zvanično dvoverje. Teško je bilo naterati naše pretke i na nov način sahranjivanja (vidi L. Niderle: Slovenske starožitnosti ). Tako je poznati srpski istoričar i filolog Miloš S. Milojević našao da su se drevni slovenski običaji sahranjivanja

mnoge članove slovenskog Olimpa, i od velikog broja slovenskih bogova, koje još i Šafarik / Safarik: R. R.: "Slovenskй Starožitnosti ", II sveska, II izdanje Prag. 1863. / u svome planu za Slovensku mitologiju nabraja, ostao nam je tek maleni broj

, koje su rasturene po raznim časopisima. Izuzevši Šafarika, koji je napisao tek samo program / Šafarik: Slovanskй Starožitnosti " II izd. Prag. 1863. / za nenapisanu svoju mitologiju, valja nam od tih mnogobrojnih radnika na polju Slovenske

ga beleži razdvojeno na Simъ i Rьglъ, dok ga kasnije spomenici beleže kao Semorъglъ. Šafarik / Safarik: Slovenskй Starožitnosti " II izd. Prag, 1863. / ga međutim, naziva. Na svaki način je Simargl bio bog lokalnog karaktera, a tvrdnja, da Simargl u

slične stvari poljskog istoričara V. Surovjeckog. Ali mu je najvažniji bio rad na velikom i značajnom delu Slovanské starožitnosti . Njegova je riznica tad bila puna i on je s vremena na vreme vadio iz nje samo po koju sitniju belešku i davao Magaraševiću

spisy (Prag, 1865.), on je sastavio indeks mitoloških slovenskih imena, koja se nalaze u dodacima II sv. Slovanske Starožitnosti (drugo izd. Prag, 1863). Ovaj indeks beše program za jednu slovensku mitologiju, koju nije napisao. Tu se nalazi dosta

, Staat und Gesellschaft im mittelalterlichen Serbien, Wien, 1914, 3, 175. Jedan je objavio Šafarik u Slovanske starožitnosti , Praze, 1863, 2, 733 idd) i prema tome izvesno bio jako popularan, ima izvestan simvoličan karakter, i u tome pogledu

, kao oni koji se nisu podredili tekućim interesima vlasti i moći. U delu koje je pod naslovom: "Slovanske starožitnosti okres drugy od 476 pred. Kr. až do 988 po kr. ", a koje je priredio i u Pragu izdao njegov takođe sjajni sinovac Konstantin

obitavanje u nekadašnjoj oblasti Tripoljske civilizacije. Veliki naučnik Lubor Niderle u svom delu Slovanske starožitnosti , (Prag, 1906., I, 1741) upozorio je da narod koji Herodot imenuje kao Neuri nosi suštinska obeležja slovenskog etnika

građi nastaju i prve kljige slovenskih naučnika o mitologiji Slovena: Slovenske starine Pavla Šafarika na češkom ( Starožitnosti slovanske) i Jana Hanuša (Nauka o slovenskoj mitologiji), češkog profesora Univerziteta u Lavovu na nemačkom jeziku

' ni smert ' počesti: bresta bo idolosluženie«. (Prenešeno iz Ponarew: PAMENT. I. 136., te iz Niederle: SLOVANSKE STAROŽITNOSTI - Praha 1916.)

kozaci u Rusiji ' ' (prema: Luković, P. O. 1993: 38). Starožitnosti slowanske (Slovenske starine), tumačeći poreklo termina ' ' Srbin ' ' primećuje kako izrazi ' ' sorbanije, zbor, sabor

pri čemu se ovakva podela zasniva ne toliko na geografskom koliko na političkom razlogu. Starožitnosti podelio Slovene na Istočne (gichowychodnj) i Zapadne Slovene (zapadnj). U prvoj grupi razlikovao je Ruse, Bugare i

je šta? starožitnosti , 2, 2, 195 idd). Ali oni govore isključivo o idolima Istočnih i Zapadnih Slovena (polapskih i baltičkih Slovena, Rusa,

, profesor Univerziteta u Pragu; proučavao prirodnjačke i kulturne osobine naroda, naroda. U glavnom delu Slovenske starožitnosti obradio je i poreklo Južnih Slovena i njihov istorijski i kulturni život. (M. E. Prosveta, Beograd, 1959). Uz to,