carice i u sluškinje nađe se po jedno muško dete, obadva vrlo lepa, lepša od svega na svetu. Detetu caričinu nadenuše ime Dafir , a detetu sluškinje Afir.

, a ako me ne poslušaš, neće biti krivica do mene. Dafir kroz sve sobe u kojima dotad nije nikad bio, a kad je dospeo do sobe koja se otvarala zlatnim ključem, nije znao šta da radi

stolom časteći se Dafir taj lik i nije ga se mogao sit nagledati.

postelju i opasno oboli. Dafir nije mogao, jer ga je bolest vezala za postelju.

što te još čeka, i što ćeš još imati da prepatiš. Ali nije za to krivica do mene; nisi me hteo poslušati, i sad ispaštaj. Dafir je sve više venuo. Car pozva vračare i gatare, no one svojim vračanjem i bajanjem ne pomogoše careviću da ozdravi, jer za

da ozdravi, jer za njegovu boljku nije bilo leka. Sve su vračare rekle kako iz svojih vračanja u bob i karte vide da će Dafir umreti ako ne bude dobio za ženu carevnu Kiralinu.

za udaju a i drugim razlozima - onako kako se već izgovara čovek koji nema volju da nešto učini. Dafir se pridiže iz bolesničke postelje, ali mu je srce bilo bolno - prebolno. Jednoga dana zapita ga njegov pobratim Afir:

, brate Dafire, te si u poslednje vreme tako neveseo i zle volje? Kaži mi šta te tišti, možda bih ti mogao čime pomoći. Dafir mu do sitnica ispriča šta se dogodilo: kako mu je otac otišao u rat, kako mu je dao ključeve i rekao da ne ulazi u sobu koja se

dve ledene sveće. Nego idite do moje mlađe sestre, ona vas može primiti i obavestiti o putu koji vodi carevni Kiralini. Dafir i Afir pođu opet i dospeju do majke oluje. Ni ona ih ne htede primiti, nego ih uputi najmlađoj sestri, čiji je sin blaži no

triput dlanom o dlan, na što s pećke skoči pred nju jedna ptica sva od zlata, kljuna od dijamanta, a očiju od smaragda. Dafir se uvuče pod jedno krilo ptice, a Afir pod drugo i ptica skoči opet na pećku.

u postelju i smrtno će oboleti. No ako neko bude znao da je poškropi mlekom grlice, neće umreti. Dafir je pod krilom ptice spavao, no Afir nije bio zaspao i čuo je sve što je vetar rekao.

je da optrči zemlju i oživi zamrlo cveće i biljke po poljima. Dafir vetrovu majku da li joj je sin kazao štogod, a ona, bojeći se da se ne okameni, reče da joj ništa nije kazao.

, reče da joj ništa nije kazao. Dafir na to reče:

dobra, treba da me slušaš i postupiš onako kako ti budem naredio. Dafir za njim, pa su išli i išli dok nisu dospeli u Crnu šumu i do močvare katrana, koja je izbacivala kamenje i plamen u nebeske

, pa su išli i išli dok nisu dospeli u Crnu šumu i do močvare katrana, koja je izbacivala kamenje i plamen u nebeske visine. Dafir se uplaši od onoga što vide, ali mu Afir reče da se ne plaši. Idući još malo dalje, nađu trupac vila čarobnica, objaše ga i

dafir

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov