pustinji [ 13 ]. Pafnutije mu odgovori: Idi u zdravlju, i naslađuj se razgovorima svetih otaca što žive u Nitriji, i nakupi u njih duhovnu hranu, kojom ćeš hraniti duhovne ovce na ostrvu Kipru [ 14 ] . Jeraks , čovek po izgledu blagočestiv, ali ustvari jeretik, jer je nepravoslavno učio o našem telu. Učio je dakle da naše telo neće vaskrsnuti, nego će mesto njega Bog dati drugo telo u budućem životu, a ovo će se raspasti i pretvoriti u zemlju kao što je pisano: Zemlja si, i u zemlju ćeš se vratiti ( 1 Mojs. 3, 19 ). Još je govorio, da će deca biti nesavršena u onom veku. Epifanije se uputi u taj manastir, želeći da vidi Jeraksa. A kad stiže u

pretvoriti u zemlju kao što je pisano: Zemlja si, i u zemlju ćeš se vratiti ( 1 Mojs. 3, 19 ). Još je govorio, da će deca biti nesavršena u onom veku. Epifanije se uputi u taj manastir, želeći da vidi Jeraksa. A kad stiže u manastir, on tamo zateče mnogo naroda gde sluša Jeraksovu nauku, jer ga svi smatrahu za dobrodeteljnog, pošto je vodio strog isposnički život, jer otkako se odreče sveta, on niti ulja okusi niti vina pi. Ugledavši dva strana inoka , Jeraks ih upita: Odakle ste? Oni mu odgovoriše: Iz Palestine. Raspitujući se zatim za njihova imena, Jeraks se sneveseli kada saznade da je to Epifanije, jer mu Epifanije ne beše drag, pošto Epifanije beše čuven u Egiptu zbog svoje svetosti i mudrosti. Ne obraćajući više nikakvu pažnju na Epifanija, Jeraks produži da uči narod. A kad u propovedi svojoj dođe do vaskrsenja mrtvih i stade učiti da tela ljudska neće vaskrsnuti, sveti Epifanije, ne podnoseći njegovu zabludu, povika k

3, 19 ). Još je govorio, da će deca biti nesavršena u onom veku. Epifanije se uputi u taj manastir, želeći da vidi Jeraksa. A kad stiže u manastir, on tamo zateče mnogo naroda gde sluša Jeraksovu nauku, jer ga svi smatrahu za dobrodeteljnog, pošto je vodio strog isposnički život, jer otkako se odreče sveta, on niti ulja okusi niti vina pi. Ugledavši dva strana inoka, Jeraks ih upita: Odakle ste? Oni mu odgovoriše: Iz Palestine. Raspitujući se zatim za njihova imena , Jeraks se sneveseli kada saznade da je to Epifanije, jer mu Epifanije ne beše drag, pošto Epifanije beše čuven u Egiptu zbog svoje svetosti i mudrosti. Ne obraćajući više nikakvu pažnju na Epifanija, Jeraks produži da uči narod. A kad u propovedi svojoj dođe do vaskrsenja mrtvih i stade učiti da tela ljudska neće vaskrsnuti, sveti Epifanije, ne podnoseći njegovu zabludu, povika k njemu: Neka umuknu tvoja usta, da se naučiš ne huliti na našu nadu - I tog trenutka Jeraks oneme, i ne

nauku, jer ga svi smatrahu za dobrodeteljnog, pošto je vodio strog isposnički život, jer otkako se odreče sveta, on niti ulja okusi niti vina pi. Ugledavši dva strana inoka, Jeraks ih upita: Odakle ste? Oni mu odgovoriše: Iz Palestine. Raspitujući se zatim za njihova imena, Jeraks se sneveseli kada saznade da je to Epifanije, jer mu Epifanije ne beše drag, pošto Epifanije beše čuven u Egiptu zbog svoje svetosti i mudrosti. Ne obraćajući više nikakvu pažnju na Epifanija , Jeraks produži da uči narod. A kad u propovedi svojoj dođe do vaskrsenja mrtvih i stade učiti da tela ljudska neće vaskrsnuti, sveti Epifanije, ne podnoseći njegovu zabludu, povika k njemu: Neka umuknu tvoja usta, da se naučiš ne huliti na našu nadu - I tog trenutka Jeraks oneme, i ne mogaše se maknuti sa svoga mesta. Videvši takvo čudo, svi se prisutni udiviše i prepadoše. A prepodobni Epifanije stade im govoriti o vaskrsenju mrtvih i dokazivati im da će vaskrsnuti u istom, samo

njihova imena, Jeraks se sneveseli kada saznade da je to Epifanije, jer mu Epifanije ne beše drag, pošto Epifanije beše čuven u Egiptu zbog svoje svetosti i mudrosti. Ne obraćajući više nikakvu pažnju na Epifanija, Jeraks produži da uči narod. A kad u propovedi svojoj dođe do vaskrsenja mrtvih i stade učiti da tela ljudska neće vaskrsnuti, sveti Epifanije, ne podnoseći njegovu zabludu, povika k njemu: Neka umuknu tvoja usta, da se naučiš ne huliti na našu nadu - I tog trenutka Jeraks oneme, i ne mogaše se maknuti sa svoga mesta. Videvši takvo čudo, svi se prisutni udiviše i prepadoše. A prepodobni Epifanije stade im govoriti o vaskrsenju mrtvih i dokazivati im da će vaskrsnuti u istom, samo izmenjenom, telu, u kome žive na ovom svetu. Posle nekoliko časova svoje propovedi svetitelj reče Jeraksu: Nauči se istinitoj veri, i uči druge njoj. I odmah progovori nemi Jeraks, priznade javno svoju zabludu i obeća da će se pokajati. Prepodobni ga onda dovoljno

povika k njemu: Neka umuknu tvoja usta, da se naučiš ne huliti na našu nadu - I tog trenutka Jeraks oneme, i ne mogaše se maknuti sa svoga mesta. Videvši takvo čudo, svi se prisutni udiviše i prepadoše. A prepodobni Epifanije stade im govoriti o vaskrsenju mrtvih i dokazivati im da će vaskrsnuti u istom, samo izmenjenom, telu, u kome žive na ovom svetu. Posle nekoliko časova svoje propovedi svetitelj reče Jeraksu: Nauči se istinitoj veri, i uči druge njoj. I odmah progovori nemi Jeraks , priznade javno svoju zabludu i obeća da će se pokajati. Prepodobni ga onda dovoljno pouči istinitoj veri, pa zatim otputova u Gornju Tivaidu. I tamo se nastani u jednom pustom mestu, zvanom Vuvulije. I provede tu sedam godina. Ali mu i tu ne davahu mira posetioci. Među njima bejaše i neki tamošnji mnogobožački filosof Evdemon, koji beše došao da se sa svetiteljem prepire o veri; filosofa je pratio njegov sin, ćorav na jedno oko. Posle duge prepirke sveti Epifanije pogleda na

da od Baha i Mocarta naprave Zvezde Granda, da ne spominjemo da bi u gledanosti do nogu potukao i "Češljajuće babe" i "Opet i opet bolje živote porodičnog ostrva s blagom" . Jeraks , Peon i Liverijan, dovedeni u Rim, i izvedeni na sud pred gradonačelnika Rustika. I gradonačelnik reče Justinu: Pokori se bogovima i carskim naređenjima, da ne bi bio osuđen. Sveti Justin mu odgovori: Nikada ne može biti osuđen niko, koji se povinjava zapovestima Spasitelja našeg Isusa Hrista. Gradonačelnik ga upita: Kojeg si učenja? Justin odgovori: Ja sam marljivo izučavao sva svetovna učenja, i u svakome znanju postigao mnogo, ali se zatim prisajedinih istinskom

Haritonu s pitanjem: Eda li si i ti hrišćanin? Sveti Hariton odgovori: S Božjom pomoću, i ja sam hrišćanin. Zatim Rustik upita blaženu ženu Haritu, da li i ona sleduje Hristovoj veri. Harita izjavi da je i ona blagodaću Božjom hrišćanka. Potom Rustik upita Evelpista: A ti, ko si? On odgovori: Ja sam carski rob, ali kao hrišćaninu sam mi Hristos darova slobodu, i Njegovim milosrđem i blagodaću i ja postadoh učesnik iste nade, kao i ovi koje vidiš. Posle toga gradonačelnik upita Jeraksa , da nije i on hrišćanin. Jeraks mu odgovori: Zacelo, i ja sam hrišćanin, jer istoga Boga počitujem i Njemu se klanjam. Gradonačelnik upita: Justin li vas načini hrišćanima? Jeraks odgovori: Ja sam i bio, i biću hrišćanin. A sveti Peon koji je tu stajao reče: I ja sam hrišćanin. Gradonačelnik ga upita: Ko tebe nauči hrišćanstvu? On odgovori: Od roditelja primih ovo dobro ispovedanje. Na to Evelpist reče: I mene moji roditelji naučiše da budem hrišćanin, a slušajući Justinove

ti hrišćanin? Sveti Hariton odgovori: S Božjom pomoću, i ja sam hrišćanin. Zatim Rustik upita blaženu ženu Haritu, da li i ona sleduje Hristovoj veri. Harita izjavi da je i ona blagodaću Božjom hrišćanka. Potom Rustik upita Evelpista: A ti, ko si? On odgovori: Ja sam carski rob, ali kao hrišćaninu sam mi Hristos darova slobodu, i Njegovim milosrđem i blagodaću i ja postadoh učesnik iste nade, kao i ovi koje vidiš. Posle toga gradonačelnik upita Jeraksa, da nije i on hrišćanin . Jeraks mu odgovori: Zacelo, i ja sam hrišćanin, jer istoga Boga počitujem i Njemu se klanjam. Gradonačelnik upita: Justin li vas načini hrišćanima? Jeraks odgovori: Ja sam i bio, i biću hrišćanin. A sveti Peon koji je tu stajao reče: I ja sam hrišćanin. Gradonačelnik ga upita: Ko tebe nauči hrišćanstvu? On odgovori: Od roditelja primih ovo dobro ispovedanje. Na to Evelpist reče: I mene moji roditelji naučiše da budem hrišćanin, a slušajući Justinove reči, ja se još jače učvrstih u

. Harita izjavi da je i ona blagodaću Božjom hrišćanka. Potom Rustik upita Evelpista: A ti, ko si? On odgovori: Ja sam carski rob, ali kao hrišćaninu sam mi Hristos darova slobodu, i Njegovim milosrđem i blagodaću i ja postadoh učesnik iste nade, kao i ovi koje vidiš. Posle toga gradonačelnik upita Jeraksa, da nije i on hrišćanin. Jeraks mu odgovori: Zacelo, i ja sam hrišćanin, jer istoga Boga počitujem i Njemu se klanjam. Gradonačelnik upita: Justin li vas načini hrišćanima ? Jeraks odgovori: Ja sam i bio, i biću hrišćanin. A sveti Peon koji je tu stajao reče: I ja sam hrišćanin. Gradonačelnik ga upita: Ko tebe nauči hrišćanstvu? On odgovori: Od roditelja primih ovo dobro ispovedanje. Na to Evelpist reče: I mene moji roditelji naučiše da budem hrišćanin, a slušajući Justinove reči, ja se još jače učvrstih u hrišćanskoj veri. Gradonačelnik ga upita: A gde su tvoji roditelji? Evelpist odgovori: U Kapadokiji. Onda gradonačelnik upita Jeraksa: U kojoj

hrišćanin. A sveti Peon koji je tu stajao reče: I ja sam hrišćanin. Gradonačelnik ga upita: Ko tebe nauči hrišćanstvu? On odgovori: Od roditelja primih ovo dobro ispovedanje. Na to Evelpist reče: I mene moji roditelji naučiše da budem hrišćanin, a slušajući Justinove reči, ja se još jače učvrstih u hrišćanskoj veri. Gradonačelnik ga upita: A gde su tvoji roditelji? Evelpist odgovori: U Kapadokiji. Onda gradonačelnik upita Jeraksa: U kojoj zemlji žive tvoji roditelji ? Jeraks mu odgovori: Istiniti Otac naš jeste Hristos, a mati - vera u Njega; zemaljski roditelji moji prestaviše se, a ja dođoh ovamo iz Ikonije Frigijske. Tada se gradonačelnik obrati Liverijanu, da i on kaže, da li je hrišćanin i ne mari li za njihove bogove. Liverijan odgovori: I ja sam hrišćanin, počitujem jedinog istinitog Boga i Njemu se klanjam, a vaše bogove prezirem. Obraćajući se ponovo Justinu, gradonačelnik reče: Slušaj ti koji se nazivaš krasnorečivim i smatraš da si

drugu apologiju i uputi je caru. Neki nečasni filosof Kriskent, cinik, optuži ga kao hrišćanina, iz zavisti što ga Justin preodolevaše u svima prepirkama, te Justin dopade tamnice. Želeći smrt Justinu, a bojeći se da se ovaj kako na sudu ne opravda, Kriskent uluči priliku, te nekako otrova Justina u tamnici. Tako skonča svoj zemni život ovaj veliki zaštitnik vere hrišćanske, i preseli se u blaženu večnost 166. godine . Jeraks , Peon, Valerijan i Just. Svi postradali u Rimu za vreme Marka Avrelija i eparha Rustika. Kada Rustik upita: "Mislite li vi da ćete, ako umrete za Hrista, primiti nagradu na nebu?" - odgovori sveti Justin: "Ne mislimo nego znamo ". Posle toga svi behu obezglavljeni, 163. godine i preseliše se u večno carstvo Hrista Boga .

Potom carica prizva k sebi sve monahe, prezvitere i episkope, koji su se žalili na Teofila. Bejaše ih: šest.episkopa i dvadeset prezvitera i đakona, koji behu odstugšli od Teofila, iznošahu razne krivice njegove i zahtevahu da mu se sudi. Sabravši sve njih, carica ih moli da odustanu od svoje namere, da ne zahtevaju sud nad Teofilom i da mu oproste sve što im je učinio. Neki od njih poslušaše caricu, i položivši na Gospoda muku svoju umukoše; drugi pak, među kojima behu Isidor i Jeraks ( Dioskor se nedavno beše prestavio ), silno se protivljahu. One koji umukoše, carica obdari bogatim poklonima; a one koji se protivljahu, odasla u Solun na zatočenje. Na taj način Teofil, oslobodivši se od svih svojih protivnika, mogaše sa uspehom otpočeti borbu protiv patrijarha Jovana. U to vreme sveti Jovan, po običaju svome propovedajući u crkvi reč Božju, jedan odeljak Svetoga Pisma iz Treće knjige carstva izlagaše ovako: Saberite k meni proroke lažne koji jedu za

Orest, iako hrišćanin po veri, pomagaše Jevrejima štiteći ubice, jer beše neprijateljski raspoložen prema svetom patrijarhu. Tada se sam sveti Kiril sa mnoštvom hrišćana uputi k jevrejskom zborištu, istera iz grada sve Jevreje, kuće im poruši i sinagogu zapali. A gradonačelnik, plamteći gnevom na svetitelja, stade zlostavljati njegove srodnike, kao i druge ugledne građane koji behu na strani patrijarha. Tako on na trgu obnaži i nepoštedno bi čestitog čoveka , Jeraksa gramatika ( = naučnjaka ). I izrodi se velika nesuglasica između gradonačelnika i patrijarha. Jer svjatjejši patrijarh štićaše hrišćane, a gradonačelnik pomagaše Jevreje. I svaki od njih pisaše caru Teodosiju Mlađem [ 8 ] sve dotle, dok od cara ne stiže naređenje, kojim se zabranjuje Jevrejima da žive u gradu. U to vreme na ulicama grada često su izbijale pobune i meteži, u kojima su ponekad stradali i nevini ljudi. U Aleksandriji življaše jedna devojka po imenu Ipatija ,

crkvi svete Anastasije. Izdržavanje pak davaše im ne samo sveti Zlatoust nego i sveta Olimpijada đakonisa, koja ih iz svojih sredstava onabdevaše svakom potrebom. Jer ova đakonisa sve svoje bogatstvo upotrebljavaše na zbrinjavanje i izdržavanje sirotinje i stranaca. Ona beše vaistinu sveta; i njen se spomen praznuje dvadeset petog jula. Sveti behu vaistinu i ti monasi, od kojih spomen nekih Crkva poče kasnije praznovati. Među njima se naročito izdvajaše neko po imenu Jeraks , koji mnoge godine provede u pustinji. K njemu jednom dođoše đavoli, i govorahu mu: Starče, ti ćeš živeti još pedeset godina, a nećeš moći izdržati tako dugo vreme u pustinji. - A on, shvativši njihovo prepredeno kušanje, reče im: Vi me ožalostiste predskazujući mi tako kratkotrajan život, jer ja sam se spremao da u ovoj pustinji trpim dvesta godina. - Čuvši to, đavoli pobegoše posramljeni. Eto takvog oca, koga đavoli ne mogoše pokolebati, izagna Teofil Aleksandrijski .

jeraks

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov