svoje, i besni od jarosti dohvatiše mučenicu, i odvukoše je načelniku vičući: Pogubi ovu mađioničarku - A i sav narod, razgnevljen zbog razbijanja idola besno vikaše i navaljivaše: O, načelniče brzo pogubi ovu čarobnicu Načelnik onda naredi da se svetoj mučenici odrežu dojke, i da je zatvore u tamnicu, dok on razmisli kojoj ljutoj

to, narod stade vikati: Zaista je čarobnica ova nečestiva žena, jer i zverove opčini, te je ne mogu dodirnuti. Pogubi je, o igemone, pogubi je što pre - Dok narod tako vikaše , sila Božja razvali i otvori vrata na cirkusu, i ova dva lava skočiše među narod, jarosno ričući i svirepujući; narod se dade u bekstvo; igemon od straha pobeže u

slijepi prosjak Bartimej, sin Timejev. 47 Kad je čuo da je to Isus Nazarećanin, stane vikati: Sine Davidov, Isuse, smiluj mi se 48 Mnogi ga ušutkivahu, ali on još jače vikaše : Sine Davidov, smiluj mi se 49 Isus se zaustavi i reče: Pozovite ga I pozovu slijepca sokoleći ga: Ustani Zove te 50 On baci sa sebe ogrtač, skoči i dođe Isusu. 51 Isus ga

na njega najljućeg lava. No i ovaj lav odjednom postade krotak i ležaše kraj nogu svetiteljevih. Videći to neznabožni narod od gnjeva škrgutaše zubima na svetitelja i vikaše k namesniku: "Odvedi lava, da mi ovog čarobnjaka kamenjem ubijemo" - I stadoše bacati kamenje na mučenika. A jedan idolski žrec, po naređenju mučitelja, silno udari

dovedoše k svetom Evtihiju jednu mladu devojku koja se nije mogla pričestiti Božanskim Tajnama, jer je u vreme pričešćivanja spopadaše strah i trepet, i ona vikaše uklanjajući se i bežeći od Svetih Tajni. A kad bi joj nekad silom metnuli u usta Presvete Tajne, ona bi ih odmah povratila kao nepodnošljivu gorčinu, jer zli duh beše u

kao i da je On bio saglasan sa svakom rečju, svakim delom i svakim obećanjem Isusovim, to svedoči i današnje jevanđelje. vikaše govoreći: ako je ko žedan neka dođe k meni i pije. Ovde je reč o prazniku šatora, koji se praznovao u jesen za spomen građenja šatora u pustinji u vreme jevrejskog

. S majkom je, vjerujte, kao da joj je kći, kao da je u našoj kući odrasla. vikaše s vrata:

je i đavo pobeđen od Hrista koji nas krepi i koji pobećuje tvoja zla i vešta mučenja. Tada Avrelijan naredi da svetog Pavla vežu za drvo, i da mu lice ognjem pale. A birov vikaše : Ne vređaj cara, vaseljene gospodara, i ne huli bogove - A sveta Julijana doviknu caru: O pogani mučitelju, kakvo ti zlo moj brat učini, te ga tako strašno mučiš? - A

javi joj se Svetitelj u snu. Ona se nađe kao u nekom hramu; na svetim dverima stajao je Sv. Nektarije, služeći službu, obavijen nebeskom svetlošću, dok prisutni narod vikaše : Nektarije se posvetio. Tada se ona sa svojim detetom probi kroz narod, primi blagoslov od Svetoga i radujući se vrati se domu svome. Kad je dotična žena, posle

izdaleka vide. Tada patrijarh Makarije, stavši na uzvišicu, satvori vozdviženje (= uzdizanje, podizanje) Časnoga Krsta, pokazujući ga svemu narodu, a sav narod vikaše : Gospode, pomiluj To prvo Vozdviženje Krsta Gospodnjeg bi 326. godine. Od tada Pravoslavna Crkva praznuje taj događaj svake godine 14 septembra - Krstovdan. Tom

glavu, i tako blaženi Pahomije primi venac mučeništva [ 15 ]. A česne mošti njegove uzeše hrišćani posle tri dana i pogreboše ih. Dželat pak posle toga obesomuči se, i vikaše , i bacaše penu, i juraše po gradu, dok nakon nekoliko dana ne izdahnu bedno. Za sve to vreme starac duhovnik svetog mučenika jeromonah Josif nalažaše se u gradu; i kad

, poučivši isceljenoga da blagodarnost uznosi Bogu, otpusti ga njegovoj kući. Međutim, izagnani demon ode u Persiju i uđe u carevu kćer. I silno je mučeći, on vikaše govoreći: Ako ovamo ne dođe Epifanije, ja neću izaći iz ove devojke. Epifanije, po rođenju Feničanine, dođi ovamo da ja izađem iz careve kćeri - Car, čuvši za

. Jer Feničani, smatrajući ih za uhode, htedoše da ih pobiju, te oni jedva utekoše i dođoše svome caru bez dobrih vesti. Po povratku slugu đavo, koji beše u devojci, vikaše gromkim glasom: Epifanije živi u pustinji, zvanoj Spanidrion, dovedite ga ovamo. Tada car pozva tridesetoricu svojih odanih ljudi i reče im: Skinite sa sebe

volhv pade pred noge svetitelju, poklonom ga moleći da se smiluje na njega i odreši mu jezik. Svetitelj mu dade mnoge pouke, pa mu povrati moć govora. A isceljeni vikaše : Sagreših prema tebi, slugo Božji, oprosti mi. Međutim, blagodarni car naredi da se svetom čudotvorcu donese na poklon mnogo zlata i srebra i dragog kamenja. Ali

koji stajahu daleko, kad ugledaše lava gde iskoči iz šipražja, od straha udariše u bekstvo, i očekivahu da lav rastrgne prepodobnoga. A ugodnik Božji gromkim glasom vikaše prema njima: Ne bojte se, deco hodite i pogledajte leš lavov. - Posle dugog kolebanja oni se jedva odvažiše da se vrate k svetitelju. I kad ugledaše gde kraj njegovih

vikaše

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov