obali, gledamo, plačemo i čekamo da nas zahvati voda Uostalom, zar ne bejaše i ovo: Na obali reka vavilonskih sjeđasmo i plakasmo sećajući se Siona (Psalmi Davidovi, 137, početni stih).

s lađe, i s njim ja sa bratom mojim, a majka naša, ne znam zašto, ostade na lađi. Pamtim i to da je otac gorko plakao za njom, plakasmo i mi s njim, i on s plačem nastavi put. Kada dođosmo na reku, otac me metnu na obalu, a mlađeg brata uze na rame i ponese na

donesu na ramenima, jer od mnogih rana oni nisu mogli hoditi. A mi kada ugledasmo da ih nose na gledalište, okrenuvši se plakasmo . I bačeni biše svetitelji usred arene. Tada spopade strah sve, i stadoše roptati na Maksima zbog takve presude njegove

Jevreji sećali Jerusalima, što je opisano u sedamnaestom psalmu Davidovom:... Na vodama Vavilonskim seđasmo i plakasmo opominjući se Siona (...) Ako zaboravim tebe, Jerusalime, neka me zaboravi desnica moja. Neka prione jezik moj za usta

ga je primio i oprostio mu. plakasmo , sećajući se Jerusalima... ". Pevamo psalam o izgnanosti i otuđenju, ali i pokajanju, ljubavi i povratku. O, kada

da tu ležim dok me ne poseti Gospod da me uzme odavde. plakasmo gorko, gledajući na ovom blaženom starcu takova neiskazana Božja proviđenja. Jer kako je i ovde, u državi svojoj,

radi ovih svetih - radi prepodobnog oca našeg Simeona i gospodina brata mog Save. Jer vi znate koliko se molisio i plakasmo da nam se ukaže milost izlivanjem mira, i ne bismo poslušani. A sada poznaste samo rečju jednoga prema drugome

pobiše sve oce, i stare i mlade. - Pričajući nam ovo, inok zajeca i stade gorko plakati. Sa njim, veli Amonije, plakasmo mnogo i mi svi, da i odeću okvasismo suzama. I onaj divni brat plačući opet stade kazivati: Šta da rečem, ili šta da pričam

Vedijan, koga, kao što napred rekosmo, prepodobni Mojsije izbavi od duha nečistog. S knezom uđosmo u crkvu, ridasmo i plakasmo gorko, bijući se u grudi od strašnog prizora: stado Hristovo po zemlji razbacano, kao ovce od zverinja poklane. Pred

sve. I divismo se divnom promišljanju Božjem, kako u isti dan biše pobijeni sveti oci, i to i tamo i ovde isti broj. I opet plakasmo i ridasmo svi skupa. Onda ustade prepodobni otac naš Dula, i reče: Mili moji, zaista se oni kao izabrane sluge Hristove

nije završio. Plakasmo tako preteći kroz plač dušmanima: "Mi ćemo ovako, mi ćemo onako" Plačemo mi junački i pretimo, a dušman se smeje. A mi se

Sionskih (Ps 136,3), ali ti nisi na to pristao. To je iskazao David, kad je rekao: Na rekama Vavilonskim, tamo seđasmo i plakasmo ... na vrbama posred njega obesismo harfe naše (st. 1,2), tj. psaltir, citru, liru i ostalo, jer su ih stari

Grlica, Gradotvorci I, Subotica 2004, str. 54 - 58. plakasmo jedno drugom na ramenu, glumismo jedno drugom atašea za ljubavne odnose, jurismo ženske, idosmo na letovanja,

je morao napustiti Sveti Grad i svetu Lavru, prepodobni izgovori reči psalmopevca: Na rekama Vavilonskim seđasmo i plakasmo opominjući se Siona (Ps. 136, 1). Izgovorivši oze reči on se rasplaka i namisli da beži. No Edešani, osetivši njegovu

plakasmo

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov