činjenjem greha, a našao je smrt. Praoci su bili lišeni ne samo rajskog Bogoopštenja , već nisu dobili ni onu zemlju za koju su znali pre toga. Ona je bila pod

osećajući nekorisnosti svega toga, što oni rade. Njima je nedostupno Bogoopštenje , te oni nemaju tu punoću postojanja. Oni imaju ljubav kao delatnost,

, ali ljubav kao punoća života je za njih nedostupna. Bogoopštenje u crkvi? Jer tamo srećemo mnogo toga nesavršenog, nepravilnog,

. Pravi i glavni cilj ukazan je bogopodobnom prirodom čoveka: živo bogoopštenje . U odnosu na taj glavni cilj usmeravaj i pojedinačne ciljeve: "

umiranje za ovaj svet u kome je nemoguće ostvariti punotu bogolikosti i bogoopštenja , u kome samo retki i prelomljeni zraci dolaze iz obitelji Svetlosti. U

vrši u duhu smirenja. Gord čovek, međutim nikada neće dostići pravo bogoopštenje pa ma kakav metod primenjivao ".

bezbroj nestvorenih blagodatnih energija, bez kojih nema stvarnog Bogoopštenja . Papisti su tvrdili da je blagodat od ovog sveta a da se čovek spasava

, i ne odstupam od strašnih pomisli... "Pred vratima hrama, izvan tajne bogoopštenja , bogozajedničenja, pričešćivanja i bez učestvovanja naše prirode u

živimo, kroz Crkvu Njegovu imamo ne samo punotu bogopoznanja, nego i bogoopštenja , pričešćujući se Njegovim Telom i Krvlju. Kako onda možemo verovati da

potrebitim, ljudima u nevolji, kriterijum svakog bogopoznanja, bogoopštenja i večnog obitovanja sa Hristom u Carstvu. S druge strane, po našem

đavoli veruju i drhte (Jak. 2,19). Ovde je reč o drugom: o sposobnosti za bogoopštenje ljudi sa analitičkim načinom mišljenja.

teorijska. Liturgija je dela Božje ali i delo naroda, ona je praksa ali i bogoopštenje i bogoviđenje, sozercanje Božje tajne (" videsmo svetlost istinitu,

. Teorija, bogosozercanje je vrhunski domet čovekovog usavršavanja i bogoopštenja , darovan čoveku. Ako je ta reč vremenom van Crkve izgubila svoje

kao putokaz i konačni cilj života. Liturgija je sva zasnovana na bogoopštenju i sva usmerena na još prisnije pričešćivanje Hristom u nevečernjem