zemlja i dalje može da računa na snažnu podršku dve članice sa pravom veta Rusku Federaciju i Kinu . Urhazija ( Urházy György, 1823 - 1873 ) poznato je proučavaocima mađarsko-jugoslovenskih kulturnih veza, mada se o

grofa Hunjadi. Svakako nije samo skrštenih ruku čekao ostvarenje ove svoje utopije . Urhazi je pored reporterskih, žurnalističkih ambicija imao i pomalo istorijsko-etnografske. Način života

és hósregék ). Prevodi se, međutim, bitno razlikuju međy sobom. U tom poglavlju je još jedna pesma za koju Urhazi misli da je narodna. Preveo ju je za ilustraciju svojih izlaganja o verovanjima i sujevericama. Kako su ta

za njih i privoli na dalje čitanje. Stoga one koji se ne zadovoljavaju samo njegovom informacijom Urhazi upućuje na Sekačevu knjigu prevoda, a onima koji hoće i dalje da odu u proučavanju narodne poezije

je poznato, varijanta pesme o Sekuli sastavljena je iz tri odlomka, od kojih srednji ima samo četiri stiha . Urhazi je prvi odlomak preveo kao zasebnu pesmu davši joj naslov "Dete Sekula" ( "A gyermek Szecula" ), a druga dva

još sedam stihova o Đurđu Brankoviću i Sibinjanin Janku . Urhazi u knjizi Keleti képek preveo devet pesama iz Vukove zbirke, osam lirskih i jednu epsku. On nije imao

među kojima su bili Janoš Aranj, Janoš Vajda, Mihaj Tompa ( Arany János, Vajda János, Tompa Mihaly ), pa i naš Urhazi .

je Brankova pesma "Kletva ", štampana bez pominjanja autora, kao da je i ona narodna. Uz mađarske naslove , Urhazi je dao štampati i originalne naslove transkribovane mađarskom abecedom. Te transkripcije nisu baš

prepisivao iz knjiga jer se međy narodnima u tom slučaju ne bi našla i ona Radičevićeva . Urhazi se nije iskazao kao besprekoran prevodilac. Osnovnu emocionalnu nit narodnih pesama uspevao je da sačuva

uznemirenosti. Riba odgovara na njena pitanja. Devojka, dakle, glasno razmišlja, a ne u sebi kako je Urhazi shvatio, pa u prevodu osiromašio pesmu za jedan bitan element sadržine. Ima i grubljih grešaka. Pesma "

element sadržine. Ima i grubljih grešaka. Pesma "Srce puno jada" počinje sa: "Čarna goro puna ti si hlada" . Urhazi je shvatio da pesma apostrofira Crnu Goru, pa tu sintagmu nije preveo nego u prevodu ostavio "Csarnagoro" .

više znao o Crnoj Gori ne bi je mogao identifikovati sa gorom punom hlada . Urhazi se po svaku cenu tpudio da sačuva određen broj slogova, znajući za silabički princip našeg stiha. Međutim ,

politikom vidi protivteža bečkom apsolutizmu. Srpsko učeno društvo piše, novembra 1855, pismo Urhaziju odajući mu priznanje i zahvalnost za knjigu Keleti képek. Ca zakašnjenjem od čitave godine, ali veoma

interesovanje za našu narodnu književnost kod Mađapa. Prve prevode posle revolucije 1848 / 49 objavili su Urhazi i Janoš Erdelji 1854, prvi u knjizi, a naučnik Erdelji u jednom časopisu. Njih dvojica započinju period

i poslovica. Za tu renesansu interesovanja i prevodilačke delatnosti možda najpresudniju zaslugu ima Urhazi , mada njegove prevode ne možemo visoko oceniti .

urhazi

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov