metra originala, ali misao iskazuje sasvim dobro. Evo kako te izmene izgledaju . dziewczyna . Ona nije cela Mickjevičeva. Prvi deo, prvih devet strofa, napisao je A. Odinjec ( 1804 1885 ) i štampao je u listu Dziennik Wileński [ 596 ] 1822 godine. Godine 1826 u časopisu Biblioteka Polska [ 597 ] ova pesma iziđe pod imenom Adama Mickjeviča, ali sad ima još dva dela, svega pak dvadeset i tri strofe. Pesma je inače štampana i u zbirkama Odinjeca i u zbirkama Mickjeviča [ 598 ] .

poljskih nacionalnih i slovenskih ideja, a sudelovao je i pri izdavanju narodnih pesama iz Galicije i Ukrajine 1 ). Njegov prevod je slikovan; sam motiv nije dobro uhvaćen: devojka se nije pokajala gdy się zakochała ( kad se zaljubila ), nego se pokajala uverivši se da bi bila lepša kad bi nosila cveće, bila veselija kad bi pila vino itd. Sve je vrlo primitivno i pesma zaslužuje da se pomene samo zato što pripada prvim prevodima. Ogleda radi, evo nekoliko stihova: Klęła się dziewczyna Że nie piia wina; I że się nie stroi O kwiaty nie stoi; itd. ( devojka se klela da ne pije vina, da se neće kititi i da se neće brinuti o cveće ). Original tako ne govori .

po Talfiji ( II, 110 ); dao je, dakako, samo sadržaj s citiranim poslednjim rečima devojčinim. Vrotnovski prevodi po Mickjeviču, ali je zanimljivo da i on improvizuje, jer rečenice żegnam was po raz ostatni ( 191; pozdravljam vas poslednji put ) nema u Talfije i Vuka, a Mickjevič kaže ovako posle citata: Ayant salué ainsi la maison et l ' école, elle rangea ... ( 302 ) . dziewczyna ( 200; Talfija, I, 3, Vojarova, I, 123 ). Mickjevič vrlo slobodno parafrazira, a katkada i pogrešno. Batovski smatra da Mickjevič nije suviše tačno dao sadržaj, i da ga je dao pročitavši prevod Talfijin ( o. s., 51 53 ). Navodi posle toga primer koji sam i ja našao :

kao što se vidi, nema. Dalje, Milica pita slugu Milutina: Đe pogibe slavni kneže Lazo? ... i sve redom tako za staroga Juga, Jugoviće, Miloša, Vuka Brankovića, Banovića Strahinju ( 165 170 ). Zaljeski ponavlja kako je u originalu samo tri stiha, a da bi izmenio monotoniju, umeće, kako je već gore rečeno, zięć jeden ( Miloš ), zięć wtóry, kochany. Uranila Kosovka devojka, Uranila rano u nedjelju, U nedjelju prije jarka sunca ( 1 3 ) = Ranne ptaszę kosowska dziewczyna ; Wstała z jutrznią po rosie w niedzielę, Za nim z Nieba przygrzało słoneczko. ( 93; rana ptičica, Kosovka devojka, ustala je o jutrenju [ to značenje ima reč jutrznia ] po rosi, u nedelju, pre no što je s neba zagrejalo sunašce ); kao što se vidi, nema ni palilogije, ni anafore. U ovom slučaju ne samo da nije sačuvao palilogije nego je od dva stiha načinio jedan: Pa pomenu Boga istinoga, Ist nog Boga i svetog Nikolu ( II, 52, 41 42 )

, u originalu ( I, 432 ) nema ni spomena. Mogao bih još i dalje navoditi, ali to ne bi imalo naročitog smisla; cilj naš je postignut time što sam pokazao kako je Zaljeski menjao, te je naš sud već na osnovu toga potpuno utvrđen . Dziewczyna i słońce ( XV; Vuk, I, 416 ) gotovo sve je dobro, iako ima rime; isto to vredi i za dve kratke pesmice Kapidzia Aniela ( XXXVIII: I, 468 ) i Wilk u Driny ( XXXVI I, 687 ). Dosta je verno prevedena ( merilo za Zaljeskog ) pesma pod br. XXIX ( I, 602 ) .

, ima pravo da zapoveda, da nabrekne već kao takav ( a posle i kao dever ). Kad Miloš Obrenbegović zaiska ugovorene darove, svi svatovi odobriše njegov zahtev i svi kažu jednu reč, tj. složni su: Svatovi se braća pogodiše, No imaju nepogodna druga, A na konju nesretnu đevojku ( 977 ). Zmorski nije znao da a nema uvek adverzativno značenje, pa je zato mislio da se drugi stih odnosi na Ivu: Wszystkie głosy na jedno się godzą. Jeden tylko milczy chmurny Iwo, I na koniu złowieszcza dziewczyna ( 296. Svi se glasi u jednom slažu. Jedini samo tmurni Ivo ćuti, i na konju zlosrećna devojka; u Talfije je drukčije prevedeno ). Latinka teško kunući doziva Maksima: O Maksime, nemala te majka Majka nema do tebe jednoga, A po danas ni tebe ne bilo ( 1002 ) = O Maksymie, matki jedinaku Bodaj nigdy nie była cię miała, A od dzisiaj bodaj nie widziała ( 296. O Maksime, jedinče majčin O da te nikada nije ni imala, a od danas te i ne videla ). Ovde

pred gradom, za njega svezao konja ( stih sitna mu je zopca ustaknuta ispušten je u prevodu Zmorskog; zanimljivo je da je to ispustila i Talfi, pa, možda, ni Zmorski nije razumeo tog stiha; v. Talfi, I, 113 ), pa na kolenu piše duždu knjigu sitnu: a dvori ga zlosretna đevojka, Na mezile knjigu opravio ( I, 158 ). Zmorski drugi stih ne prevodi, možda zato što nije mogao prevesti na mezile ( poštom ), a dodao je jedan svoj: Przy nim stoi nieszczęsna dziewczyna . W liście Maksym takie pisał słowa ( 300. Kraj njega stoji nesrećna devojka. U listu je pisao ove reči ). Dodajem da dvori nije jednako stoji, da zlosretna ( = kobna ) nije jednako nieszczęsna. Iz te pesme mogao bih navesti još nekoliko takvih slučajeva, ali ću radije navesti iz drugih pesama, da bi mi analiza bila svestranija .

), dotle Zmorski ima samo glavni tekst, ne tu varijantu ( 230 i d. ) . dziewczyna ( Vuk, I, 285 ); prevod je dobar. 2 ) Nieszczęśliwa dziewica ( I, 609 ). U toj je pesmi slobodnije prevedeno ovo mesto: Tobom [ pelenom ] će se moji svati nakititi = Moje swaty ozdobią się, przypną cię do piersi ( moji će se svatovi okititi, prikačiće te na prsa ). 3 ) Wrodzona swoboda ( I, 635 ). Tu je sve dobro prevedeno osim ovog stiha: Teško drugu bez druga = Ciężko milemu bez lubej ( Teško dragom bez drage ) Ruski prevod je

stary, Gdzie wojewoda Miłosz, Wilk Brankowicz? ... ( Reci gde je poginuo Lazo, car nad carevima, gde Jugovići, gde Jug Bogdan stari, gde vojvoda Miloš, Vuk Branković? ... ). Tu imamo improvizaciju . dziewczyna ( I, 416 ) i Dobre łowy ( I, 432 ). Ti su prevodi štampani i kasnije u Lucyana Siemieńskiego Rapsody historyczne i liryki ( u Skarbczyku poezyi polskiej, t. II, 176 179 ). Šemjenjski ( 1809 1878 ) preveo je na poljski jezik Odiseju i Horacijeve ode, a bio je kritičar, pesnik, pripovedač i učenjak. O njemu kao prevodiocu prvi je pisao Boh. Vidra .

i liryki ( u Skarbczyku poezyi polskiej, t. II, 176 179 ). Šemjenjski ( 1809 1878 ) preveo je na poljski jezik Odiseju i Horacijeve ode, a bio je kritičar, pesnik, pripovedač i učenjak. O njemu kao prevodiocu prvi je pisao Boh. Vidra . dziewczyna : devojka kaže suncu da je lepša i od njega i meseca i zvezde preodnice, što preodi preko vedra neba, kao pastir pred belim ovcama = Ni to pasterz z owcami po błoni Kiedy stado gwiazdek za nią goni ( kao pastir s ovcama po dolini kad stado zvezda za njom goni? ), što nema smisla. Bog kaže da će devojku kazniti: A ja ću joj udu sreću dati, Udu sreću, sve sitne devere, Zlu svekrvu, a svekra gorega; Setiće se, kom se protivila. Prevod je bez

pod pseudonimom Edward Brzetysław prevod tih i ostalih pesama iz gornje zbirke. U uvodnoj reči spominje da su mu još g. 1852 bile poznate u rukopisu te pesme i onda je štampao dve. Odlučio je da ih sada štampa, jer su u poljskoj javnosti poznate samo pesme iz Vukove zbirke a zaslužuju i ove da budu upoznate. Prevedene pesme jesu ove ( ne navodim gornjih ): 3 ) Królewicz Marko w Karaokanie; 4 ) Ożenienie Jakszycza Dymitra; 5 ) Jankowicz Stojan i Śmiljanicz Ilija; 6 ) Hajduk Nowak i dziewczyna ; 7 ) Mijat Hajduk i Komnen Chorąży i 8 ) Smail-aga i wladyka czarnogórski .

koje je Hoćko činio raznovrsne su. On je loše prevodio pojedine reči i cele stihove; ispuštao stihove; sažimao dva ili više stihova u manji broj, dajući često samo njihov sadržaj, prozu umesto poezije; improvizovao pojedine stihove; pripevak gotovo redovno slabo prevodio; itd. dziewczyna Budimska młoda i piękna Obwoływała sławę Króla Władysława ( 340; budimska devojka, mlada i lepa, raznosi slavu kralja Vladislava ). Tu je netačno prevedena reč gizdava ( = ornata, ukrašena ), što nije isto što i lepa; zatim, devojka ne govori o slavi kraljevoj, nego njega doziva. Janko stade proklinjati gizdavu devojku ( 20 ); Hoćko: Piękna dziewczyno ( lepa devojko, 341 ). U drugoj pesmi ima isto tako loše prevedenih mesta. Već prvi stih nije dobar: Šedbu ti mi šetaše

kao tematski zanimljiva Do robotnicy na sajtu Propaganda komunistyczna, a nekoliko ( Lipiec, Notre Dame, Równanie serca, Noc powrotna, Póki my żyjemy, Slowik, Świt kwietniowy ) u drugim kolekcijama ( 2, 46, 49 ). Jaroslav Ivaškjevič predstavljen je sa ukupno 20 - ak pesama, od kojih se nekoliko nalaze i na sajtu Skarbnica ( 5 ), a Jakubovski ( 2 ) je uvrstio i njegove pripovetke ( Kościół w Skaryszewie, Wzlot, Stara cegielnia, Jeżdziec bez głowy, Panny z Wilka, Brzezina , Dziewczyna i gołębie ), koje se većinom mogu naći i na sajtu gimnazijske lektire ( 46 ), ali i Matka Joanna od Aniołów. Na istom sajtu naći ćemo i prozu Kornela Makušinjskog ( 2 ), kao i na sajtu Skarbnica ( 5 ), a od Zofje Nalkovske preko Interneta možemo da čitamo samo njen posleratni pripovedački ciklus Medaliony ( 5 ). Više stranih sajtova informativno se bavi opusom Vitolda Gombroviča, povezujući ga sa mnogim velikanima svetske književnosti od Pirandela do Borhesa, ali izgleda da za

strukturi srpskog složenog futura s pomoćnim glagolom hteti ( npr. čitaće ). U okviru kategorije posesivnosti glavna razlika je morfosintaksičke prirode i tiče se znatno šire upotrebe posesivnog genitiva u poljskom jeziku, čemu u srpskom u mnogim takvim slučajevima odgovara posesivni pridev ( npr. polj. matka Marii, srp. Marijina majka i sl. ). U domenu kvalifikativnosti jednu od izrazitijih razlika nosi instrumentalna imenska grupa u poljskom jeziku ( npr. dziewczyna z zielonymi oczami ), kojoj u srpskom obično odgovara kvalifikativni genitiv sa obaveznom adjektivnom determinacijom ( npr. devojka zelenih očiju ), pored niza manje izrazitih diferenciranja, kao što je, na primer, kategorija načinskih priloga kao odredbi predikata sa ugrađenim argumentom ( npr. ubierać się długo ), prema slabije zastupljenom takvom tipu priloga u srpskom jeziku ( nositi dugu odeću ), v. Grzegorczkowa 1975: 78, Ivić 1985: 265. ( Up. takođe polj .

semantički ekvivalenti poljskih primera od njih formalno razlikuju ( 171 slučaj od 462 ) razlog tome je najčešće drukčija linearizacija, a u okviru linearizacije pozicija povratne morfeme, koja je u srpskom mnogo slobodnija nego u poljskom jeziku ( gde je najčešće neposredno iza osnovnog glagolskog oblika ), tako da se u korpusu našao samo jedan primer podudarne linearizacije tih morfema ( doduše, s nepodudarnošću linearizacije elementa też: takođe ), upor. polj . Dziewczyna też się roześmiała, srp. Devojka se takođe nasmejala. Druga od tipičnijih razlika u linearizaciji tiče se pozicioniranja odnosnog prideva ( v. t. 4 ), a ostale razlike uglavnom se tiču mesta pomoćnog glagola ( polj. Jestem ojcem. srp. Otac sam. i sl. ) i uopšte klitika ( v. t. 4. ), različitog mesta predloga u konstrukciji s odričnim zamenicama ( v. t. 4. ), vrlo česte upotrebe u poljskom posesivnog genitiva iza imenice koju određuje prema upotrebi posesivnog prideva ispred

dziewczyna

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov