" nije prosta nesaborna izmena Simvola koji ima vaseljenski karakter, nego doktrinarna inovacija koja dotiče Trojični dogmat.

iz Raške oblasti i severa Kosova, kao i monaštvo iz susednih manastira kako bi svi zajedno liturgijski proslavili Trojičnog Boga i podelili radost hramovne slave ovog drevne lavre.

da čovek duhovno sazreva i uvek nas duhovno uzvisuje i povezuje sa njenim prvolikom uvodi nas u zajednicu sa živim i Trojičnim Bogom. Vidljivi lik Isusa Hrista na rukotvorenim ikonama nas uzvodi ka Svom nevidljivom Božanstvu.

vremena. To sa razlogom što je on po prirodi mnogosilno trojično biće i kao takav neizreciv "lik i podobije" svesilnog Trojičnog Boga.

" slika i prilika ". Bez poznanja istine o Svetoj Trojici ostaje za uvek nepojmljivo ustrojstvo i život sveta i čoveka. Trojični pak sinergizam kao način postojanja sveta i čoveka upravo vodi tom poznanju i u njega uvodi. Kao takav on može i treba

i u njega uvodi. Kao takav on može i treba biti posmatran i kao osnova i metod istinskog vaspitanja i obrazovanja. Trojični sinergizam kao osnova vaspitanja

to oblikuje večni čovekov lik, osmišljujući u njemu celokupni praktični i svakidašnji život, i celokupnu istoriju. Trojični sinergizam je sinergizam "dvojice ili trojice" sabranih u Hristovo ime. Zasniva se na slobodnom prihvatanju drugoga

i istinski život znači: živeti u drugom kao u sebi, nalaziti u drugom pozitivnu i bezuslovnu punoću svoga postojanja. Trojični sinergizam pokazuje da čovek nije biće određeno i determinisano slepom sudbinom i da nije biće koje pasivno posmatra

zajednicu obezličenja i obezobraženja, dovodeći tako u neprirodni položaj i stanje kako sebe tako i svet oko sebe. Trojični sinergizam se utemeljuje na unutrašnjem jedinstvu celokupne postojeće stvarnosti, a to znači i na jedinstvu koje

dodati na kraju da je prvobitna zapovest Božija, data čoveku u Raju, bila upravo Božiji priziv čoveku na ovaj i ovakav trojični slobodni sinergizam, radi ostvarenja tvorevini i čoveku zadatog cilja. Zato je nužno da se u nastavku izlaganja

prosto navođenje svetootačkih mesta (= citata), nego je prodirala u njihov duh i iskustvo, u njihovu srdačnu svezu sa Trojičnim Bogom. Ova svedočanstva o profesoru o. Jovanu Romanidisu, zajedno sa mojim uverenjem koje je prozišlo iz proučavanja

tradicije govori da Crkva u svakoj epohi iznalazi načine da ostane čvrst stub i potpora svima onima koji se krste u ime Trojičnoga Boga. To je činjenica koja daje snagu da se nastavi dalje sa misijom i radom na teritoriji Eparhije

podizanja iz vode. Nakon Krštenja čitav život hrišćana zasniva se na veri u svetu Trojicu: on neprekidno proslavlja Trojičnog Boga i u život svoj priziva blagodat Gospoda Isusa Hrista i ljubav Boga Oca i zajednicu Svetoga Duha. Trojični Bog je

Trojičnog Boga i u život svoj priziva blagodat Gospoda Isusa Hrista i ljubav Boga Oca i zajednicu Svetoga Duha. Trojični Bog je bespočetan, nevidljiv, neshvatljiv, neopisiv, izvor najboljeg. Bog je takođe i Ljubav, i odnos Triju Lica (=

. Spasenje čoveka, predstavlja ustvari jedno novo stvaranje čoveka. Kao što je i prvo stvaranje bilo izliv ljubavi Trojičnoga Boga, tako je i novo stvaranje jedan novi izliv ljubavi Trojičnoga Boga. Zato Sveti Zlatousti naziva Krst Gospodnji "