decollatis ante prophanationis sue aras Christianis crateras tenent humano sanguine plenas, et horrendis vocibus ululantes, agamus, inquiunt, diem leticie, victus est Christus, vicit Pripegala victoriosissimus. ' ' Ferus in dictis ' ' i ' Victoriosissimus ' ' mene sjećaju na proročnog ubojnog Svantevida. S druge strane, Sakso Gramatik ( Hist. Dan ., p. 294 ) pominje phallizam najkrući u bogoštovju Karentina, baš na Svantevidovu otoku Rügenu. Karentinski bogovi , Porevit i Porenut, priapični su, po kazivanju Saksa. Da bi se to ikako dalo, ja bih za sva ova imena, ta zar i za ono Helmoldova boga Prone, tražio isto značenje žara i ragjanja, koje je u našim riječima prpa, prpor, pa bih mislio, da samo različni nazivi prikrivaju ovdje isto božanstvo .

, i našli idola u žalosnom stanju. U borama njegovih lica ( sub oris eius lineamentis ) laste behu napravile svoja gnjezda; a na grudima mu bejaše gomila tičijeg đubreta. Uostalom nije u ovoga idola bilo ničega prijatnog za oko. Vajarski posao je bio vrlo grub. Danci mu sekirama izlomiše noge ( on beše od hrastovog drveta ). Bog pade, a urođenici, videvši njegovu nemoć, promeniše svoje obožavanje u prezrenje . Porevit ). [ 158 ] Ovaj je bog imao pet glava, ali ne nosaše oružje. Apsalon naredi da ga kao i Porenucija odnesu izvan grada, i da ga spale. Stanovnici se dugo ustezahu izvršiti tu naredbu; bojahu se, da im se uzmu ruke, noge ili jezik, ako učine to svetotastvo. Apsalon ih uveri, da im za to neće ništa biti. Sveno, da bi im pokazao koliko treba prezirati ove bogove, pope se na idola, i naredi Karentinjanima, da ga tako s idolom vuku, nec

, / Drži svetu knjigu u rukama, / Svetu knjigu velikoga Prave, / I njegova sluge ognjenoga, / Ognjenoga sluge Jariala ' '. Dakle, Jarilo je ognjeni bog, sluga Boga Pravde, koji je, nema sumnje, ovde u ulozi hrišćanskog Boga. Genealoška struktura srpskih božanstava vidi se jasno iz pesme treće zbirke ( III, br. 177 ), koju smo već analizirali. Vrhovni je bog Triglav, a najmiliji sin: Svetovid. Jedino nije sasvim jasno, da li su bratski povezana božanstva koja slede: Jarovit , Porevit , Ranovit, Radigost, Prava, Prova, Đurašin, Davor i Samovil - njih devetorica, braća Svetovidova ili Triglavova. Proizlazi da su sve to deca Triglavova, njegovi sinovi. U tome se poretku nalazi i Jarovit. U pesmi koja sledi ( III, br. 193 ) javljaju se sledeći atributi jarila :

hrastov kip sa sedam glava i sedam mačeva o pojasu, dok je jedan držao u ruci. Sudeći po ovim simbolima reč je o ratnom i sunčanom bogu. Drugi hram posvećen je porevitu čiji je kip imao pet glava. Ove dve simboličke vrednosti: Sedam i Pet odnose se kao sedam letnjih i pet zimskih meseci. Ime Rujevit dolazi od korena rujnu ( češ. ) = vatren, onaj koji je strastan, srpski rujan = tamnocrveni, jeste epitet za jarko sunce, za nekoga ko je strastan, jarosan; nasuprot tome , Porevit je sačinjen u duhu zime i mraka, te je zbog toga bez oružja. Porevit je oličenje zime, sunca u silaznom periodu. U jednoj našoj pesmi koja je zapisana u Makedoniji ( I, br. 194 ) uočava se da je Rujevit sunčano božanstvo, i da pripada grupi letnjih meseci godine. Isto tako vidimo da poseduje sedam glava. Dakle, i kod Srba je taj podatak bio poznat .

ruci. Sudeći po ovim simbolima reč je o ratnom i sunčanom bogu. Drugi hram posvećen je porevitu čiji je kip imao pet glava. Ove dve simboličke vrednosti: Sedam i Pet odnose se kao sedam letnjih i pet zimskih meseci. Ime Rujevit dolazi od korena rujnu ( češ. ) = vatren, onaj koji je strastan, srpski rujan = tamnocrveni, jeste epitet za jarko sunce, za nekoga ko je strastan, jarosan; nasuprot tome, Porevit je sačinjen u duhu zime i mraka, te je zbog toga bez oružja . Porevit je oličenje zime, sunca u silaznom periodu. U jednoj našoj pesmi koja je zapisana u Makedoniji ( I, br. 194 ) uočava se da je Rujevit sunčano božanstvo, i da pripada grupi letnjih meseci godine. Isto tako vidimo da poseduje sedam glava. Dakle, i kod Srba je taj podatak bio poznat .

tome, Porevit je sačinjen u duhu zime i mraka, te je zbog toga bez oružja. Porevit je oličenje zime, sunca u silaznom periodu. U jednoj našoj pesmi koja je zapisana u Makedoniji ( I, br. 194 ) uočava se da je Rujevit sunčano božanstvo, i da pripada grupi letnjih meseci godine. Isto tako vidimo da poseduje sedam glava. Dakle, i kod Srba je taj podatak bio poznat . Porevitom , sa kojim čini dvanaestomesečni krug, i sa kojim na ostrvu Rujanu ima vlastiti hram - jedan pored drugog. U svadbarskoj pesmi ( III, br. 315 ) Rujevit i Porevit ( Purevit ) su već sasvim izvesno pobratimi: ' ' Kum mi go klava sv. Jovana, / Sv. Jovana mlad Purevita. / Purevita pobratim Runevita ' '. Dakle, sv. Jovan - očito zimski praznik, pada 20. januara, pobratim je rujnom Rujevitu, letnjem božanstvu. Zanimljiv je sadržaj krstonoške pesme iz Makedonije ( I, br. 193 ) :

je zapisana u Makedoniji ( I, br. 194 ) uočava se da je Rujevit sunčano božanstvo, i da pripada grupi letnjih meseci godine. Isto tako vidimo da poseduje sedam glava. Dakle, i kod Srba je taj podatak bio poznat . Porevit ( Purevit ) su već sasvim izvesno pobratimi: ' ' Kum mi go klava sv. Jovana, / Sv. Jovana mlad Purevita. / Purevita pobratim Runevita ' '. Dakle, sv. Jovan - očito zimski praznik, pada 20. januara, pobratim je rujnom Rujevitu, letnjem božanstvu. Zanimljiv je sadržaj krstonoške pesme iz Makedonije ( I, br. 193 ) :

u Staroj Srbiji ' ' ( I, br. 218 ) što ukazuje da je većina pesama koje pominju Rujevita došla iz Makedonije gde bi se, možda, demografski gledano, mogla ustanovit neka veza sa slovenskim plemenima sa Rujana, severnih pomoranskih Slovena. Otkuda njihovo krilo u Makedoniji, pri doseljavanju južnoslovenskih naroda, Srba i Hrvata, ostaje otvoreno pitanje . Porevita . Porevit je po boji plavi, a Rujevit crveni, što dobro korespondira sa božanstvom Zime ( noći ) - petoglavim Porevitom - plavi, odnosno božanstvom sunčanim, Leta - sedmoglavim Rujevitom - crvenim. Estetičko-filozofski gledano: plavo je transcendentna i metafizička boja - boja ponora i ponornih sila, oblaka i dramatskog; crvena je imanentno zemaljska, fizička boja, ovosvetovna i boja radosti i veselja, površinska boja. Plavo se fiksira za tragično i uzvišeno; crveno

Srbiji ' ' ( I, br. 218 ) što ukazuje da je većina pesama koje pominju Rujevita došla iz Makedonije gde bi se, možda, demografski gledano, mogla ustanovit neka veza sa slovenskim plemenima sa Rujana, severnih pomoranskih Slovena. Otkuda njihovo krilo u Makedoniji, pri doseljavanju južnoslovenskih naroda, Srba i Hrvata, ostaje otvoreno pitanje . Porevit je po boji plavi, a Rujevit crveni, što dobro korespondira sa božanstvom Zime ( noći ) - petoglavim Porevitom - plavi, odnosno božanstvom sunčanim, Leta - sedmoglavim Rujevitom - crvenim. Estetičko-filozofski gledano: plavo je transcendentna i metafizička boja - boja ponora i ponornih sila, oblaka i dramatskog; crvena je imanentno zemaljska, fizička boja, ovosvetovna i boja radosti i veselja, površinska boja. Plavo se fiksira za tragično i uzvišeno; crveno za lepo i

, dakle, i kao nekakav njegov trag kod Srba: ' ' Ivanjsko cveće petrovsko, / ... Petar ga plete te plete / ... Daje ga silnu Pravidu, / Pravida s krila na veće ' '. Sudeći po tome što je ovde reč o veću na koje Pravid baca cveće, može se zaključiti da imamo posla sa silnim bogom Pravde. Navodim i komentar samoga priređivača zbirke, naime, kako i danas u narodu postoji sećanje da je bilo ' ' belikih i slavnih hramova: Svetovida, Prave, Radigosta, Triglava , Porevita , Rujevita ' ', iako nam Milojević ne daje nikakve dokaze za ovu tvrdnju ( I, 105 ) .

Šta radi đače samouče u već navedenom detalju pesme? ' ' Ono čita knjige carostavne, / Ponajviše toga svetog Prave, / I njegova Jaraila sluge ' '. Pravid i Jarilo ili Jarovid, idu zajedno. Ako se prisetimo sižea pesme u kome nailazimo na kompletan prikaz svih božanstava srpskog panteona, susrešćemo se i sa dva imena za Pravida: Prava i Prova. ' ' Do našega gospodara, / Gospodara Triglav bora, / I njegova mila sina, / Mila sina Svetovida, / I njegove silne braće, / Jarovita , Porevita , / Ranovita, Radigosta, / Prave, Prove ' '. Dakle, uočavamo isti rang i srodnost pomenutih ' ' srpskih ' ' ( - slovenskih ) bogova, koji su u bratskom odnosu sa Svetovidom, a od zajedničkog oca, stvoritelja - Triglava. I u pesmu u kojoj Radigost bog Pravde simbolizuje, ipak, zimski, htonski period, snagu sile, ali i opasnost za ljude, razabiremo iz pesme poznatog nam sadržaja, u kojoj uočavamo kako je Poljeljica kćer Ljelja i Lade, dok su njeni deveri dva pobratima :

je došlo do toga da su njegovi tragovi bili jedino u Svrljigu, ostaje za neko drugo proučavanja. N. Bogdanović primećuje kako se u svrljiškom govoru koriste i ' ' pištaljka džviždaljka. U mikrotoponimiji u hataru sela Beloinja ( selo Svrljiga - SP ) postoji Dzviždodol, kao ' dolina kroz koju duvaju jaki vetrovi ' ' ( i pri tome autor citira Petra Skoka, njegov Etimologijski rječnik, str. 667 ) . Porevit može imati ' ' samo određeno lokalno značenje ' ', koje, međutim, još nije do kraja rasvetljeno. Svi se autori slažu sa tim da je ' ' idol Porevita oblikovan je sa pet glava ' ' ( up. Af, II, 520 ). Rajter u Slovenskoj mitologiji, pošavši od hroničkih zapisa Saksa Gramatika, pokazuje kako je na Rujanu postojao gram posvećen bogu Porevit-u ili Porebut-u ( Reiter, 184 - 185 ). Što se Maretičevih etimoloških izvođenja imena slovenskih božanstava tiče, on smatra da postoje ' ' još tri

govoru koriste i ' ' pištaljka džviždaljka. U mikrotoponimiji u hataru sela Beloinja ( selo Svrljiga - SP ) postoji Dzviždodol, kao ' dolina kroz koju duvaju jaki vetrovi ' ' ( i pri tome autor citira Petra Skoka, njegov Etimologijski rječnik, str. 667 ) . Porevita oblikovan je sa pet glava ' ' ( up. Af, II, 520 ). Rajter u Slovenskoj mitologiji, pošavši od hroničkih zapisa Saksa Gramatika, pokazuje kako je na Rujanu postojao gram posvećen bogu Porevit-u ili Porebut-u ( Reiter, 184 - 185 ). Što se Maretičevih etimoloških izvođenja imena slovenskih božanstava tiče, on smatra da postoje ' ' još tri imena bogova, koja ukazuju na vit kao drugi član složenice; jedno od toga je Prvovit. Verovatno je, da se Porevit ( kod Saksa, assus. '

citira Petra Skoka, njegov Etimologijski rječnik, str. 667 ) . Porevit-u ili Porebut-u ( Reiter, 184 - 185 ). Što se Maretičevih etimoloških izvođenja imena slovenskih božanstava tiče, on smatra da postoje ' ' još tri imena bogova, koja ukazuju na vit kao drugi član složenice; jedno od toga je Prvovit. Verovatno je, da se Porevit ( kod Saksa, assus. ' Porevithum ' ) može da shvati kao starosl. Provit ' ' budući da reč prvi dolazi kao prvi član složenice, npr. Prvoslav itd. ' ' Reč Prvovit u značenju ' primus laetisque ' veoma odgovara imenu za

slažu sa tim da je ' ' idol Porevita oblikovan je sa pet glava ' ' ( up. Af, II, 520 ). Rajter u Slovenskoj mitologiji, pošavši od hroničkih zapisa Saksa Gramatika, pokazuje kako je na Rujanu postojao gram posvećen bogu Porevit-u ili Porebut-u ( Reiter, 184 - 185 ). Što se Maretičevih etimoloških izvođenja imena slovenskih božanstava tiče, on smatra da postoje ' ' još tri imena bogova, koja ukazuju na vit kao drugi član složenice; jedno od toga je Prvovit. Verovatno je, da se Porevit ( kod Saksa, assus. ' Porevithum ' ) može da shvati kao starosl. Provit ' ' budući da reč prvi dolazi kao prvi član složenice, npr. Prvoslav itd. ' ' Reč Prvovit u značenju ' primus laetisque ' veoma odgovara imenu za prvorođenog sina. I ovo je ime narod preneo na jednog boga ' ' ( MaretZu, 138 - 139 ) .

porevit

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov