su 1826 izišli u Moskvi. Beleška je zanimljiva zato što je to prvi spomen Mickjeviča u nas, a važna je i po svojoj sadržini. "Sočinitelja čisle Poljaci ",

, među kojima se nalaze i pesme iz Puškina, Padure, Kolara i Mickjeviča .

požunske đake, bio je prosto zadivljen kako su Slovaci silno voleli Mickjeviča [ 213 ]. I sam Ljudevit Štur, vođa slovačkih đaka od 1831, bio je

od 1831, bio je oduševljen poljskom književnošću. On je naročito voleo Mickjeviča , pa ga je i prevodio. Na društvenim sastancima članovi su čitali radove

i istoriji Slovena, te je uz predavanja tumačio dela Kolara, Mickjeviča , Puškina i dr. Osobito je voleo slovenske narodne pesme. Srpske

Šturov, profesor koji se u to vreme školovao, koji se od Kolara, Mickjeviča i Štura učio kako treba voleti slovenstvo i kako se za njega valja boriti

Miji Vlaškaliću u goste. I tek jednoga dana Vlaškalić ga pita je li čitao Mickjeviča . "Odgovorim mu da znam za njega, ali da nisam od njega ništa čitao. Na to

gde se našao s Brankom Radičevićem i Vlaškalićem, Đorđević takođe čita Mickjeviča . "Kod kuće sam čitao Mickjevića i pročitao ga celog. Neke partije iz

na izust "[ 235 ]. Mickjeviča ili kojeg drugog poljskog pesnika?

dela Maćejovskog. Mickjeviča . Njegova pesnička dela čitana su, Šturovci su neke njegove stvari

Valenrod, sočinenije slavnog stihotvorca i literatora poljskog A. Mickjeviča [ 283 ]. Bez važnosti je i vest da je "slavni poljski stihotvorac

odeći nema ni govora. On je znao poljski, ali ne tako da može prevoditi Mickjeviča .

promenjen joj je naslov u Slušat ' i cjelavat ', a dodan je moto iz Mickjeviča , što je u stvari prvi stih originala. Ta se pesma u originalu zove Do D. D.

" mazi ", Vraz se obraća njoj: "Kad u veselom počneš razgovoru..." Kod Mickjeviča ona "szczebioce, kwili i grucha" (cvrkuće, bigliše i guče), a kod Vraza

, zbori naški ". Vraz je time dao pesmi i patriotski karakter, čega nema u Mickjeviča . Ali je zato druga strofa prevedena odlično:

mickjeviča

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov