izađu na gledalište svi žitelji, obojega pola i svakog uzrasta, da posmatraju podvig mlade device Fevronije. Čuvši to, svi žitelji grada i okolnih sela slegoše se u ogromnom broju na gledalište, da vide Fevronijin podvig. Kada svanu, mučitelj posla u manastir najsvirepije vojnike sa naređenjem da Fevroniju dovedu na sud. Došavši u manastir, vojnici nemilosrdno dohvatiše Fevroniju, okovaše je u lance oko vrata, i povukoše iz manastira. Vriena pak i Tomaida , sa suzama grleći svoju učenicu, plakahu gorko i moljahu vojnike da im dopuste da malo porazgovaraju sa Fevronijom. Vojnici im dopustiše. Zatim Vriena i Tomaida stadoše moliti vojnike da i njih povedu na podvig koji predstoji Fevroniji; jer se starice bojahu da se Fevronija sama, bez njihove podrške, ne uplaši muka. Ali vojnici odgovoriše: Nama nije naređeno da vas vodimo na sud, već samo Fevroniju. Tada Vriena i Tomaida stadoše utvrđivati Fevroniju u veri. Vriena joj

sela slegoše se u ogromnom broju na gledalište, da vide Fevronijin podvig. Kada svanu, mučitelj posla u manastir najsvirepije vojnike sa naređenjem da Fevroniju dovedu na sud. Došavši u manastir, vojnici nemilosrdno dohvatiše Fevroniju, okovaše je u lance oko vrata, i povukoše iz manastira. Vriena pak i Tomaida, sa suzama grleći svoju učenicu, plakahu gorko i moljahu vojnike da im dopuste da malo porazgovaraju sa Fevronijom. Vojnici im dopustiše. Zatim Vriena i Tomaida stadoše moliti vojnike da i njih povedu na podvig koji predstoji Fevroniji; jer se starice bojahu da se Fevronija sama, bez njihove podrške, ne uplaši muka. Ali vojnici odgovoriše: Nama nije naređeno da vas vodimo na sud, već samo Fevroniju. Tada Vriena i Tomaida stadoše utvrđivati Fevroniju u veri. Vriena joj ovako govoraše: Eto, čedo moje Fevronija, ti sada odlaziš na stradalački podvig. Znaj da će Nebesni Ženik posmatrati tvoja stradanja, i Anđelske Sile već drže

oko vrata, i povukoše iz manastira. Vriena pak i Tomaida, sa suzama grleći svoju učenicu, plakahu gorko i moljahu vojnike da im dopuste da malo porazgovaraju sa Fevronijom. Vojnici im dopustiše. Zatim Vriena i Tomaida stadoše moliti vojnike da i njih povedu na podvig koji predstoji Fevroniji; jer se starice bojahu da se Fevronija sama, bez njihove podrške, ne uplaši muka. Ali vojnici odgovoriše: Nama nije naređeno da vas vodimo na sud, već samo Fevroniju. Tada Vriena i Tomaida stadoše utvrđivati Fevroniju u veri. Vriena joj ovako govoraše: Eto, čedo moje Fevronija, ti sada odlaziš na stradalački podvig. Znaj da će Nebesni Ženik posmatrati tvoja stradanja, i Anđelske Sile već drže pripremljeni ti venac pobede, ako junački pretrpiš do kraja. Pazi da se ne uplašiš muka i demoni ti se narugaju. Nemoj žaliti telo svoje, kada ga stanu kidati ranama; jer će ono sa vremenom, čak i ako mi ne bi hteli, saći u grob i pretvoriti se u prah. Evo ja ću u manastiru

svetih mučenika Na to blažena Fevronija odgovori Vrieni: Nadam se u Gospoda, mati moja, da kao što do sada nikada ne prestupih zapovesti tvoje, tako ću i sada neizostavno održati naređenje tvoje i savet. I videće ljudi, i udiviće se, i pohvaliće trud Vrienin, i reći će: ovo je zaista rukosad i izdanak one velike starice Vriene Jer ću ja, pomoćju Gospoda mog, u ženskom telu pokazati mušku silu duha. A vi se molite za mene i pustite me da idem na predstojeći mi podvig. Tada joj Tomaida reče: Živ mi Gospod, sestro moja Fevronijo, ja ću odmah poći za tobom; obući ću se u svetovne haljine i, stojeći na gledalištu među narodom, posmatraću tvoj podvig. A kada vojnici stadoše siliti Fevroniju da pođe, i već behu gotovi da je vuku, ona reče tim svetim staricama: Molim vas, matere moje, dajte mi blagoslov na put i pomolite se za mene. - Tada Vriena, podigavši ruke svoje k nebu, stade se gromko moliti Bogu, govoreći: Gospode Isuse Hriste, Ti si se

[ 5 ] u vreme stradanja njenog, javi se i sada smirenoj sluškinji Tvojoj Fevroniji u čas podviga njenog i nevidljivo je ukrepi odozgo, da se i preko nje proslavi sveto ime Tvoje Pošto se tako pomoli Bogu, Vriena sa suzama zagrli Fevroniju, celiva je i pusti od sebe. Vojnici onda uzeše svetu devicu i povedoše k mučitelju Selinu. Vriena isprati malo ljubljenu kćer svoju, pa se plačući i ridajući vrnu u manastir. Tamo se u crkvi baci na zemlju i vapajno se moljaše Bogu za Fevroniju. A Tomaida , ostavivši Vrienu u crkvi da plače, obuče se u haljine svetovnih žena i pohita za Fevronijom na gledalište. Tamo krenuše i one žene što svakog petka dolažahu u manastir i slušahu Fevronijine pouke iz Knjiga. One žurahu na gledalište bijući se u prsa; i srca im se kidahu od bola što se lišavaju takve učiteljice. Glas o tome, da Fevroniju vode na gledalište da je istjazavaju, dođe i do bojarke Jerije. Ona zbog toga tako gromko zakuka, da silno uplaši svoje roditelje, i sve u kući, i

stadoše tešiti Jeriju, ali ona još više kukaše, i govoraše roditeljima: Ostavite me da gorko plačem za mojom sestrom i učiteljicom Fevronijom. - Kada ona to govoraše, roditelji njeni takođe zaridaše, i svi plakahu zbog Fevronije. Jerija zamoli roditelje da je puste da ide na gledalište; i oni joj dopustiše. Uzevši sa sobom mnogo robova i robinja, Jerija pohita na gledalište plačući; ona sustiže veliko mnoštvo žena koje sa suzama hitahu na gledalište; sustiže i inokinju Tomaidu koja iđaše u svetovnom odelu. Poznavši je, Jerija pođe zajedno sa njom; i obe one, roneći silne suze, stigoše na gledalište, gde se silan svet beše slegao, a i sudije već seđahu na svojim mestima. Kada sve bi gotovo, Selin i Lisimah narediše da se izvede pred njih sveta Fevronija. Svetiteljku dovedoše, i ona im predstade sa rukama vezanim naopačke, i sa teškim lancima oko vrata. Kada to videše, gotovo svi prisutni zaplakaše i zajecaše. Davši znak da ućute, mučitelj Selin reče

tomaida

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov