beše krotka, smirenoumna, celomudrena i svima vrlinama ukrašena. Čuvši o tome neka žena senatorskog roda, po imenu Jerija , veoma zažele da vidi Fevroniju i da razgovara s njom. Ta žena beše neznabožačke vere, mlada po godinama, i udovica, jer

samo sedam meseci požive sa svojim mužem, pa obudove, i življaše u kući svojih roditelja, koji takođe behu neznabošci. Jerija dakle dođe u manastir i preko vratarke izvesti igumaniju Vrienu o svojoj želji da vidi Fevroniju. A kad igumanija izađe

u manastir i preko vratarke izvesti igumaniju Vrienu o svojoj želji da vidi Fevroniju. A kad igumanija izađe pred nju, Jerija pripade k nogama njenim i, grleći ih, moljaše je ovako: Zaklinjem te Bogom, koji je stvorio nebo i zemlju, ne gnušaj se

i dušekorisnim razgovorima sa Fevronijom, jer sam dosta vremena, iz neznanja, provela u neznabožju. Govoreći to, Jerija suzama zalivaše noge igumaniji Vrieni, pobuđujući je na sažaljenje. A Vriena, saslušavši je, reče joj: Bog mi je

noge igumaniji Vrieni, pobuđujući je na sažaljenje. A Vriena, saslušavši je, reče joj: Bog mi je svedok, gospođo Jerija , da sam Fevroniju još kao dvogodišnju devojčicu primila u ovaj manastir pod svoje staranje, i evo sada je već

k Bogu, i nadajući se u tvoje spasenje, ja ću te uvesti kod nje, samo promeni svoje svetovno odelo i obuci se u monaško. Jerija to odmah s radošću, učini i Vriena je odvede k Fevroniji. Ugledavši Jeriju u monaškoj odeći, Fevronija pomisli da je to

svoje svetovno odelo i obuci se u monaško. Jerija to odmah s radošću, učini i Vriena je odvede k Fevroniji. Ugledavši Jeriju u monaškoj odeći, Fevronija pomisli da je to došla k njima neka monahinja sa strane, pa joj se stoga pokloni do zemlje i,

, i da se zanimaju poukama iz božanskih knjiga Svetoga Pisma. Uzevši Sveto Pismo, Fevronija stade čitati Jeriji, i Jerija bi toliko tronuta onim što je Fevronija čitaše i govoraše, da ona svu noć provede bez sna. Obe one, zanete rečju Božjom,

svu noć provede bez sna. Obe one, zanete rečju Božjom, ne zaspaše; i niti se Fevronija umori čitajući i govoreći, niti Jerija slušajući. Pri tome Jerija proli toliko suza, da i zemlju okvasi suzama svojim; jer ona, neznaboškinja po veri, nikada

one, zanete rečju Božjom, ne zaspaše; i niti se Fevronija umori čitajući i govoreći, niti Jerija slušajući. Pri tome Jerija proli toliko suza, da i zemlju okvasi suzama svojim; jer ona, neznaboškinja po veri, nikada ne beše čula takve

, igumanija Vriena jedva ubedi Jeriju da ide kući k roditeljima svojim. Sa suzama poljubivši Fevroniju i igumaniju, Jerija ode kući svojoj. Fevronija pak upita pomoćnicu igumanije Tomaidu: Molim te, gospođo mati moja, kaži mi, koja je ta

Fevronija odgovori: Kako mogu znati stranu monahinju, koju nikada videla nisam. - Tada joj Tomaida kaza: To je bojarka Jerija . - Zašto mi to ne kazaste ranije, primeti Fevronija, ja sam razgovarala s njom kao sa sestrom. - Tako je bila naredila

naša igumanija, odgovori Tomaida. Posle takog odgovora Fevronija ućuta; i stade se tajno u srcu svom moliti Bogu za Jeriju , da je Bog obrati na put istine i uvrsti u Svoje izbrano stado. A Jerija, došavši doma, ispriča sve što ču od Fevronije, i

ućuta; i stade se tajno u srcu svom moliti Bogu za Jeriju, da je Bog obrati na put istine i uvrsti u Svoje izbrano stado. A Jerija , došavši doma, ispriča sve što ču od Fevronije, i stade ubeđivati svoje roditelje da ostave neznabožačku zabludu i

. Tako uticaše na spasenje njihovo pouke Fevronijine i sve molitve njene. Ubrzo potom Fevronija se teško razbole. Jerija dođe i služaše joj u vreme bolesti. Utom se pronese gradom glas da se Selin i Lisimah primiču gradu da muče hrišćane. Tada