: kada je napadnut, čovek se rukama brani od mača "; u II verziji iskaz je doslovniji, ali sintaksički ne može biti samostalan: a glava se pak čuva rukama ". lecz słodkie owoce / Zmartwychwstania wszak nie ma bez śmierci. ( I ) prema: Wieniec z cierni, lecz owoce słodkie / Zmartwychwstania nie ma wszak bez śmierci; ( II ). Ovde uočavamo samo da je težak v jenac "u procesu preosmišljavanja i adaptacije postao venac od trnja ", dok su svi ostali elementi ostali nedirnuti. Uvođenjem trnovog venca poljskome čitaocu sugerisana je samo pojačana hrišćanska konotacija, pri čemu iskaz, ponavljamo, ima sve atribute sentencije .

ne može biti samostalan: a glava se pak čuva rukama ". lecz owoce słodkie / Zmartwychwstania nie ma wszak bez śmierci; ( II ). Ovde uočavamo samo da je težak v jenac "u procesu preosmišljavanja i adaptacije postao venac od trnja ", dok su svi ostali elementi ostali nedirnuti. Uvođenjem trnovog venca poljskome čitaocu sugerisana je samo pojačana hrišćanska konotacija, pri čemu iskaz, ponavljamo, ima sve atribute sentencije .

prevoda uneo i neke od primedaba ovoga recenzenta koje je u svom polemičkom odgovoru odbacivao. Predstavićemo neke od njih, kao i neke koje se podudaraju sa zapažanjima drugih ocenjivača I verzije prevoda . lecz nie gnie [ 101 ] [ drvo staro se lomi, ali se ne savija ] A obično se poljski govori: Stare drzewo złamie, nie sprostuje [ 102 ] Na ovu zamerku, u tački 2, prevodilac najpre odgovara: Istina je da bi Ńegoševo ne ispravi ( drvo ) bilo boļe prevesti sa nie sprostuje, nego sa nie gnie, ali sam ja morao uzeti u obzir i broj slogova u stihu. Ipak smisao nije mnogo izmeńen u celoj rečenici, jer da se staro drvo može ispraviti, mora se prvo saviti .

, zapnij szyję; Bo mi boleść serce kraje ( Prema njoj stoji mladić, koji je u nju zaljubljen; on je moli :, Zakopčaj se oko vrata, jer mi bol srce para ). Tu Brođinjski improvizuje, ispušta, i ne daje onako neposredno kao narodna pesma. 5 ) Pieśń Serbska ( u Nieznane Poezye ) Vuk. I, 311. Brođinjski tu nije reprodukovao najosnovniju misao: devojka kaže da joj nije zima na nogama, nego po srcu, jer ju je mati dala za nedraga: ... Nie za nogi , lecz za serce mróz mię ima, Nie ze śniegu moja zima ( ne na nogama, nego na srcu mi je zima; nije zbog snega moja zima ). Ali na pitanje zašto joj je na srcu zima, nema odgovora. 6 ) Pesmu I, 485 trebalo bi navesti u celini da bi se videlo kako je Brođinjski prepevao, ne čuvajući ni osnovni smisao ni neposredni ton: Ajde dušo da se milujemo, Gdi reknemo ... Brođinjski: Zawsze mój miły kochać się będziemy ... ( uvek ćemo se, dragi moj, voleti )

Nisu mnogo pomagali ni tuđi prevodi: Brođinjski je davao stvari koje odudaraju od originalnog teksta pa, štaviše, i protive mu se. Evo još primera: Konda odgovara svojoj majci da mu nisu teške ni zemlja ni daske, već su teške kletve devojačke: Kad uzdišu, do Boga se čuje; Kad zakunu, sva se zemlja trese; kad zaplaču, i Bogu je žao ( I, 368 ). Vidra je dokazao da je Brođinjski bio zavisan ovde o Talfiji ( v. gore ), pa ipak je prevodilac krivo razumeo : Lecz żal kochanki w grobie mię porusza, Gdy ona płacze, tęskni w niebie dusza, A gdy rozpacza, gdy siebie wyklina, Wtedy drżi w ziemi ciało twego syna ( Grób kochanka, 292. Ali me dira žalost drage u grobu: kad ona plače, tužna mi je u nebu duša, a kad ona očajava, kad sebe proklinje, tada dršće u zemlji telo tvoga sina ). U ovom prepevu, od 31 deseterca ostalo je svega 22: to je Obmowa ( 287 ) prevod varijante p. Zaručnica Ercega Stjepana ( I ,

očiju, onda se poslužio malim lukavstvom: Već sakupih kolo đevojaka, I u kolu Milicu đevojku, Ne bih li joj oči sagledao. Brođinjski: Raz pośród dziewic w grono zebranych, Prosiłem w taniec piękną Milicę, By choć raz przecie widzieć jej lice ( Jednom sam između devojaka, sabranih u skup [ kolo ], molio lepu Milicu da igra, da bih joj bar jednom ugledao lice ). Ispustivši onaj stih o vijanju munja po oblacima, Brođinjski završava ovako: Trvoży mię burza hucząc po niebie , Lecz ... ( brine me [ bojim se ] oluja, koja huči po nebu, ali ... ), a original kaže: Nit sam vila da zbijam oblake, što je sasvim drugo Brođinjski nije ovde osetio autoironičan ton, a uz to improvizuje: Sinu zora, a ja još kod dvora, Dan prevali, a ja u lov pođoh, Ja na brdo, a sunce za brdo ( I, 432 ) = Świtały zorze, Już byłem na dworze, A skoro słońce błysło za górami, Już byłem w borach, gonię za

: Žao majci Kondi zakopati, Zakopati daleko od dvora, Već ga nosi u zelenu baštu, Te ga kopa pod žutu naranču. Ali recimo da je to samo malo slobodniji prevod, da nije tako daleko provedena improvizacija Ali ovde ne samo što ima improvizacije nego se naša narodna pesma ne može ni prepoznati: Ciemna nocy, promiennego lata, Chmura ciebie, mnie boleść przygniata. Bolem żyję, ból mi pierś przeporze, Niemam matki, komuż się otworzę? Któż mię z łzawą wysłucha powieką? Jedna tylko lecz i ta daleko Nim dojadę, pół nocy upływa, Nim obudzę, ranny kur zaśpiewa, Nim usiędzę zorza świt ozłaca, Wracam do dom, w serce boleść wraca. ( Tamna noći, sunčanog leta, tebe oblak, mene bol pritiskuje. Živim u bolu, bol mi prsa para; nemam matere, kome da se izjadam? Ko će me saslušati suznim okom? Jedna je samo, i ta je daleko Dok se dovezem, pola noći prođe; dok je probudim, zapeva rani petao, dok sednem, zora pozlaćuje osvit

. Ali u pesmi II, 34 prevedena je ta figura: Službu služi slavni knez Lazare = Święci świątki przesławny Car Łazarz ( 106; slavi sveca ... ). Da je Zaljeski hteo, mogao je tako prevesti i pređašnji stih, ali on je izbegavao ponavljanje jednakih stihova tako se bar meni čini, te se po tome može videti da su njemu duh i stil naše narodne pesme bili dosta strani. Leoninski slik našao sam reprodukovan svega u jednom stihu: Miloš je Kosančiću nerođeni, kao i rođeni "( brat ) = Nierodzony lecz jakby rodzony ( 104 ). Miloš sjedi, ništa ne besjedi ( II, 34, 71 ) = Siedzi milczkiem nie mówi ni słowa ( 108; sedi ćuteći, ne govori ni reči ) U istoj pesmi završava govor rečma: Od kamena nikom ni kamena ( 113 ) = Bo z kamienia cóż? jeśli nie kamień? ( 110; jer od kamena što? ako ne kamen? ). U pesmi II, 44 ima nekoliko stihova s leoninskim slikom, ali nijedan nisam našao u Zaljeskog: Boško Jugović je na alatu

je pokriveno rđom i plesni, pocrneo je sav kao sinji kamen ); Marko je pocrneo od memle, vlage, pa zato ne pristaje reč rđa. Marku je kosa do zemlje, tj. tolika je da polu stere, polom se pokriva ( 67 ), čime narodni pesnik hoće da kaže da je ona Marku i postelja i pokrivač. Zmorski nije dobro reprodukovao tu hiperbolu: Jak płaszczem go całego przykryły ( 523; kao plaštem ga je čitava pokrila ). Da je Marku vila, kad se borio s Musom, doviknula : Lecz nie masz to noża koło pasa? ( 528; pa zar nemaš noža iza pojasa? ), kako je Zmorski preveo, Musa bi se bez po muke dosetio da mu otme nož; ali stvar je baš u tom što je ona rekla guje od potaje, a Musa se našao u čudu Careva kći u očaju hoće da se udavi u jezeru: U tebe ću [ jezeru ] vijek vjekovati, Udaću se za tebe, jezero, Volim za te, nego za Arapa ( II, 65, 213 i d. ) .

vragi jako stoje, I goruče brane voze, A z tem dušu preplašuju ( 191 ) = Każdą razą skoro stanę I gorliwie oną ważę, Dusza tak się tem przestrasza ( 26; svaki put, čim stanem da je savesno ( gorljivo ) merim, duša se od toga tako prestraši ) 3 ). Ranije nešto govori Ježuš da ne može oprostiti duši, jer na zemlji nije gledala na oltare, neg na svoje lepše pare; zatim, nije gledala njegove pelde ( slike; 189 ). Feldmanovski to prevodi ovako: prvo Lecz na piękne swoje lube ( 24; nego na svoje lepe dragane ); drugo: Nie spojrzała na me ciało ( 25; nije pogledala na moje telo ) .

. Feldmanovski to prevodi ovako: prvo Lecz na piękne swoje lube ( 24; nego na svoje lepe dragane ); drugo: Nie spojrzała na me ciało ( 25; nije pogledala na moje telo ) . Lecz sam rycerz, jak to obaczymy ( 30; ja nisam devojčura da ti se klanjam, nego sam vitez, kako ćemo to videti ); smisao je, dakle, sasvim izvrnut. Kasnije ćemo videti da ni Markove reči upućene njemu nisu dobro prevedene. Kad se zametnuo megdan, i kad je Ture ( Sekula ) triput Marka lasno udarilo, mahom s Marko po konju polaže ( 134 ) = Moslem z Markiem konno z sobą walczą ( 30; Musliman i Marko bore se na konjima ) Niže ćemo se sresti s nekim drugim

su najbolje dati, i u deset pesama našao sam svega nekoliko pogrešaka. Ovde je čitav pasus loše shvaćen: Ognjanoj Mariji priča njena mati kako je sagrešila udarivši svoju majku o zid, i zato ju je ona onako proklinjala :, Zaludu se udavala, sinko Udavah se tri četiri puta, I tu ja bih u Boga zločesta, Ne održah muža ni jednoga. Kad se, sinko, udadoh četvrtom ... ( II, 4, 83 ) =, Bodajś, córko, męża nie zaznała Swatano mnie trzy czy cztery razy , Lecz jam szczęścia u Boga nie miała I żadnego nie dostałam męża. Gdy mnie, córko, czwarty pojął w końcu ... ( Wisła, 1900, 449., Da Bog da, kćeri, ne videla muža Udavali su me tri četiri puta, ali nisam imala sreće u Boga, i nijednom nisam dobila muža. Kad me je, kćeri, najzad ipak četvrti uzeo ... ). U originalu mati kaže da je imala četiri muža, a Kopernjicki misli da se ona tek za četvrtog prosioca udala. Ostarala majka ovako je počela kazivati svoj

Šta da govorim? O, da se okamenim ). U Akademijinu Rječniku kaže se da kamen u ovakvom primeru znači ništa. Pesma Jovan i divski starješina ( II, 7 ) ima nekoliko pogrešaka u prevodu, ali ću navesti samo ovu gde je dat sasvim drugi osećajni ton, iako je prividno tačan smisao: div je Jovana bacio jami u dubinu: Kud će diva nesreća taknuti Ali je to Gospod odredio, Te mu sveza nad jamu Labuda ... ( 233 i d. ). Kopernjicki je shvatio da je diva nesreća smutila : Lecz olbrzyma nieszczęście zmąciło: Pań Bóg to już widocznie tak zrządził, Że Łabędzia nad jamą uwiązał ( W ., 1901, 601. Ali je diva smutila nesreća: Gospodin Bog je to očigledno tako uredio, da je Labuda svezao nad jamom ). Nevesta traži kao Saloma glavu šurakovu: hoće da je vidi đe se mrtva po avliji valja ( II, 9, 35 ) = ... Martwej [ głowy ] tutaj nie ujrzę w komnacie ( W ., 1901, 609: mrtve glave ne vidim tu u sobi ); Kopernjicki je

. Isti slučaj imamo i u ponavljanjima reči kojima narodni pevač slika bol majčin: I tu majka tvrda srca bila, Da od srca suze ne pustila, što se ponavlja tri puta. To ponavljanje nije bez razloga i ima svoj efekat: iako se bolovi gradiraju i dolaze sve jači i jači udarci, majka je neprestano ista, jednako reaguje ili upravo ne reaguje: zato narodni pesnik ovde umesno ponavlja svoje zapažanje. Kopernjicki je i to donekle izmenio, nastojeći da objasni uzrok majčinog ćutanja : Lecz ta matka ma hartowne serce, ani łezki z serca nie uroni ( 76; ali ta mati ima tvrdo srce, ni suze iz srca nije pustila ). Drugi put mu se već čini opravdano ono i tu: I tu matka mężne serce miała, ani łezki z serca nie puściła ( 76; i tu je mati imala muško srce ... ). Treći put reći će tako isto, samo će zameniti izraz puściła s wylała ( prolila ) .

lecz

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov