; u njoj je tekst pogodan za hrestomatiju . mnie Sewera i Dygasińskiego [ 22 ]. Kako saznajemo iz daljeg izlaganja, problem je ovog puta bio u tome što se Novele Adolfa Digasinjskog, štampane u Varšavi 1884. godine, više nisu mogle naći, a to je njegovo glavno delo. Pošto traganja nisu urodila plodom, Košutić se obraća Ožeškovoj: nema li možda ona tu željenu knjigu? [ 23 ]

Vuk, I, 368; srce je boli da ljubljenog sina, jedino dete, udaljava od sebe, pa ga zato sahranjuje u zelenom vrtu ). U originalu je ovako: Žao majci Kondi zakopati, Zakopati daleko od dvora, Već ga nosi u zelenu baštu, Te ga kopa pod žutu naranču. Ali recimo da je to samo malo slobodniji prevod, da nije tako daleko provedena improvizacija Ali ovde ne samo što ima improvizacije nego se naša narodna pesma ne može ni prepoznati: Ciemna nocy, promiennego lata, Chmura ciebie , mnie boleść przygniata. Bolem żyję, ból mi pierś przeporze, Niemam matki, komuż się otworzę? Któż mię z łzawą wysłucha powieką? Jedna tylko lecz i ta daleko Nim dojadę, pół nocy upływa, Nim obudzę, ranny kur zaśpiewa, Nim usiędzę zorza świt ozłaca, Wracam do dom, w serce boleść wraca. ( Tamna noći, sunčanog leta, tebe oblak, mene bol pritiskuje. Živim u bolu, bol mi prsa para; nemam matere, kome da se izjadam? Ko će me saslušati suznim okom? Jedna je

( 14; da bi starcu zavodničkom veštinom svaki poljubac otrovala gorčinom ). Isto tako prevodi i za mlada: Każdy całunek oblać słodyczą ( 14. svaki poljubac da oblije slatkoćom ). Ovo je još slabije: junak pita devojku, koju naziva rumenom ružicom, ni trganom, ni omirisanom, ni ljubljenom, ni omilovanom: Da li mi te, dušo, poljubiti? ( I, 594 ) = Której niczyje nie tknęły rączki, Coś nie zaznała w chwilach pustoty Ani całunku, ani pieszczoty, O moja duszo jakaż pokusa Bierze mnie dzisiaj skraść ci całusa ( Koju ničije ruke nisu dotakle, koja nije osetila u časovima samoće ni poljupca, ni milovanja; o moja dušo, kakvo imam danas iskušenje da ti ukradem poljubac ). Tu se, dakako, zatire trag i našem tekstu i eventualnom Talfijinu ( II, 49 ). Jer Gašinjski uzme jednu pojedinost pa je razvodnjuje i nepotrebno ukrašuje: u p. I, 566 devojka uzabire struk bosiljka da njime probudi dragog, udarivši ga po obrazu. Kod Gašinjskog imamo ružice od kojih će devojka

o njima nema ni spomena. Karakteristično je to za romantičare, koji imaju naročitu ljubav prema svemu što je egzotično; karakteristično je i to što on hiperboliše već hiperbolu u pesmi Podpalaczka ( XXX ): Janja ne zapali samo dva dućana, mehanu i mešćenu ( sudnicu ), nego i gostionice, najbogatije dućane, bašte, vinograde ( up. I, 659 ). U vezi s njegovim mutnim pojmovima o Crnogorcima jeste uvođenje jednog Crnogorca u pesmu Myśliwy ( XVI ): To przeklęty Czarnogórzec Gdzieś mnie z boku musiał urzec brzydkiem słowem lub oczyma ( To me je prokleti Crnogorac morao negde iz prikrajka ureći ružnom reči ili očima ); o tome, dakako, u originalu ( I, 432 ) nema ni spomena. Mogao bih još i dalje navoditi, ali to ne bi imalo naročitog smisla; cilj naš je postignut time što sam pokazao kako je Zaljeski menjao, te je naš sud već na osnovu toga potpuno utvrđen .

: Ja na górę, a słońce za górę. Zmorski je gornje stihove sasvim izmenio: kako je već napred rečeno, u našem tekstu lovac je u zoru još kod dvora, a pošao je u lov tek kad je dan bio na izmaku; u Zmorskog, on u zoru ustaje kad se razdanilo, ide u lov, a poenta pesme i jeste baš u odlaženju u lov u nevreme. Mlado neženjeno govori devojci: Ljubi mene, lepoto devojko, Ljubi mene, dok ja nisam tebe ( I, 604 ) = Kochajże mnie , ty cudna dziewczyno Kochajże mnie, tak jako ja ciebie ( 378 Voli me, ti, lepa devojko Voli me tako kao što ja tebe ). Momak kaže devojci da ga poljubi, i tu nije na mestu reč kochać = voleti, nego bi trebalo całować; dalje, on ne kaže da ga voli kako on nju voli ta videli su se možda prvi put nego joj kaže da će je poljubiti, ako ga ona ne poljubi .

słońce za górę. Zmorski je gornje stihove sasvim izmenio: kako je već napred rečeno, u našem tekstu lovac je u zoru još kod dvora, a pošao je u lov tek kad je dan bio na izmaku; u Zmorskog, on u zoru ustaje kad se razdanilo, ide u lov, a poenta pesme i jeste baš u odlaženju u lov u nevreme. Mlado neženjeno govori devojci: Ljubi mene, lepoto devojko, Ljubi mene, dok ja nisam tebe ( I, 604 ) = Kochajże mnie, ty cudna dziewczyno Kochajże mnie , tak jako ja ciebie ( 378 Voli me, ti, lepa devojko Voli me tako kao što ja tebe ). Momak kaže devojci da ga poljubi, i tu nije na mestu reč kochać = voleti, nego bi trebalo całować; dalje, on ne kaže da ga voli kako on nju voli ta videli su se možda prvi put nego joj kaže da će je poljubiti, ako ga ona ne poljubi .

to da je Zmorski krivo, skoro obratno shvatio: Miloš ne pledira za građenje, kako bi se moglo shvatiti iz teksta Zmorskog, nego je baš protiv njega. Zato prevodilac nije nikako smeo ispustiti jedan stih ( i o tom ispuštanju biće još reči ); nije smeo prevesti besjeda sa zamiar ( namera ). Ni Lazarov govor na večeri kosovskoj nije ceo dobro preveden; i Zmorski se spotakao o one reči o Milošu, veri i neveri; evo kako ih je preveo: Bądź mi jak chcesz: wierny czy niewierny, Choćbyś mnie miał zdradzić jutro w boju I zdać w ręce cara Tureckiego ... ( 726. Budi kakav hoćeš: veran ili neveran, iako bi me imao izdati sutra u boju i predati u ruke turskom caru ... ). Dok Lazar u našem tekstu govori sasvim odlučno, decidovano, da će ga Miloš izdati, odbeći u tabor sultanov, dotle kod Zmorskog on govori kondicionalno, govori da će ga predati u ruke sultanove, što original ne kazuje. Dalje, Zmorski ne prevodi dobro onu hiperboličnu frazu o pretvaranju Srba u so ( II, 49

. U Nahodu Simeonu ( II, 13 ) kraljica budimska prepoznaje svoga sina: U z o čas ga roda potražio, A u gori doš o u Budima ( 147; slično je preveo i stih 171 ): W złą godzinę na świat się rodziłeś ... "( 229; u zao čas si se na svet rodio ... ). Nejačak Jovo ispričava se sestri što je pocrneo: Mene jeste golema nevolja: Dok sam osam brata oženio, I dvorio osam milih snaha ( II, 8, 70 73 ) = Byłoż dosyć mnie młodemu trudu: Ośmiu braci moich pożeniłem, Ośm razy we swaty jeździłem ( 221; imao sam, mlad, mnogo muke: osmoricu braće sam poženio, osam puta sam išao u svatove ). Kad je Ivo video kako su nagrdile kraste Maksima, planu kao oganj živi: Ko mi dođe, da mi je čestita [ tj. Latinku ], Živu ću mu ... ( 177 ); u Zmorskog: Na cześć klnę się kto mi wspomni o tem, Żywo temu ... ( 277. Kunem se čašću, ko mi spomene o tom

, reče njima ... ). U oba poslednja slučaja Talfi je dobro prevela . mnie , łotrze, nic ... ( 561; u mene, razbojniče, ništa ... ). Kurvo kučko, lijepa đevojko ( I, 514, 515 ) = Suko jedna dziewczyno ty krasna ( 365; kučko jedna ... ). Tu je bio ispušten stidni izraz, a na str. 256 zamenjen je na suka, a na jednom mestu ispušten je i taj izraz ( suka ): Koliko je ona kučka lijepa ( Mamut-pašinica; I, 737 ) = Jako śliczna sama przez się była ... ( 343; kako je sama po

koju on ima, iako je tekst, manje više, dobro prevodio ( vidi odeljak o slobodnom prevođenju ). Pri analizi stilskih elemenata biće još više govora o tome. Ovde ću sada navesti jedan primer za opću ilustraciju prevođenja: Suze roni protopop Nedeljko, Suze roni, pa njima govori [ čaušima ]: Odbijte se, silni od silnijeh, Dok u crkvi zakon savršimo, Znati će se na kome je carstvo ( II, 33, 58 ): Łzami płacze protopop Niedielko, Łzami płacze, do nich się odzywa: Niechajcie mnie idźcie z cerkwi, dzieci Aż dopóki mszy nie skończę świętej, Komu carstwo, wtedy pomówimy ( 421. Suzama plače protopop Nedeljko, [ suzama ] plače pa im govori: Pustite me na miru, idite iz crkve, deco Kad svetu službu završim, razgovaraćemo se na kome je carstvo To je, dakako, bukvalan prevod ). Da se prevod ne može ravnati s originalom, pokazuje ovo: pre svega, neugodno dira pleonazam suzama plače, koji se usto još ponavlja. Dalje, kudikamo je snažnije rečeno: Odbijte se ...

štampani posle smrti prevodiočeve, relativno su najbolje dati, i u deset pesama našao sam svega nekoliko pogrešaka. Ovde je čitav pasus loše shvaćen: Ognjanoj Mariji priča njena mati kako je sagrešila udarivši svoju majku o zid, i zato ju je ona onako proklinjala :, Zaludu se udavala, sinko Udavah se tri četiri puta, I tu ja bih u Boga zločesta, Ne održah muža ni jednoga. Kad se, sinko, udadoh četvrtom ... ( II, 4, 83 ) =, Bodajś, córko, męża nie zaznała Swatano mnie trzy czy cztery razy, Lecz jam szczęścia u Boga nie miała I żadnego nie dostałam męża. Gdy mnie, córko, czwarty pojął w końcu ... ( Wisła, 1900, 449., Da Bog da, kćeri, ne videla muža Udavali su me tri četiri puta, ali nisam imala sreće u Boga, i nijednom nisam dobila muža. Kad me je, kćeri, najzad ipak četvrti uzeo ... ). U originalu mati kaže da je imala četiri muža, a Kopernjicki misli da se ona tek za četvrtog prosioca udala. Ostarala

Ovde je čitav pasus loše shvaćen: Ognjanoj Mariji priča njena mati kako je sagrešila udarivši svoju majku o zid, i zato ju je ona onako proklinjala :, Zaludu se udavala, sinko Udavah se tri četiri puta, I tu ja bih u Boga zločesta, Ne održah muža ni jednoga. Kad se, sinko, udadoh četvrtom ... ( II, 4, 83 ) =, Bodajś, córko, męża nie zaznała Swatano mnie trzy czy cztery razy, Lecz jam szczęścia u Boga nie miała I żadnego nie dostałam męża. Gdy mnie , córko, czwarty pojął w końcu ... ( Wisła, 1900, 449., Da Bog da, kćeri, ne videla muža Udavali su me tri četiri puta, ali nisam imala sreće u Boga, i nijednom nisam dobila muža. Kad me je, kćeri, najzad ipak četvrti uzeo ... ). U originalu mati kaže da je imala četiri muža, a Kopernjicki misli da se ona tek za četvrtog prosioca udala. Ostarala majka ovako je počela kazivati svoj grex :, Ja nemam što do kamena kazat ( 73 ) = Cóż

na Kosovu? ), a to je sasvim drugi smisao. Slično je prevela i Talfi: Ach was ist das, Milutin, Du Armer Hat Verrath etwa den Zar verderbet? ( I, 258 ). Svuda je tu pogrešno promenjen subjekt rečenice . mnie wezyry carskie ( Ateneum, 438; pa me odenuše carski veziri ); četiri stiha dalje isto tako prevodi. Na ovom mestu postupio je slično kao i Zmorski: u početku pesme o Musiću Stefanu sluga Vaistina služi vino; a kad se ladna podnapiše vina ( II, 46, 5 ), Musić kaže sluzi da večera i napije se vina, što je kontradiktorno. Prevodilac zbog toga stavlja jedninu: Gdy już wina napił się do woli ( 67; kad se već do volje napio vina ). Jovan ode u goru te

, kao soko za jatom golubova ). Tu je prikazano da se radnja dogodila u prošlosti, a u originalu je prezent ( i Talfi ima preterit i prezent: Noch war Boschko da, der Jugowitsche, Auf dem Schlachtfeld wogte seine Fahne, Schaarenweise jagt er noch die Türken, I, 260 ) . mnie zdradzić na Kosowie jutro? i zamyślasz przejść do car-Murata? ( 85; hoćeš li me sutra izdati na Kosovu, i misliš li preći caru Muratu? ). I ovde je upitno: Rade govori Lazaru: Ja ne gradim našu Ravanicu, Nego našu prokletu tamnicu ( II, 35, 142 ) = Czyż ja cerkiew Rawanicę stawiam? Turmę raczej, tę, przeklętą przez nas ( 49, Da li gradim crkvu Ravanicu? Bolje reći, prokletu od nas tamnicu ); dok je u prvom slučaju bila više formalna, ovde

: Kohanovski, Mickjevič, Slovacki. Ovaj poslednji u vanredno stilizovanoj pesmi o starom generalu Sovinjskom, na čije su nas stihove podsetili sledeći odseci : mnie kruki, wrony. "Ta je pesma, kako pominje Markjevič, [ 61 ] inspirisala Žeromskog za novelu Raskljuvaće nas gavrani, vrane, naslovnu novelu zbirke kojoj pripada i novela Svome bogu .

mnie

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov