očisti srce svoje podvigom svojevoljnim, da primi od Boga blagodat isceljenja bolnih. Tako isceli i neku bogatu ženu Melantiju . No posle ova žena hoćaše izvući Evgeniju na telesni greh, i ne sluteći, da je Evgenija žensko. Pa kako bi odlučno

, ostale događaje iz njenog života, njeno stradanje i njen kraj. Bejaše u Aleksandriji jedna žena, po imenu Melantija , bogata imanjem ali uboga u dobrim delima. Ona se razbole od groznice, i paćaše od nje više od godine dana. Imađaše ona

od čistoga srebra, napuni ih novcem i posla svom besplatnom lekaru. No Evgenija ne primi poklon već ga odasla natrag Melantiji , rekavši: Mi izobilujemo i preizobilujemo svakim blagom o Bogu našem. A tebe, draga Melantija, savetujem da ovo

već ga odasla natrag Melantiji, rekavši: Mi izobilujemo i preizobilujemo svakim blagom o Bogu našem. A tebe, draga Melantija , savetujem da ovo razdaš nevoljnima i ubogima. Ugledavši vraćene poklone, Melantija se veoma ožalosti, i hitno ode u

o Bogu našem. A tebe, draga Melantija, savetujem da ovo razdaš nevoljnima i ubogima. Ugledavši vraćene poklone, Melantija se veoma ožalosti, i hitno ode u manastir. I kakvim sve molbama i preklinjanjima ona navaljivaše na Evgeniju da ne

naredi da se sasudi odnesu u crkvenu sasudohranilnicu gde su se čuvale stvari za crkvena bogosluženja. Od toga vremena Melantija stade često posećivati Evgenija, i njome ovlada nepristojna ljubav prema njemu, ne znajući da se pod muškim odelom i

nepristojna ljubav prema njemu, ne znajući da se pod muškim odelom i imenom skriva žena. Videći ga onako mlada i lepa, Melantija je držala da takav mladić nije mogao uvek živeti u čistoti, a svoje isceljenje stade pripisivati ne njegovoj svetosti

ona zgodno vreme i mesto, da ispuni tu svoju želju. I jednoga dana, nalazeći se na svom imanju nedaleko od manastira, Melantija , raspaljena pohotom prema mladome monahu, načini se bolesna, i posla k njemu molbu da je sam poseti bolesnu i pomogne

k njemu molbu da je sam poseti bolesnu i pomogne joj kao i prvi put. Došavši k njoj, blažena Evgenija sede pred posteljom Melantije , bolesne ne od bolesti već od telesne pohote. Posmatrajući Evgenijino lice, Melantija ne mogade više skrivati u sebi

Evgenija sede pred posteljom Melantije, bolesne ne od bolesti već od telesne pohote. Posmatrajući Evgenijino lice, Melantija ne mogade više skrivati u sebi potajni oganj koji je dugo vremena raspaljivao. Ona otvori svoja bestidna usta i poče

za moja bogatstva. Stoga ih nasledi ti i postani meni samoj gospodin i gospodar. Sve to i još mnogo drugo govoraše Melantija , prelašćujući Evgeniju. No prepodobna Evgenija, stideći se bestidnosti ove bludnice, odgovori joj strahovito

nam na nebesima; jedno nasleđe - poznanje istine. Rekavši to, blažena Evgenija ustade i ode u svoj manastir. A Melantija , ispunivši se ujedno neiskazanog stida i gnjeva, otide u grad, javi se eparhu i reče mu: Neki hrišćanski mladić, koji

uvaljujete čestite žene u zle pohote svoje? Reci nam, sverazvratni, kako si se drznuo ući u kuću presvetle gospođe Melantije i njenu plemenitu čistotu prisiljavati na oskvrnjenje? Pokvarenjački izdajući se za lekara, ti si se pokazao

čistoti i obećava večni život onima koji devstvenost svoju čuvaju besprekornom. Mi možemo ovog časa dokazati da nas Melantija lažno okrivljuje. Ali bolje je da mi pretrpimo zlo, te da ne propadne plod našeg trpljenja, nego da ona, pobeđena i

okrivljuje, pa ćemo videti da je ona kriva. Eparh se zakle i obeća da će ispuniti što ona traži. Tada se Evgenija obrati Melantiji i reče joj: Melantija, samo ime tvoje označava crnilo i pomračenje. [ 8 ] Svojom bezočnom klevetom ti si hrišćanima

melantija

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov