, najčešće 14 / 21. Pri ovoj translokaciji dolazi do istovremenog prekida na jednom hromozomu iznad, a na drugom ispod centromere . Zatim dolazi do međusobnog spajanja prekinutih delova i to tako što se spoje dugi kraci oba hromozoma, a p kraci se

. Broj hromozoma u polnim ćelijama čoveka je 23. centromere (primarnog suženja). Ove delove sadrže svi hromozomi, dok se samo kod nekih javlja i sekundarno suženje. Opširnije > >

se nalaze u jedru, sastoje od krakova koji se nazivaju telomere, suženog dela gde se ti krakovi spajaju, koji se naziva centromera .

. U toku ovog procesa hromosomi postaju sve kraći, deblji, izgled im je uočljiviji i imaju tendence da se približavaju centromerama i jedrovom omotaču, a krakovi su okrenuti prema centru jedra. Pošto je replikacija DNK završena, pre otpočinjanja

. centromere su često okrenute prema centru ekvatorijalne ravni a krakovi prema polovima. Polni hromosomi su rasporedjeni u

su rasporedjeni u ekvatorijalnoj ravni, ali i izvan nje. Uključuje se mehanizam za izdvajanje hromosoma u predelu centromera , ali sestre hromatide još nisu izdvojene.

u predelu centromera, ali sestre hromatide još nisu izdvojene. centromeru vezanu mikrotubulima za pol. Svaki hromosom se pokreće ka jednom polu. Anafaza je obično pravilna, ali se dešavaju i

postaju vidljivi, kraći, deblji i tamnije su boje, a uzdužno su podeljeni na dve identične hromatide koje su spojene centromerom . Na svakoj centromeri dolazi do formiranja dva kinetohora, po jedan na svakoj hromatidi, smeštenim na suprotnim

, deblji i tamnije su boje, a uzdužno su podeljeni na dve identične hromatide koje su spojene centromerom. Na svakoj centromeri dolazi do formiranja dva kinetohora, po jedan na svakoj hromatidi, smeštenim na suprotnim stranama hromozoma.

formira figura označena kao metafazna ploča. Hromatide na hromozomu se razdvajaju i ostaju spojene još samo na nivou centromere .

još samo na nivou centromere. centromere se dele, što omogućuje i hromozomima da se podele na dve hromatide koje će postati sestrinski hromozomi. Niti deobnog

fiksativne uloge energije koja se manifestuje kroz asinhronizaciju replikacije, segregacije i separacije centromera , tj. hromozoma. Pakovanje hromozoma možemo posmatrati kao kodogeni proces sa već utvrđenim instrukcijama (DNK) i

SVESTI u čoveku. centromera (centromera je odovorna za prostornu I vremensku polarizaciju hromozoma tokom ćelijskog ciklusa) i ruke (p arm) I

SVESTI u čoveku. centromera je odovorna za prostornu I vremensku polarizaciju hromozoma tokom ćelijskog ciklusa) i ruke (p arm) I noge (q arm). Na

od mitoze, gde su na ekvatoru ćelije bili pojedinačni, u metafazi mejoze I nalaze se parovi homologih hromozoma. Centromere hromozoma su koncima deobnog vretena vezane za polove ćelije i to tako što je jedan hromozom iz para vezan za jedan, a