ljude od svih neizlečivih bolesti telesnih, a dušespasonosnom rečju vidaše duševne rane i neduge. Sveti Teodot postrada na sledeći način. Neki namesnik carski Teotekn primi pod svoju upravu Ankiru galatijsku. [ 1 ] Beše to čovek silovit, ljut, krvoločan, uživao je u ubistvima i krvoproliću, skroz naskroz pokvaren, da se njegova

. Dobijajući namesničku vlast od cara Dioklecijana, [ 2 ] on obeća caru da će za kratko vreme sve hrišćane u Ankiri obratiti u mnogobožačku veru. I stvarno, kada Teotekn stiže u Ankiru, sama vest o njegovom dolasku toliko uplaši hrišćane da se oni razbegoše i napuniše pustinje i gore. A Teotekn neprestano šiljaše glasnike jedne za

u mnogobožačku veru. I stvarno, kada Teotekn stiže u Ankiru, sama vest o njegovom dolasku toliko uplaši hrišćane da se oni razbegoše i napuniše pustinje i gore. A Teotekn neprestano šiljaše glasnike jedne za drugima, koji svuda objavljivahu carevu zapovest: da se sve hrišćanske crkve potpuno poruše i sa zemljom sravne; i da se svi koji

, bolesnima lekar, sumnjalicama - utvrditelj, učitelj vere i pobožnosti, nastavnik bogougodnog života i oduševitelj na mučenički podvig. U to vreme sluga đavolji Teotekn naredi da se svuda po trgovima sve namirnice i svi napitci poprskaju idoložrtvenom krvlju. To on učini radi hrišćana, da bi oni, i protiv volje, kupovali i jeli od

ostale mladiće, i toliko potresoše, da se oni mahnuše svoje požude, pa čak i rasplakaše. I odoše mladići, ne učinivši nikakvo zlo svetim devstvenicama. Kada namesnik Teotekn saznade da devstvenice ostadoše neoskvrnjene, on napusti misao o nasilnom oskvrnjenju, pa naredi da ih postave za žrečevke boginji Artemidi, čija je dužnost bila da

su išle gologlave i sa raspletenim kosama. Od silne graje naroda, muzike i buke, izgledalo je kao da se zemlja trese. A zajedno sa narodom iđaše i gujin sin - namesnik Teotekn . Sve oči behu uprte na nage devstvenice, pri čemu se jedni kikotahu, drugi se divljahu njihovoj srčanosti i trpljenju, a neki, posmatrajući njihova tela izmoždena

se jedni umorili, drugi su pristupali i zamenjivali ih, a mučenik ostajaše nepobediv kao da stradaše u tuđem telu, jer sav um svoj imađaše udubljen u Gospodu. Namesnik Teotekn onda naredi da najoštriji ocat sa solju sipaju na rane mučeniku, pa zatim svećama pale rebra njegova. Osetivši smrad svog paljenog tela, mučenik stade odvraćati malo

, koji sam najpre postrada za svakoga od nas. Tako veleglasno govoreći narodu, sveti Teodot uđe u tamnicu i bi zatvoren. Pošto prođe šesnaest dana od tada, namesnik Teotekn naredi da se usred grada na pozorišnom mestu spremi sudište. I sveti Teodot bi doveden iz tamnice na sudište. Namesnik mu onda reče: Priđi nam bliže, Teodote, jer

mu ostavi rok od tri sata, da se razmisli i izbere život ili smrt, t. j. ili da se odreče Hrista ili da umre. Marin čuvši svoga starešinu ode kod mesnog episkopa Teotekna i upita za savet. Episkop ga uvede u crkvu, stavi ga pred Jevanđelje pa pokazujući rukom najpre na Jevanđelje a po tom na mač, što visaše Marinu o bedrima reče mu: izberi,

to, i umesto da se sakrije on iziđe iz kuće javno i krenu da pronađe vojnike koji su ga tražili, da bi im se sam predao u ruke. Srevši na jednom mestu vojenačalnika po imenu Teotekna , on mu reče: Evo onoga koga tražite: jer ja sam Aviv, za koga vam je naređeno da ga pronađete. Uzmite me dakle i vodite k onome koji vas je poslao. - A Teotekn, krotko

po imenu Teotekna, on mu reče: Evo onoga koga tražite: jer ja sam Aviv, za koga vam je naređeno da ga pronađete. Uzmite me dakle i vodite k onome koji vas je poslao. - A Teotekn , krotko pogledavši na njega, reče: Još niko ne zna da si mi se prijavio: o čoveče, idi od mene i sakrij se, da te neko od vojnika ne bi video i uhvatio. - Aviv odgovori: Ako me

ne bi video i uhvatio. - Aviv odgovori: Ako me ti ne uzmeš, ja ću onda sam poći i javiti se gradonačelniku, i ispovediti Hrista mog pred carevima i vladarima. Čuvši to, Teotekn , ga odvede k Likiniju. Ovaj ga u pita za poreklo i ime. Svetitelj pre svega izjavi da je hrišćanin; zatim kaza svoje ime i reče da je iz sela koje se zove Telsej. Likinije ga

, u osnovanost i potrebu ikonopoštovanja. Knez ga pusti u slobodu, i on se vrati u svoj manastir, gde mirno skonča 716. god i preseli se u radost Gospoda svoga. Teotekn . Oficir rimski u Antiohiji za vreme Maksimijana. Kada ga car nuđaše da prinese žrtvu idolima, on odgovori: ja verujem u Hrista Boga, i Njemu ću prineti na žrtvu sebe

odlazak k Bogu. Stoga on uredi sve manastirske poslove, pouči bratiju, blagoslovi ih, i celivavši ih sve, otide ka mnogoželjenom Gospodu. TEOTEKNA ¶

bezbožnoj naredbi carevoj, zbacivahu sa sebe vojničke pojase i odlažahu na mučenje za Hrista. Među njima beše jedan čestiti čovek, poznat u celoj Antiohiji, po imenu Teotekn . Njemu se Maksimijan obrati ovakvim rečima: I ti li, Teotekne, ne veruješ u bogove: Zevsa i Apolona? A ja sam hteo da te načinim velikim žrecom njihovim, i da žrtve

teotekn

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov