svet, oporavljen, izlazi da se baci na jela sa larmom i veseljem dece. Jednodnevno proleće pretvorilo se u leto. Vuije mi priča o kamenom dobu Afrike, o njenim plemenima, jeziku, biljkama, fauni i fosilima. Dok govori, osećam kako

viljušci od tri štapa. Crnci uvijeni u prostrana plava platna, u crvene đerdane, dugih tankih ruku, veslaju. Prilazi Vuije da mi pokaže šta imam da gledam. Toranj koji se vidi iza dva brega toranj je guvernatorove palate. Dalje se produžava

, " Vuije tvrdi da su na njemu nađene čitave vrste potpuno nestale flote; to je jedan od vrhova Atlantide, spone između Afrike i

. U đerdanima koje nose crnkinje gore u Sudanu, npr. u Kulikoru, i sad se može videti pokoje plavo feničansko zrno. Vuije ima kolekciju najčudnije izmešanih preistorijskih, feničanskih i crnačkih perla. On o svakome zrnu zna legende.

kamičci, kožice, prašine, koštice, drvca; ušivena u crvenu kožu, obešena o ogrlice, o mišice, o bose noge. Vuijea dozvolu da se oduševim jednom crnkinjom koja prolazi; u prostranim je širokim ogrtačima, indigo i plavičastim, pod

. Na prstima od nogu prstenje. Na njoj je sve novo i ona korača veselo, govoreći sama za sebe, kao da je u kakvome baletu. Vuije mi dopušta da se divim, pod uslovom da je indigo materiju žena sama tkala a ne kupila u evropskom dućanu. Na pristaništu

pogreške, cele, iako nijednu njinu reč ne razume, utoliko pre što su te epopeje na arhaičnim jezicima. To pripoveda i Vuije , koji je zabeležio na licu mesta (pominjano svuda) najlepši crnački ep o borbi Sumangurija, Bambare, poglavice

crnačkog mozga, koji inače nije sposoban ni za kakav analitički ili deduktivni napor. Stihove koje mi citira Vuije , i koji pretstavljaju šum vetra u zoru, uoči bitke, imaju neverovatnu igru aliteracije.

akvarele na kojima sam zabeležio čudni indigo bubua ovih crnaca što su na brodu i druge boje njinog tela i odeće, pita me Vuije : "Šta čini da vi vidite ovako svetle boje dok bi romantičarski slikari ovde našli jednu mnogo tamniju gamu? "

, Imam tuš morske vode preko puta i da nije pokreta koji ostaje slobodan i lak, dan bi prolazio kao u parnom kupatilu. Vuije mi se smeje. Onaj cvet koji donose talasi sa ostrva ustvari je neka vrsta čvrstog sunđera. Gospođa J. kaže da nikad

ubedljivi razlog za to. Priznaju da obrazovan crnac može biti finiji od belca a da i inače može imati sve dobre osobine. Vuije kaže da je to osnovna antipatija rasa koje se brane indoevropejci, semiti. A možda je to i zbog one osnovne upornosti

sa latinskim rečima, engleske ratne i crnačke, sve su bile podjednako čarobne i uzbudljive iz njihovih usta. Vuije je bio primoran da prizna da je to divno, i da je to Afrika.

sluša kada se uveče vodi razgovor sa Robertom. Uostalom, ružna je. Vuije dođe sinoć u posetu. Iziđosmo na krov: limunade i led. Dok smo razgovarali, nebo se stade oblačiti i nekoliko dalekih

. Bilo je zanimljivo gledati jednu tako bučnu oluju nad nepomičnim morem. Oko jedan po ponoći pojaviše se opet zvezde. Vuije je pričao da je prvih godina života u Savani, u isključivom opštenju sa crnima, kad je morao, kao i oni, sebi loviti "meso

sila rase, dodavanje novih sila koje nište sve što je bilo možda samo mimetističko u meni? " Vuije je i ovo ispričao. On je otkrio jedan nov insekat koji mimetira cvet jednog drveta na čijim granama živi. Kako insekat

vuije

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov