za Lesinga, u čijem je delu našao savet kako pisati narodnim govornim jezikom, pa preko Kopitara, Braće Grim, Getea i Talfije (Tereze Albertine Luize fon Jakob), po mnogima najboljeg prevodioca naše narodne poezije na nemački jezik; iako je

. Ispušta i inače stihove, improvizuje, krivo navodi imena: Merlinowicze, Wakuszyn, Uglejsza, Uglisz. Zavisnost o Talfiji (Volkslieder der Serben metrisch übersetzt und historisch eingeleitet von Talvj. Halle, 1825; zweite Lieferung,

prevode: Talfiji . Pomažući se njima, on je preveo koliko se dosada moglo utvrditi 16 pesama. Iz navedenog vidimo još i to da pred sobom

; Kad zakunu, sva se zemlja trese; kad zaplaču, i Bogu je žao (I, 368). Vidra je dokazao da je Brođinjski bio zavisan ovde o Talfiji (v. gore), pa ipak je prevodilac krivo razumeo: Lecz żal kochanki w grobie mię porusza, Gdy ona płacze, tęskni w niebie

bijelo lice (I, 599). Brođinjski, loše prevodi (v. niže) reč trepavice s brwi = obrve, umesto rzęsy, čemu će biti kriva i Talfija , koja ima lange Brauen (I, 3). A te trepavice su tako dugačke da pokrivaju lice, pa joj zato on nije mogao ugledati očiju (

manje nego što je to bilo potrebno za tako težak posao; a zatim, Brođinjski uzima za pomagače i Getea, Herdera, Grima i Talfiju , pa zato ne treba suviše pažnje pridavati toj izjavi.

, la Croatie et l Herzegowine. Paris-Strassbourg, 1827 2). Gete, dobro upoznat s našom narodnom poezijom preko Grima i Talfije , posumnjao je odmah u čitavu stvar, ali Puškin i Mickjevič nisu ni slutili o kakvoj mistifikaciji (v. o tom dalje).

ja tumačim čitavu stvar 48). Talfiji i Šafaržiku netačno i nepravedno), naš predavač, bez sumnje, znao je da Zaljeski ima Karadžićevu zbirku narodnih

ranije videli, on je kod Puškina mogao videti i čitati ne samo Merimea nego i Vukovo izdanje od 1823 5, Fortisa, prevod Talfije i Gecea 49). Osim toga, on je, verovatno, iz ranijih razgovora i općenja sa Zaljeskim mogao znati da ovaj ima te pesme i da

stil i kompoziciju narodnih pesama), skraćivao ih, itd.; zatim, većina pesama koje je citirao nalaze se i u prevodima Talfije i Vojarove, ali ima dva tri fragmenta p. II, 49 (u Vuka), koje one nisu prevele; znači, Mickjevič je te pesme morao

, Dalmaciju, Dubrovnik, imenovao se carem tribalskih Grka (lekcija XV, 129; tom lekcijom počinje da govori o nama). Talfija ne govori da je Dušan osvojio tolike zemlje, što je sasvim pravilno. Šafaržik kaže da je Dušan osvojio Makedoniju,

je sasvim pravilno. Šafaržik kaže da je Dušan osvojio Makedoniju, Albaniju, Tesaliju, Grčku i Bugarsku, ali ni on, ni Talfija , ne kažu da je Dušan osvojio Bosnu, Dalmaciju, Sedmogradsku; ne znam odakle M. ima taj podatak. U Talfije je predavač

odrekli poslušnost udovici Dušanovoj Jeleni, koja je stanovala u zemlji kralja Vukašina, koji je 1366 g. ubio Uroša. Talfija o Jugu govori drukčije: ona se domišlja da bi lice koje neki nazivaju Bogdan (tako ga nazivaju Srbi) ili Siniša, neki

što se kaže da su Jug i Vukašin pali u bitci protiv Turaka kod Taganroga (to je u Južnoj Rusiji), a Lazar se spasao (131); Talfija kaže da su na reci Tenarusu (Marici) poginula tri brata Mrnjavčevića (XXVI; možda je taj podatak kod Mickjeviča odakle

predavač kaže da je Muhamed II poduzeo pohod na Srbiju 1459, um. 1456 (Talfi, XLI). Propast Srbije predavač daje prema Talfiji , samo što on ne kaže tačno kad se to dogodilo, nego iznosi da je Srbiji nekoliko godina posle Kapistranove smrti (koji je

talfija

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov