postala je pravosnažna 4. marta 2003. godine ( pre više od devet godina ) i tek bi trebalo da se izvrši. Sud primećuje da kašnjenje u izvršenju neke presude može da se opravda u posebnim okolnostima. Zakašnjenje, međutim, ne može biti takvo da ugrožava suštinu prava zaštićenog prema članu 6. stav 1. Konvencije ( videti Burdov protiv Rusije, broj 59498 / 00, stav 35., ECHR 2002 III ). Sud primećuje da je neizvršenje presude u kontinuitetu od 18. novembra 2002. godine lišilo podnositeljku predstavke koristi od uspeha u postupku koji se ticao njenih imovinskih prava .

, rešenjem Višeg suda u Beogradu ... od 29. jula 2011. godine; - da je na osnovu odluke Višeg suda u Beogradu nadležni organ Opštine Savski venac M. Đ. izdao novi izvod iz matične knjige rođenih, koji sadrži nove podatke o ličnom identitetu; - da su Osnovna škola V. K. "u B. i P. b. gimnazija izvršile traženu ispravku" i izdale ispravljene diplome "koje glase na novo ime podnositeljke pritužbe; - da je Pravni fakultet" neizdavanjem diplome sa novim imenom "diskriminisano podnositeljku pritužbe na osnovu rodnog identiteta .

diskriminaciju . podnositeljku pritužbe jer je po njenom zahtevu odlučio primenjujući pravila koja su jednaka za sve, u skladu sa svojom uobičajenom praksom, koju je, pored ostalog, izgradio i na osnovu konsultacija i prakse Univerziteta u Beogradu ", kako je u izjašnjenju navedeno .

, mogu se sumirati na sledeći način . podnositeljku predstavke na razredni ispit. Podnositeljka predstavke i njena majka su usmeno obaveštene o ovoj odluci 28. juna 2011. godine .

iz svih predmeta. U drugom polugodištu je odsustvovala sa nastave iz zdravstvenih razloga . podnositeljku predstavke i da joj dozvoli da ispit polaže kod kuće. Oba zahteva su odbijena do 1. avgusta 2011. godine .

stav 1. i prava na pravičnu naknadu za rad iz člana 60. stav 4. Ustava. Sud je utvrdio da je povreda prava na pravično suđenje učinjena time što je Okružni sud u Novom Pazaru u predmetu Gž.br. 499 / 07, po žalbi podnositeljke ustavne žalbe na presudu Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 1. br. 309 / 07, od 25. aprila 2007. godine, u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji doneo različitu odluku o osnovanosti tužbenog zahteva u odnosu na odluku iz predmeta Gž1. br. 109 / 07, čime je podnositeljku ustavne žalbe doveo u neravnopravan položaj u pružanju sudske zaštite njenog prava na naknadu zarade u odnosu na lice čiji je tužbeni zahtev usvojen, dok je pravo na pravičnu naknadu za rad povređeno time što nadležni sudovi nisu na pravilan način utvrdili da li ima duga tuženog prema podnositeljki ustavne žalbe po osnovu neisplaćenih zarada, čije naknade se podnositeljka ustavne žalbe nije mogla odreći. Sud je poništio presudu Okružnog suda u Novom Pazaru Gž.br. 499 / 07

dostavila zahtev gradonačelniku od 7. marta 2011. godine, koji je dr M. I. A, načelnica Hitne službe N. P. uputila, sa predlogom pet doktora i doktorki medicine za utvrđivanje vremena i uzroka smrti umrlih izvan zdravstvene ustanove i izdavanja potvrda o smrti, među kojima je bilo i ime podnositeljke pritužbe, kao i rešenje gradonačelnika od 11. aprila 2011. godine, kojim je prihvaćen predlog načelnice Hitne službe za sve predložene doktore i doktorke medicine, osim za podnositeljku pritužbe. Dalje je navedeno da ovim rešenjem nije smanjen ukupan broj doktora medicine koji će obavljati utvrđivanje vremena i uzroka smrti osoba umrlih van zdravstvene ustanove, nego da je umesto podnositeljke pritužbe izabran dr A. T, iako nije bio predložen. Podnositeljka pritužbe iznela je svoje uverenje da je gradonačelnikov izbor doktora medicine zasnovan na političkim ubeđenjima jer su izabrani doktori imaju ista ili slična politička ubeđenja koje ima i

, Podnositeljku predstavke zastupao je g. B. Sohanjski, advokat čija se kancelarija nalazi u Šćećinu, u Poljskoj. Poljsku državu ( u daljem tekstu: Država ) zastupao je zastupnik Poljske, g. J. Volonsjevič iz Ministarstva inostranih poslova .

licima u sličnoj situaciji, ili im mora obezbediti mehanizam koji će ublažiti gore navedene posledice državne kontrole povećanja stanarina po njihovo imovinsko pravo . podnositeljku predstavke da u roku od šest meseci od dana pravosnažnosti presude shodno članu 44 stav 2 Konvencije podnesu pismene napomene u vezi s tim pitanjem i posebno da obaveste Sud o eventualnom sporazumu koji bi mogli postići .

smeštaj u njenom vlasništvu ili stan koji je pod opštinskom upravom. Što se tiče zahteva koji je podnositeljka predstavke podnela za naknadu štete usled finansijskog gubitka koji je pretrpela zbog donetih upravnih odluka, Apelacioni sud je primetio da sudovi mogu odlučivati o takvim zahtevima samo ako se podnosilac zahteva prvo obrati upravnim vlastima, tražeći naknadu, i ako je ishod relevantnog upravnog postupka nepovoljan po onoga ko traži naknadu. Sud je uputio podnositeljku predstavke na Zakonik o upravnom postupku ( Zakonik postępowania administracyjnego ) kojim su ustanovljena pravila za utvrđivanje odgovornosti javnih vlasti kod donošenja pogrešnih odluka .

¶ podnositeljku predstavke ( vidi, takođe, stav 32 gore ). Korisna površina kuće procenjena je na 196 kvadratnih metara; nije navedeno koliki je neto prostor. Naznačeno je da u kući postoje četiri stana i da poslovnog prostora nema. Broj spavaćih soba u stanovima iznosi 12. Površina tih stanova procenjena je na 148 kvadratnih metara. Ukupna površina zgrade iznosi, kako je navedeno, 255 kvadratnih metara .

nalaze u sličnoj situaciji, na šta je u njenom predmetu ukazano . podnositeljku predstavke ( vidi stav 188 presude veća ). S tim u vezi, Država je iznela argument da je podnositeljku predstavke uvođenje državnog upravljanja stambenim pitanjima pod komunističkim režimom lišilo čak i teorijskih vlasničkih prava, ona 10. oktobra 1994. nije imala nikakva prava u odnosu na raskid sporazuma o zakupu njenih stanova, niti u odnosu na određivanje nivoa stanarine ( vidi stavove 151 i 153 gore ). Sa tog stanovišta, osporeni stambeni zakoni, u vidu u kome su

od Suda da potvrdi zaključke veća u celosti . podnositeljku predstavke uvođenje državnog upravljanja stambenim pitanjima pod komunističkim režimom lišilo čak i teorijskih vlasničkih prava, ona 10. oktobra 1994. nije imala nikakva prava u odnosu na raskid sporazuma o zakupu njenih stanova, niti u odnosu na određivanje nivoa stanarine ( vidi stavove 151 i 153 gore ). Sa tog stanovišta, osporeni stambeni zakoni, u vidu u kome su primenjivi od tog datuma do današnjeg dana, nisu smanjili imovinska prava podnositeljke predstavke ,

stanarine, ni na izbor stana - svejedno da li u privatnom ili državnom vlasništvu koji im je bio dodeljen . podnositeljku predstavke u ovom slučaju. U tom kontekstu, Država se pozvala na činjenicu da su dva stana u njenoj kući ispražnjena u junu 2003, odnosno u septembru 2004. godine. Treći stan će biti ispražnjen u roku od nekoliko nedelja posle ovog usmenog ročišta, budući da je izvesna J. W. koja u njemu živi dobila stan gradskog veća Gdinje. Ona se zaista i iselila u februaru 2006. ( vidi gore stav 66 ). Podnositeljka predstavke nikada nije obavestila J. W. da treba da se iseli. Isto tako, nije

toga, podnositeljka predstavke više ne može da tvrdi da nije ponovo ušla u posed svoje kuće i da sistem kontrole stanarina i dalje negativno utiče na njena imovinska prava . podnositeljku predstavke: Zakon iz 1994, Zakon iz 2001. i amandmani iz decembra 2004. Mora se primetiti da je primena u njenom slučaju "sistema specijalnog zakupa" po osnovu stambenog Zakona iz 1994. ( u periodu od 10. oktobra do 12. novembra 1994, dana kada je stupio na snagu Zakon iz 1994 ) imala sasvim neznatan uticaj na "neometano uživanje" imovine ( vidi stav 170 presude veća ) .

podnositeljku

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov