posle oplođenja traje 5 - 8 meseci kod jednogodišnjih, a do 2 godine kod višegodišnjih mahovina. Unutar sporofita mejozom nastaju haploidne spore (mejospore). Spore se rasejavaju i u povoljnim uslovima klijaju u mladu, razgranatu i

ćelije. Prokariotske ćelije se dele amitozom (direktnom ili prostom deobom), dok se eukariotske dele mitozom ili mejozom . Kod eukariotskih ćelija koje se brzo dele, ćelijski ciklus, traje kratko. Tako ćelijski ciklus kvasca traje svega 90

od koje su nastale, što uslovljava da će i strukturno i funkcionalno novonastale ćelije bite identične roditeljskoj. Mejoza je ćelijska deoba koja se odvija u polnim ćelijama. U ovom procesu se jedna diploidna ćelija (2 n) deli dva puta pri čemu

) jer se broj hromozoma u ćerkama ćelijama u odnosu na majku ćeliju smanjuje na pola. U prvoj deobi, označenoj kao mejoza I odvija se redukcija broja hromozoma jer se majka ćelija (2 n broj hromozoma) podeli na dve ćerke ćelije koje imaju

) podeli na dve ćerke ćelije koje imaju haploidan broj hromozoma (n broj hromozoma). U drugoj deobi, označenoj kao mejoza II, (naziva se još i ekvaciona deoba) obe ćerke - ćelije (sa n brojem hromozoma) podele se tako da nastaje ukupno 4 ćelije

) obe ćerke - ćelije (sa n brojem hromozoma) podele se tako da nastaje ukupno 4 ćelije sa haploidnim brojem hromozoma. Mejoza II predstvalja pravu mitotičku deobu.

populacija (2 n MM) koje poseduju gene otpornosti prema rizomaniji iz Beta maritima i Beta vulgaris. Za analizu mejoze uzeti su uzorci antera sa najmlađih cvetnih grana, nakon čega je citološka analiza mikrosporogeneze urađena Aceto

nakon čega je citološka analiza mikrosporogeneze urađena Aceto carmine squash metodom. Analizirane su sledeće faze mejoze : pahiten, diploten, dijakineza (profaza I), metafaza I, anafaza I, telofaza I, metafaza II, anafaza II, telofaza II,

I), metafaza I, anafaza I, telofaza I, metafaza II, anafaza II, telofaza II, tetrade, mikrospore i polenova zrna. Mejoza je najčešće proticala normalno u većini analiziranih mejocita, pri čemu su izvesne nepravilnosti su uočene u anafazi

hromozoma: diploidnih, kroz dva homologna hromozomska para, jedan izveden od oca, drugi od majke; razrada procesa mejoze tokom koje homologni hromozomi razmenjuju delove na taj način da se hromozomi oca i majke prenose na praunuke celi, ali

mogućnost ukrštanja H. occidentalis i kulturnog suncokreta. Kod vrste i dobijenih F1 hibrida je analizirana mejoza acckokarmin metodom (Georgieva, 1976) i vitalnost polena bojenom metodom (Alexander, 1969). Iz ukrštanja

). Iz ukrštanja kulturnog suncokreta i H. occidentalis dobijeno je tri hibridne kombinacije. Kod H. occidentalis mejoza je proticala uz nizak procenat nepravilnost tipa izbeglih i izostalih hromozoma. Hromozomski mostovi i fragmenti

je bilo normalno (17 bivalenata). Vitalnost polena je bila visoka (90.81 - 97.68 %). Kod F1 interspecies hibrida mejoza je proticala uz niz nepravilnosti. Prosečan broj bivalenata po mejotici je iznosio 13,39, a procenat mejocita sa

posebne organe u kojim nastaju polni elementi. Genitalni sistem obuhvata polne žlezde ili gonade u kojima procesom mejoze nastaju polne ćelije i izvodne kanale ili polne odvode putem kojih se polne ćelije izbacuju u spoljašnju sredinu. U

polne ćelije i izvodne kanale ili polne odvode putem kojih se polne ćelije izbacuju u spoljašnju sredinu. U toku mejoze se proizvode spermatozoid i jajne ćelije. Jedna ćelija sa diploidnim brojem hromozoma (46) se deli dvaput da bi