ličnosti ovoga drevnog cara i prvosveštenika, pozvaše Avvu Koprija na svoj zbor i upitaše ga o Melhisedeku. Čuvši to. Koprije se tri puta udari po ustima i reče: "Teško tebi, Koprije napustio si ono što ti je Bog naredio da radiš, a ispituješ ono što

Avvu Koprija na svoj zbor i upitaše ga o Melhisedeku. Čuvši to. Koprije se tri puta udari po ustima i reče: "Teško tebi, Koprije napustio si ono što ti je Bog naredio da radiš, a ispituješ ono što Bog od tebe ne potrebuje. "Čuvši ovo, monasi se

je već bilo napred reči, nego o nešto kasnijim istoimenim podvižnicima koji su živeli krajem 4. veka. Prepodobni Koprije je još živeo 394 - 5 g. kada ga je posetio pisac "Istorije monaha u Egiptu ", odakle su i uzeta ova žitija. 10. Oglašenje -

monaha u Egaptu ", gl. 10. (izdanje A. J. Festugiere: Historia monachorum in Aegypto, Bruxelles 1961). 14. Prepodobni Koprije upokojio se krajem IV veka. 15. U drugim Sinaksarima njegov je spomen 19. jula. U Jerusalimskom kodeksu br. 1095, f. 115

, slabi njen koren a to znači da je u svakom sledećem izrastanju ona slabija i tanja... Koprije ¶

sedamdeset pet godina a drugi četrdeset pet. Car uspe da odvrati Koprija od vere Hristove i privoli idolima. Odvraćeni Koprije uzviknu: Julijanov sam, a ne Hristov. No kada ga starac Patermutije ukori i opomenu na večne muke, Koprije se trže, pa

. Odvraćeni Koprije uzviknu: Julijanov sam, a ne Hristov. No kada ga starac Patermutije ukori i opomenu na večne muke, Koprije se trže, pa uzviknu pred carem: Hristov sam, a ne Julijanov. Obojica biše mačem posečeni. Sa njima postrada i

S radošću podmetnu sveti starac glavu pod mač i bi posečen, da večno živi u carstvu Hristovom. Koprije . Mada istih imena, ovi behu različiti od onih prvih. Ovaj Patermutije beše najpre vođ razbojnika, no posle jednog

: "Čini mi se da vidim ovu blaženu devu kako prinosi Gospodu jednom rukom devstvo a drugom rukom mučeništvo ". Koprije bi rođen na đubrištu blizu zidina manastira svetog Teodosija Velikog, načalnika opštežića, gde majka njegova sa

na đubrištu. Po naređenju svoga igumana, svetog Teodosija Velikog, monasi uzeše detence i nadenuše mu ime Koprije . Detence hraniše kozjim mlekom. Radi toga monasi naročito izabraše iz stada jednu kozu. Svaki put kad bi dete

dete opet se vraćala u stado. Tako je radila koza sve dok dete nije odraslo i počelo da prima čvrstu hranu. Kada Koprije postade punoletan, njega osobito zavole prepodobni Teodosije Veliki. Svojim pobožnim životom Koprije načini svoju

hranu. Kada Koprije postade punoletan, njega osobito zavole prepodobni Teodosije Veliki. Svojim pobožnim životom Koprije načini svoju bogoliku dušu obitalištem Svetoga Duha; stoga su ga i divlje zveri slušale. Tako jednom prilikom on

iziđe sa magarcem u planinu da donese drva u manastir. No dok on skupljaše drva, medved ujede magarca za but. Tada sveti Koprije natovari drva na medveda, rekavši mu: Neću te pustiti, ti sada moraš vršiti magarčev posao sve dok ne ozdravi magarac

. Medved se pokori, i nošaše drva i vodu dok magarac ne ozdravi; tek tada prepodobni otpusti zvera. Neko vreme sveti Koprije beše na poslušanju u manastirskoj kujni. Jednom poče varivo u kotlu da kipi i da se preliva; nemajući pri ruci kutlaču,

. Javljao mu se, i zajedno sa njim čitao molitve i pevao. A kad mu se poslednji put javi, sveti Teodosije mu reče: "Brate Koprije , evo dođe kraj tvom zemaljskom životu; hajde k meni da se nastaniš u mestu pokoja koje ti je pripremljeno ". Ubrzo posle

koprije

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov