i arbitrarnosti, problem brige o podnosiocu predstavke nastao je u kontekstu postupka sudske kontrole zakonitosti u kojem je podnosilac predstavke tražio za sebe odgovarajuću brigu i smeštaj: opcija je odabrana na kratak vremenski period, smatralo se da je "najmanje neugodna" i da je jedina opcija koja je na raspolaganju u odnosu na potrebe podnosioca predstavke . Buamar protiv Belgije ( Bouamar v. Belgium ) ( presuda od 29. februara 1988., Series A br. 129 ), kratak period pritvora u zatvoru, dok se čeka na smeštaj, radi obrazovanja, na drugom mestu - ne smatra se povredom člana 5 st. 1 ( d ). U ovom slučaju pritvor u kome se nalazio podnosilac predstavke bio je "privremena mera zadržavanja" potrebna radi procene o njemu i kontrole nad njim imajući u vidu opasnost koju je predstavljao po sebe i druge, i prethodio je budućem režimu smeštaja i

u kome se nalazio podnosilac predstavke bio je "privremena mera zadržavanja" potrebna radi procene o njemu i kontrole nad njim imajući u vidu opasnost koju je predstavljao po sebe i druge, i prethodio je budućem režimu smeštaja i obrazovanja pod nadzorom, koje je kasnije sprovedeno. To je bio slučaj, mada se obaveza Države da obezbedi vaspitni nadzor u to vreme nije odnosila na osobe starije od 16 godina. Shodno tome, njegov pritvor nije bio "uzaludan" ( kao u predmetu Buamar ) s obzirom da je imao za cilj omogućavanje njegovog kasnijeg vaspitnog nadzora. Štaviše, period pritvora podnosioca predstavke bio je sveden na minimum, dakle, značajno kraći nego u predmetu Buamar. Pored toga, sadržaji u Zavodu Sv. Patrik bili su značajno bolji od onih koji su bili na raspolaganju g. Buamaru: čak i da je podnosilac predstavke izabrao da ne koristi usluge obrazovanja, on nije bio u uslovima potpune izolacije kao što je to bio slučaj sa g. Buamarom .

je budućem režimu smeštaja i obrazovanja pod nadzorom, koje je kasnije sprovedeno. To je bio slučaj, mada se obaveza Države da obezbedi vaspitni nadzor u to vreme nije odnosila na osobe starije od 16 godina. Shodno tome, njegov pritvor nije bio "uzaludan" ( kao u predmetu Buamar ) s obzirom da je imao za cilj omogućavanje njegovog kasnijeg vaspitnog nadzora. Štaviše, period pritvora podnosioca predstavke bio je sveden na minimum, dakle, značajno kraći nego u predmetu Buamar . Pored toga, sadržaji u Zavodu Sv. Patrik bili su značajno bolji od onih koji su bili na raspolaganju g. Buamaru: čak i da je podnosilac predstavke izabrao da ne koristi usluge obrazovanja, on nije bio u uslovima potpune izolacije kao što je to bio slučaj sa g. Buamarom .

u predmetu Buamar ) s obzirom da je imao za cilj omogućavanje njegovog kasnijeg vaspitnog nadzora. Štaviše, period pritvora podnosioca predstavke bio je sveden na minimum, dakle, značajno kraći nego u predmetu Buamar. Pored toga, sadržaji u Zavodu Sv. Patrik bili su značajno bolji od onih koji su bili na raspolaganju g. Buamaru: čak i da je podnosilac predstavke izabrao da ne koristi usluge obrazovanja, on nije bio u uslovima potpune izolacije kao što je to bio slučaj sa g. Buamarom .

ne može predstavljati "vaspitni nadzor ". Zaista, bilo je očigledno da Odbor nije imao nikakve predloge za Viši sud po pitanju toga šta da se radi sa podnosiocem predstavke nakon izlaska iz Zavoda Sv. Patrik. Propust da se obezbedi vaspitni nadzor posle njegovog oslobađanja u julu doveo je do sledećeg perioda zatvaranja u Zavod Sv. Patrik u avgustu 1997. godine. Mada su trajanje i učestalost pritvora drugačijeg nivoa u ovom predmetu, obaveza Države koja je data u predmetu Buamar , pominjanom gore, ipak se odnosi i na ovaj slučaj .

23, stav 42 ). U tom smislu mora postojati odnos između osnova za dozvoljeno lišavanje slobode i uslova pritvora ( vidi presudu u predmetu Erts protiv Belgije ( Aerts v. Belgium ), od 30. jula 1998, Reports of Judgments and Decisions 1998 - V, str. 1961 - 62, st. 46, sa daljim referencama ) . Buamar , naveden gore, str. 21, st. 49 ). Možda ne postoji zakonska osnova, ali Viši sud je sprovodio svoju inherentnu nadležnost, dobro zasnovanu na sudskoj praksi, da štiti ustavna prava maloletnika .

) . Buamar ( maloletnik u dato vreme ) bio pritvaran u istražni zatvor do suđenja devet puta ( ukupno 119 dana u periodu od 291 dan ), što je bila preliminarna mera za obezbeđenje njegovog smeštanja pod "vaspitni nadzor ". Sud je ustanovio kako sledi ( u stavovima 50 - 53 ): 50. ... Sud napominje da pritvaranje maloletnika u istražni zatvor ne mora obavezno da bude u suprotnosti sa podstavom ( d ) ( cl .. 5 - 1 - d ), cak i ukoliko ne obezbeđuje" vaspitni nadzor "lica. Iz reči "

, čak i ako se pretpostavi da bi postojala razlika u tretmanu između maloletnika koji iziskuju zatvaranje i obrazovanje i odraslih sa istim zahtevima, svaka takva razlika u tretmanu ne bi bila diskriminatorna jer proizilazi iz režima zaštite koji se u sudovima primenjuje na maloletnike koji se nalaze u položaju sličnom onome u kome se nalazio podnosilac predstavke. Po mišljenju Suda, postoji i objektivno i razumno opravdanje za sve te razlike u tretmanu ( videti predmet Buamar , spomenut gore, str. 25 - 26, st. 66 - 67 ). Imajući u vidu da podnosilac predstavke poredi svoj položaj sa položajem drugih maloletnika, Sud smatra da se ne pojavljuje nikakvo posebno pitanje s obzirom da se ono svodi na isto koje i jeste suština žalbe po članu 5, a po kojem je Sud već utvrdio povredu Konvencije .

, zatražio od Komisije da dostavi nekoliko dokumenata, koji su podneti 6. februara 1987. godine. Sekretar je 8. septembra 1987. godine primio tužbu podnosioca predstavke, shodno članu 50. Konvencije . Buamar , marokanski državljanin, rođen 20. novembra 1963. godine u mestu Oujda ( Maroko ), bio je maloletnik u dato vreme, a živi u mestu Ougrée-Seraing, Belgija. U Belgiju je došao 1972. godine, a pre toga je živeo u Maroku, gde ga je podizala tetka. Bio je adolescent s problemom poremećaja ličnosti, prvenstveno zbog porodičnih problema, a u periodu od juna 1977. do maja 1978. godine nalazio se u raznim popravnim domovima za maloletnike, na osnovu preventivne starateljske mere

U Belgiju je došao 1972. godine, a pre toga je živeo u Maroku, gde ga je podizala tetka. Bio je adolescent s problemom poremećaja ličnosti, prvenstveno zbog porodičnih problema, a u periodu od juna 1977. do maja 1978. godine nalazio se u raznim popravnim domovima za maloletnike, na osnovu preventivne starateljske mere koja je predviđena Zakonom o socijalnoj zaštiti dece i mladih lica, od 8. aprila 1965. godine ( u daljem tekstu: Zakon iz 1965. godine ). U maju 1978. godine, g. Buamar je bio osumnjičen za određena dela i priveden je pred Sud za maloletnike u Liježu. Nakon toga, protiv njega je izdato nekoliko sudskih naloga, u skladu sa Zakonom iz 1965. godine .

je odgovarajuća za ponašanje maloletnika ", dok su sedmi i deveti nalog koristili samo pridev "odgovarajuća" . Buamar žalio Apelacionom sudu za maloletnike u Liježu ( vidi stav 19, dole ), koji je 31. januara 1980. doneo privremeni nalog da podnosioca predstavke treba vratiti u popravni dom Fraipont; sud je istakao da nije pronađeno nijedno drugo rešenje, te da bi smeštanje u zatvor u Lantenu prestalo "da proizvodi posledice posle isteka zakonskog roka. "

ponašanje ". U nalogu je istaknuto da je smeštanje u istražni zatvor naloženo "kao privremeno rešenje ... čekajući predlog službe za staranje pri prvostepenom sudu za maloletnike ". Na dan 22. februara 1980. godine, Apelacioni sud za maloletnike je" imajući u vidu sve dobijene informacije i u očekivanju mere smeštanja u ustanovu koja više odgovara "promenio svoj nalog od 12. februara i naložio da se podnosilac predstavke smesti u vaspitno-popravni dom u Jumetu. G. Buamar je pobegao iz te ustanove već sledećeg dana nakon svog dolaska, te ga je Apelacioni sud za maloletnike, 29. februara 1980. godine, poverio na staranje ocu, uz nadzor načelnika službe za socijalno staranje o maloletnicima i Komisije za socijalno staranje o maloletnicima, uz poštovanje odredenih uslova .

, strukture ličnosti i ponašanja podnosioca predstavke bilo neophodno da se on uputi u ustanovu koja bi vršila strogi nadzor nad njim ", takode je rečeno da "tokom perioda godišjih odmora privatna ustanova ne ispunjava zahteve ", te da nijedna od državnih ustanova ( Fraipont, Wauthier-Braine i Jumet ) nije" pristala da smesti maloletnika kod sebe "; jedna čak "izricito odbila" da to učini. Apelacioni sud za maloletnike je 18. jula 1980. godine dao privremeni nalog da se g. Buamar smesti kod tetke na staranje .

predstavke "... u napadu na maloletnu devojku 6. avgusta 1980. godine ". U nalogu se ukazivalo na činjenicu da njegova tetka više ne želi da preuzme odgovornost koja joj je bila naložena od strane Apelacionog suda za maloletnike. Sud za maloletnike je 22. i 26. avgusta izmenio svoj nalog od 11. avgusta i odlučio da podnosilac predstavke mora biti vraćen" u porodični krug kod oca, pod nadzorom načelnika službe za socijalno staranje o maloletnicima ". Buamar više nije ponovo pritvaran u istražni zatvor. Njegovo ponašanje se, kako izgleda, poboljšalo nakon što je u jesen 1980. godine smešten u podsticajnije okruženje, a na insistiranje jednog od njegovih advokata. Sud za maloletnike je 8. avgusta 1981. godine prepustio nadležnost redovnom sudu, u skladu sa članom 38. Zakona iz 1965. godine ( vidi stav 29, niže ), ali Zastupnik Krune nije izneo predmet na suđenje .

sve odluke o pritvaranju u istražni zatvor. Cilj Suda je da stekne celovitu sliku o predmetu pa se prema tome ni on neće ograničiti samo na razmatranje odluka o pritvoru u istražni zatvor koje je podnosilac osporavao u Belgiji sve do Kasacionog suda, odnosno prva tri pritvora i šesti, koji su naloženi 18. januara, 12. februara, 4. marta i 4. jula 1980. godine ( vidi stavove 8 - 11 i 14, gore ) . Buamar : "nepoštovanje" " zakonitog naloga suda "od strane maloletnika nije stvorila osnovu bilo prema članu 53 Zakona iz 1965. godine niti prema odlukama koje se napadaju. Shodno tome, predmet treba razmatrati isključivo u skladu sa podstavom ( d ) člana 5 stav 1 Konvencije .

buamar

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov