koji nam je sada postao pristupačan preko gramatike, rečnika i tolikih uzornih pesama. Nikada nisam prestajao da se upoznajem sa pesmama iz srbskih narečja . Talfi ) ( Nemačka ), 1836.

je prevode srpskih pesama, napisao nekoliko članaka o njima, učio srpski, preveo Vukovu Srpsku gramatiku, i oduševljeno pozdravljao narodno pesništvo srpsko. Stari Gete, pedeset godina posle svoga prepeva Hasanaginice, opet se zanima srpskim narodnim pesništvom, štampa u svome časopisu nemačke prevode iz njega, piše o njemu, i ljubazno dočekuje Vuka u svome domu u Vajmaru. - Velikog je uspeha imala mlada spisateljica g-đica Tereza fon Jakob, koja je ( pod imenom Talfi ) izdala 1825. i 1826. godine dve velike sveske nemačkih prevoda izabranih pesama iz Vukove zbirke. - Na nemački jezik prevodili su srpske pesme još i mnogi drugi književnici: Vilhelm Gerhard, Eugen Veseli, Peter fon Gece, K. G. Herloszon, J. Vencig, Anastazius Grin, J. N. Fogl, L. A. Frankl, Sigfrid Kaper, Karl Greber i drugi. Svi nemački prevodioci prevodili su ove pesme u stihu, gotovo uvek u stihu srpskog originala .

tačno prevedene, ne bismo mogli tvrditi da je to iz neznanja. Na jednom mestu je preveo "Zelen venac" sa "duljny" ( lep ), ali je na drugom mestu pravilno preveo "na zelenu tu horu" ( u goru zelenu ). Samo je na jednom mestu izostavio jedan stih zato što on za stranog čitaoca nema značaja jer se pominje ime Kostadin. Jedino izgleda da ni on nije znao epitet "rujno" uz reč "vino" jer prevodi "słodkje wino" ( Čelakovski "žluté ", a Talfi " golden ") .

vršiti upoređivanja u Zagrebu ( delimično i u Pragu ), gde sam dobio pomenute prevode, ukoliko su mi, naravno, bili sada pri ruci poljski tekstovi ( štampani ili od mene prepisani ). Mogao sam, možda, te knjige dobaviti iz koje druge biblioteke iz inostranstva ( jer ih nisam mogao naći ni u krakovskoj Univerzitetskoj, Jagjelonskoj biblioteci ). Preko varšavske Univerzitetske biblioteke obratio sam se Univerzitetskoj biblioteci u Zagrebu s molbom da mi pošalju knjigu Talfi : Volkslieder der Serben, ali je ni odande ne mogoh dobiti. Dok sam se obratio praškoj Univerzitetskoj biblioteci, minulo je vreme mog boravka u Poljskoj. Sličnih sam teškoća imao dok mi je u Pragu pošlo za rukom nabaviti knjigu Vojarove: Chants populaires des Serviens. Posle dužih traženja po bibliotekama u Gracu, Beču, Berlinu i Ljubljani, dobio sam je iz lavovske Univerzitetske biblioteke

, mislio, svakako, baš na Vukovu zbirku. Kako smo već ranije videli, on je kod Puškina mogao videti i čitati ne samo Merimea nego i Vukovo izdanje od 1823 5, Fortisa, prevod Talfije i Gecea 49 ). Osim toga, on je, verovatno, iz ranijih razgovora i općenja sa Zaljeskim mogao znati da ovaj ima te pesme i da ih je i prevodio na poljski. Dalje, iz njegova se pisma vidi da je našem predavaču nesumnjivo bio vrlo potreban i prevod narodnih pesama ( i to bez sumnje od Talfi : Volkslieder der Serben ) što pokazuje da njegovo znanje našeg jezika nije bilo pouzdano pored svega toga što je od Zaljeskog dobio Vukov Srpski rječnik i Grimov prevod Vukove Gramatike. Nering, međutim, kaže da pesnik nije govorio više nego jednom o Gunduliću zato što nije imao knjiga; to nije moglo dolaziti od neznanja srpskog jezika, jer je Mickjevič svoje znanje dokazao lepim prevodima srpske narodne poezije ... 50 ). O načinu Mickjevičeva prevođenja i kvalitetu

na njihovu najstariju prosvetu, te o izvorima njegovim. Sada ćemo pogledati vesti Mickjevičeve o istoriji Srba, a s time odmah u vezi i izvore njegovih izlaganja. Kao glavni izvor poslužio mu je Talfijin predgovor u Volkslieder der Serben ( knj. I ): Kurzer Abriss einer Geschichte des untergangenen serbischen Reiches als Einleitung ( str. I XLVI ) 87 ), a pored toga Šafaržikove Starožitnosti . Talfi , I, IV V ). Oko god. 1120 stupio je na srpsko prestolje ( la Serbie était gouvernée ...; 206 ) Bela Uroš, protoplasta kuće Nemanjića, koja je neko vreme sjala u ovim krajevima ( 128 ). Taj podatak je iz Starožitnosti: Oko 1120 god. seo je na kneževski presto Uroš, nazvan Bela Uroš ..., župan raški, prema nekima bliski rođak Vukanov, a prema drugima kralja Mihaila. Taj Uroš, prema kasnijim letopiscima, praotac je doma Nemanjina ... ( 645 6 ). Talfi govori o Tschudomilu

( 128; Talfi, I, IV V ). Oko god. 1120 stupio je na srpsko prestolje ( la Serbie était gouvernée ...; 206 ) Bela Uroš, protoplasta kuće Nemanjića, koja je neko vreme sjala u ovim krajevima ( 128 ). Taj podatak je iz Starožitnosti: Oko 1120 god. seo je na kneževski presto Uroš, nazvan Bela Uroš ..., župan raški, prema nekima bliski rođak Vukanov, a prema drugima kralja Mihaila. Taj Uroš, prema kasnijim letopiscima, praotac je doma Nemanjina ... ( 645 6 ) . Talfi govori o Tschudomilu i njegovu sinu Stevanu Nemanji; danas znamo da se Nemanjin otac zvao Zavida, a netačno je ono što kažu Šafaržik i Mickjevič. Ono što Mickjevič kaže jaśniejący ( sjajan, svetao ) o lozi Nemanjića potseća na Talfiju: Nemanja beginnt eine glänzendere Periode Serbiens ( X ). Zanimljivo je uporediti i dalje podatke :

je iz Starožitnosti: Oko 1120 god. seo je na kneževski presto Uroš, nazvan Bela Uroš ..., župan raški, prema nekima bliski rođak Vukanov, a prema drugima kralja Mihaila. Taj Uroš, prema kasnijim letopiscima, praotac je doma Nemanjina ... ( 645 6 ). Talfi govori o Tschudomilu i njegovu sinu Stevanu Nemanji; danas znamo da se Nemanjin otac zvao Zavida, a netačno je ono što kažu Šafaržik i Mickjevič. Ono što Mickjevič kaže jaśniejący ( sjajan, svetao ) o lozi Nemanjića potseća na Talfiju : Nemanja beginnt eine glänzendere Periode Serbiens ( X ). Zanimljivo je uporediti i dalje podatke :

Jeleni, koja je stanovala u zemlji kralja Vukašina, koji je 1366 g. ubio Uroša. Talfija o Jugu govori drukčije: ona se domišlja da bi lice koje neki nazivaju Bogdan ( tako ga nazivaju Srbi ) ili Siniša, neki Simeon ( Vizantinci ), a Rusi Vratko, mogao biti Jug Bogdan ( XXIV; u Engela, o. c., 311 ). Mickjevič uzima taj identitet kao siguran podatak, pa je prema tome Jug gospodar grčkih krajeva, gde znamo da je bio Siniša ( Dušanov brat po ocu ). O Vukašinu Talfi kaže da se njegova država prostirala na severu duboko u staru Srbiju. Lazar Grebiljanowitsch imao je severoistočni deo Srbije ( XXV ); predavač nije sasvim tačno reprodukovao te podatke ( u Šafaržika ih nema ). O svađi i ratovima Vukašina i Lazara govori Talfi na str. XXV; zanimljivo je da ona ima drukčiju godinu tobožnjeg umorstva Uroševa: 1368, a Mickjevič 1366. Biće da je stenografska pogreška što se kaže da su Jug i Vukašin pali u bitci protiv Turaka kod Taganroga ( to je u

Vratko, mogao biti Jug Bogdan ( XXIV; u Engela, o. c., 311 ). Mickjevič uzima taj identitet kao siguran podatak, pa je prema tome Jug gospodar grčkih krajeva, gde znamo da je bio Siniša ( Dušanov brat po ocu ). O Vukašinu Talfi kaže da se njegova država prostirala na severu duboko u staru Srbiju. Lazar Grebiljanowitsch imao je severoistočni deo Srbije ( XXV ); predavač nije sasvim tačno reprodukovao te podatke ( u Šafaržika ih nema ). O svađi i ratovima Vukašina i Lazara govori Talfi na str. XXV; zanimljivo je da ona ima drukčiju godinu tobožnjeg umorstva Uroševa: 1368, a Mickjevič 1366. Biće da je stenografska pogreška što se kaže da su Jug i Vukašin pali u bitci protiv Turaka kod Taganroga ( to je u Južnoj Rusiji ), a Lazar se spasao ( 131 ); Talfija kaže da su na reci Tenarusu ( Marici ) poginula tri brata Mrnjavčevića ( XXVI; možda je taj podatak kod Mickjeviča odakle drugde? ). Lazar je posle toga događaja izabran za kralja Srbije ( 131; Talfi, XXVIII

Lazara govori Talfi na str. XXV; zanimljivo je da ona ima drukčiju godinu tobožnjeg umorstva Uroševa: 1368, a Mickjevič 1366. Biće da je stenografska pogreška što se kaže da su Jug i Vukašin pali u bitci protiv Turaka kod Taganroga ( to je u Južnoj Rusiji ), a Lazar se spasao ( 131 ); Talfija kaže da su na reci Tenarusu ( Marici ) poginula tri brata Mrnjavčevića ( XXVI; možda je taj podatak kod Mickjeviča odakle drugde? ). Lazar je posle toga događaja izabran za kralja Srbije ( 131 ; Talfi , XXVIII ); netačno je što Mickjevič kaže da je Murat 1389 g. po drugi put došao u Evropu ( utvrdivši se u Aziji, iskrcao se opet na evropsko kopno ...; 131 ), jer je on tada već bio osvojio Jedrene i pošao na Srbiju. Lazar se obratio na ugarskog i bosanskog kralja s molbom za pomoć ( u Talfije, XXIX ); Mickjevič dodaje, i na poljskog kralja. Kao i Talfi, i Mickjevič ima onu legendu o svađi Lazarovih zetova pred bitku na Kosovu itd. ( 131; T. ,

podatak kod Mickjeviča odakle drugde? ). Lazar je posle toga događaja izabran za kralja Srbije ( 131; Talfi, XXVIII ); netačno je što Mickjevič kaže da je Murat 1389 g. po drugi put došao u Evropu ( utvrdivši se u Aziji, iskrcao se opet na evropsko kopno ...; 131 ), jer je on tada već bio osvojio Jedrene i pošao na Srbiju. Lazar se obratio na ugarskog i bosanskog kralja s molbom za pomoć ( u Talfije, XXIX ); Mickjevič dodaje, i na poljskog kralja. Kao i Talfi , i Mickjevič ima onu legendu o svađi Lazarovih zetova pred bitku na Kosovu itd. ( 131; T., XXX ); tu su čak i neke rečenice doslovno prevedene. Pogubljenje Lazarovo predavač je prikazao prema kroničaru poljskom, Janičaru Poljaku, tj. prema knjizi Pamiętniki Janczara czyli Kronika turecka Konstantego z Ostrowicy napisana między r. 1496 a 1501, na kojega se i poziva 88 ). Posle kosovske bitke nastala je borba između Brankovića i Lazarevića, koja je, po predavaču, trajala

zetova pred bitku na Kosovu itd. ( 131; T., XXX ); tu su čak i neke rečenice doslovno prevedene. Pogubljenje Lazarovo predavač je prikazao prema kroničaru poljskom, Janičaru Poljaku, tj. prema knjizi Pamiętniki Janczara czyli Kronika turecka Konstantego z Ostrowicy napisana między r. 1496 a 1501, na kojega se i poziva 88 ). Posle kosovske bitke nastala je borba između Brankovića i Lazarevića, koja je, po predavaču, trajala 150 godina; to bi značilo do sredine 16 v. ( Talfi govori o tom drukčije, XXXVI XXXVII ). Biće da je stenografska greška što predavač kaže da je Muhamed II poduzeo pohod na Srbiju 1459, um. 1456 ( Talfi, XLI ). Propast Srbije predavač daje prema Talfiji, samo što on ne kaže tačno kad se to dogodilo, nego iznosi da je Srbiji nekoliko godina posle Kapistranove smrti ( koji je, po njemu, spasao Srbiju 1459 r. um. 1456 ) trebala njegova pomoć, ali je nije bilo, pa je morala kapitulirati ( 133 ). Predavač ne prikazuje noviju

kroničaru poljskom, Janičaru Poljaku, tj. prema knjizi Pamiętniki Janczara czyli Kronika turecka Konstantego z Ostrowicy napisana między r. 1496 a 1501, na kojega se i poziva 88 ). Posle kosovske bitke nastala je borba između Brankovića i Lazarevića, koja je, po predavaču, trajala 150 godina; to bi značilo do sredine 16 v. ( Talfi govori o tom drukčije, XXXVI XXXVII ). Biće da je stenografska greška što predavač kaže da je Muhamed II poduzeo pohod na Srbiju 1459, um. 1456 ( Talfi , XLI ). Propast Srbije predavač daje prema Talfiji, samo što on ne kaže tačno kad se to dogodilo, nego iznosi da je Srbiji nekoliko godina posle Kapistranove smrti ( koji je, po njemu, spasao Srbiju 1459 r. um. 1456 ) trebala njegova pomoć, ali je nije bilo, pa je morala kapitulirati ( 133 ). Predavač ne prikazuje noviju istoriju Srbije od ustanaka dalje ( što je mogao naći u proširenu predgovoru E. Vojarove u Chants populaires des Serviens ... ). Zanimljivo je još dodati da

talfi

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov