deoba dodaje se biljni alkaloid-kolhicin koji sprečava formiranje deobnog vretena. Time se ćelija zaustavlja u metafazi mitoze kada su hromozomi najuočljiviji. U daljem postupku obrade hromozoma koriste se boje koje nam omogućavaju

poemećaj diferencijacije testisa u genetičkog muškarca.Citogenetskom analizom je dobijen kariotip 46, XY na 30 metafaza u svim ćelijama sa delecijom kratkog kraka Y. Urađena je Fluorescentna in situ hibridizacija (FISH) iz limfocita

pomoću konvencionalne citogenetske tehnike za analizu hromozomskih aberacija. Za potvrdu prisustva PCD na metafazama korišćena je fluorescentna in situ hibridizacija (FISH). Istraživanja su obuhvatila grupu od 50 ispitanika

aberacija, izuzev za acentrične fragmente (Spearman R-078) i tPCD (PCD prisutan na više od 10 hromozoma po metafazi ) (Spearman R-075). Na osnovu dobijenih rezultata PCD se može posmatrati kao mogući citogenetički marker kod lica

Aceto carmine squash metodom. Analizirane su sledeće faze mejoze: pahiten, diploten, dijakineza (profaza I), metafaza I, anafaza I, telofaza I, metafaza II, anafaza II, telofaza II, tetrade, mikrospore i polenova zrna. Mejoza je

. Analizirane su sledeće faze mejoze: pahiten, diploten, dijakineza (profaza I), metafaza I, anafaza I, telofaza I, metafaza II, anafaza II, telofaza II, tetrade, mikrospore i polenova zrna. Mejoza je najčešće proticala normalno u većini

u dijakinezi su detektovani univalenti (9,19 % mejocita) kao i multivalenti (8,46 % mejocita). Izbegli hromozomi u metafazi I, izostali hromozomi u anafazi I i telofazi II su se pojavljivali u visokom procentu mejocita. Hromozomski mostovi i

bojenja i imunofenotipizacije. Citogenetska analiza je urađena pre uvođenja citostatske terapije i urađena je na 50 metafaza klasičnom tehnikom i tehnikom G-traka, pri čemu se pokazalo da se radi o trizomiji hromozoma 13 kao jedinom disbalansu

kriterijuma za ulazak u mitozu jeste da je genom pravilno repliciran. Ćelija započinje mitozu, odigrava profazu i metafazu i tu postoji treća kontolna tačka za odluku završi mitozu i izađi iz deobe ili ne idi u deobu i vrati se u interfazu (

na nivou jedra i citoplazme. Sa morfološkog gledišta ćelija prolazi kroz sledeće faze: profaza, prometafaza, metafaza , anafaza i telofaza.

od po dve hromatide, u ćeliji se nalazi dupli broj hromo soma. U kasnijoj profazi jedrova omotač je razložen. U toku metafaze i anafaze delovi ovog omotača su povezani sa hromosomima a ostali delovi su rasuti po citoplazmi sa endoplazminim

obnavljanje u toku telofaze. metafaze ili anafaze deli se na dva dela. Novonastala jedarca migriraju ka polovima i postaju sastavni deo ćelija kćerki.

dva dela. Novonastala jedarca migriraju ka polovima i postaju sastavni deo ćelija kćerki. metafaze , nestaje nukleolus i obrazuje se u toku telofaze. Postoje i druge osobenosti nukleolusa u raznim vrstama biljnog i

hromosoma interfaze, obrazuje se jako kondenzovan, gust heterohromatin, nastaju karakteristični hromosomi metafaze .

obrazuju se mikrotubuli i stvara deobno vreteno. metafazi . Ovo di-namično pokretanje obezbedjuju mikrotubuli deobnog vretena i prema nekim autorima predstavlja prelaz iz