vreme, neki čovek pa imao jedinca sina, dečaka, koji se zvao Pitika. Pitika je bio tako malen da čisto ne poveruješ kako je i on ljudski stvor: stasom

s plugom na njivu da uzore zemljište za setvu pšenice. Povede sa sobom i Pitiku . Uzorao je koliko je uzorao, dok odjednom poče da pljušti kiša.

. Pitika , u strahu od strašne kiše, sakri pod jedan list i seđaše ćuteći. Ali se

pasući, prođe upravo pored njega, zahvati jezikom list pod kojim je bio Pitika i proguta list zajedno sa Pitikom.

vola iz staje i ostavi ga da pase u bašti duž kuće. Vo je pasao i pasao. Pitika vide da mu u volovskom trbuhu neće više ostati mesta za šetnju, ozlojedi

levo. Vola spopadoše bolovi, prestade da pase, ode i stade uz kućni zid. Pitika začu očev glas u dvorištu i poče opet, što je jače mogao, vikati ocu da

vo nije mala stvar u kući siromašna čoveka. A da ga ne ubije, žao mu bilo Pitike , jer makar da je bio onako majušan, bio je njegov sin i srce ga je bolelo za

jednoj ženi da ode do reke i tamo ispere. Dok je ona u reci ispirala creva, Pitika odjednom iskoči iz buraga, uzviknuvši veselo:

smotri creva i škembe, pritrča i smesta proguta drob zajedno s Pitikom. Pitika je sav kipteo od ljutnje što se, tek izišavši iz utrobe vola, našao u

¶ Pitika ugleda dan, iziđe do vukove guše, do korena jezika, pope se i uzjaha na

, te pođe, a s njim i medved. Pitika na sve strane dok ne stigoše blizu kuće lopova, a tamo iskoči iz vukove

, a oni će odmah doći i pomoći mu. Potom vuk i medved odu. Pitika kroz šumu, koračajući tiho kao miš, ka lopovima koji su upravo večerali

da je careva kći osobito lepa, a harambaša bio mlad i stasao za ženidbu. Pitika je sve čuo, ali je ćutao, pa i sam smišljao nešto u svojoj maloj glavi.

samcata. Lopovi htedoše da je svežu i ponesu sa sobom, no u tom času iziđe Pitika iz harambašine čizme, gde se bio sakrio, i viknu piskavim glasom:

pitika

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov